Pređi na sadržaj

Rut Ela Mur

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rut Ela Mur
Puno imeRut Ela Mur
Datum rođenja(1903-05-19)19. maj 1903.
Mesto rođenjaKolambus, Ohajo, SAD
Datum smrti19. jul 1994.(1994-07-19) (91 god.)
Mesto smrtiRokvil, Merilend, SAD

Rut Ela Mur (Kolambus,[1] 19. maj 1903 – Rokvil, 19. jul 1994[2]) je bila američki bakteriolog i mikrobiolog, koja je 1933. postala prva afroamerička žena kojoj je dodeljeno zvanje doktora nauka u oblasti prirodnih nauka.[3] Bila je profesor bakteriologije na Univerzitetu Hauard. Deceniju kasnije postavljena je za šefa odeljenja za bakteriologiju, koje je preimenovala u odeljenje za mikrobiologiju. U tom periodu unapređena je u zvanje vanrednog profesora mikrobiologije.

Objavila je svoje istraživanje o tuberkulozi, imunologiji, karijesu zuba, odgovoru crevnih mikroorganizama na antibiotike i krvnim grupama Afroamerikanaca.

Iako postoje praznine u zvaničnoj kadrovskoj evidenciji univerziteta, veruje se da je Rut Mur nastavila da predaje i sprovodi svoja istraživanja na Hauardu sve do 1973. godine, nakon čega je do 1990. godine bila na poziciji vanrednog profesora emeritusa mikrobiologije.

Mur je takođe stekla priznanje kao modni dizajner.

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Rut Ela Mur je rođena u Kolambusu, Ohajo, u porodici Margaret Mur i Vilijama E. Mura 19. maja 1903. godine. Imala je dva starija brata, Donovana L. Mura i Vilijama E. Mura.[4] Njena majka je bila uspešna umetnica. Kao diplomirana na Državnom koledžu umetnosti i dizajna Kolambus, uvek je podsticala Rut da teži fakultetskoj diplomi i dalje.[4]

Murova je pohađala državni univerzitet u Ohaju i na diplomskom i na postdiplomskom obrazovanju. Diplomirala je 1926. godine i magistrirala 1927.[5] Dobila je doktorat u oblasti bakteriologije 1933. na univerzitetu, čime je postala prva crnkinja u Sjedinjenim Državama koja je stekla doktorat iz prirodnih nauka,[6][7] kao i prva Afroamerikanka bilo kog pola koja je stekla doktorat iz bakteriologije.[7][8] Državni univerzitet Ohaja bio je jedan od retkih univerziteta u Sjedinjenim Državama koji je u to vreme primao crne studente.[1]

Njena disertacija bila je o bakteriji tuberkuloze Mycobacterium tuberculosis. Dva dela su bila naslovljena „Studije o disocijaciji Mycobacterium tuberculosis“ i „Nova metoda koncentracije na Tubercule Bacilli primenjena na ispitivanje pljuvačke i urina“.[9][10][11] U to vreme, tuberkuloza je bila drugi najveći uzrok smrti u Sjedinjenim Državama.[10] Ovaj rad je spominjan u mnogim kasnijim člancima koji su doprineli konačnoj kontroli bolesti.[7]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Godine 1940. postala je docent bakteriologije na Medicinskom koledžu Univerziteta Hauard u Vašingtonu. 1952. Murova je postala šef odeljenja za bakteriologiju. Potom je unapređena u zvanje vanrednog profesora.[12][13] Bila je prva žena koja je bila šef odeljenja na univerzitetu,[6][9] koji je istorijski crnački univerzitet.[1] Murova je promenila naziv odeljenja iz odeljenja za bakteriologiju u odeljenje za mikrobiologiju.[14][15] Godine 1957. Murova se povukla sa svoje rukovodeće pozicije u odeljenju, ali je nastavila da predaje i sprovodi istraživanja o bakteriologiji na univerzitetu. Povukla se sa nastave na Univerzitetu Hauard 1973. godine i bila na poziciji vanrednog profesora emeritusa mikrobiologije do 1990. godine.[16] Murova je takođe bila na drugim pozicijama na univerzitetu, služeći kao predsednik odbora za stipendije i zajmove, kao i predsednik komiteta za usmeravanje studenata.[5]

Tokom svoje karijere bila je član Američkog udruženja za javno zdravlje i Američkog društva za mikrobiologiju,[17][18] kojem se pridružila 1936.[14] Rut Mur je bila prva Afroamerikanka koja se pridružila Američkom društvu za mikrobiologiju.[19] Kao crnkinja, suočila se sa ograničenjima da prisustvuje sastancima Američkog društva za mikrobiologiju, posebno tamo gde su bili na snazi zakoni Džima Kroua, koji su nalagali segregaciju u hotelima i na konferencijskim mestima.[6] Rut Mur je takođe bila član Američkog udruženja za nauku, Američkog udruženja za imunolgiju, Američkog udruženja za mikrobiologiju i Američkog udruženja za javno zdravlje.[20]

Njeno istraživanje je objavljeno u velikom broju stručnih časopisa i publikacija, od Časopisa Američkog medicinskog udruženja do Američkog časopisa fizičke antropologije.[21][22] Neka od njenih istraživanja uključivala su značajan doprinos proučavanju krvnih grupa,[21][22] zubnog karijesa,[23] i reakcije specifičnih patogena na različite klase antibiotika.[24]

Istraživanje krvnih grupa[uredi | uredi izvor]

Njene publikacije 1950-ih bile su o krvnim grupama među Afroamerikancima.[25][26]

U nekim od svojih ranijih radova, Murova je istraživala o distribuciji i razlikama u krvnim grupama između crnih i belih Amerikanaca. Svoju studiju zasnivala je na delima L. i H. Hiršfelda, Landštajnera, Vinera, Levina, Belkinsa i Sona, Nila i Haniga i Metsona.[27] Ispitivanja su se odvijala na Medicinskom koledžu Univerziteta Hauard. Univerzitetsko stanovništvo uključivalo je Afroamerikance iz čitavih Sjedinjenih Država. Ova raznolikost je učinila njene učesnike slučajnim uzorcima za crne Amerikance. Uzorci krvi skupljani su iz prstiju i koristili su se makroskopski i mikroskopski procesi za posmatranje uzoraka krvi koji su prikupljeni. Eksperiment Rut Mur je podeljen u tri serije, prve dve serije su određivale ABO krvne grupe, a treća serija je korišćena za određivanje podgrupa ABO koje su antigeni MN i Rh faktor.[27]

Tokom njenog istraživanja ona je svoje rezultate upoređivala sa rezultatima naučnika koji su joj prethodili, kao što su Landštajner i Viner, koji su otkrili Rh faktor u ljudskoj krvi.[28] Kada je zaključila svoj eksperiment, uspela je da utvrdi da rezultati njene MN studije nisu u potpunosti odgovarali rezultatima ranijih ispitivanja, ali njeno istraživanje Rh tipova jeste odgovaralo rezultatima iz ranijih ispitivanja.[27] Poređenje njenih rezultata sa rezultatima drugih eksperimenata sugeriše da bi Rh krvne grupe mogle biti dobra polazna osnova za proučavanje i izgradnju temelja znanja o različitom rasnom poreklu.

Pored njene studije o Rh i MN krvnim grupama, ona je takođe otkrila u grupi od 2496 Afroamerikanaca da je njih 51,94% bilo u grupi O, 17,32% u grupi B, samo 27,3% u grupi A i 3,01% u AB. Ti podaci se slažu sa ranijim eksperimentom u fizičkoj antropologiji čiji su rezultati pokazali da su tipovi O i B istaknutiji kod Afroamerikanaca od drugih krvnih grupa.[28]

Istraživanje zubnog karijesa[uredi | uredi izvor]

Dr Mur je bila jedini autor rada iz 1938. pod nazivom "Imunologija zubnog karijesa", o etiološkim agensima koji doprinose nastanku zubnog karijesa.[6][29] Članak je objavljen u The Dentoscope, publikaciji Stomatološke škole Houard.[1][23]

Njena istraživanja su pokazala povezanost mikroba Lactobacillus acidophilus sa karijesima za koje je pretpostavila da su podsticajni faktor.[6][29] Konkretno, pokazalo se da organizam zadovoljava prva dva pravila Kohovih postulata, dok su druga dva prethodno demonstrirana in vivo.[23] Pokazano je da je Lactobacillus acidophilus prisutan u ustima pacijenata osetljivih na karijes, ali je vrsta odsutna kod pacijenata bez karijesa.[23] Stoga je pretpostavila da pljuvačka pacijenata bez karijesa ima antibiotska svojstva protiv L. acidophilus. Sada je poznato da se ova povezanost sa karijesima javlja nakon što su se šupljine već formirale, a ne da je ova vrsta uzročna za njihovo formiranje. Ona je takođe pretpostavila da je ishrana bogata ugljenim hidratima predisponirajući faktor za formiranje karijesa.[1][23]

Pokazano je da postoji korelacija između kožnih reakcija na injekcije Lactobacillus acidophilus filtrata i osetljivosti na karijes.[29] Ove reakcije nisu bile slične onima opisanim u Dikovom testu i Šikovom testu, a oba su korišćene za otkrivanje različitih tipova bioloških toksina. Pored toga, nisu identifikovani toksini iz Lactobacillus acidophilus, što je navelo dr Mur da zaključi da je verovatno objašnjenje alergija na bakteriju. Međutim, takođe je primećeno da su pacijenti bez karijesa takođe imali kožne reakcije na filtrat L. acidophilus.[23]

Studija je takođe uključila eksperimente sa vakcinama na deci. Uključene su vakcine sa različitim fazama Lactobacillus acidophilus; neke vakcine su imale grubu fazu, neke glatku fazu, a neke su imale mešovitu fazu sa obe (vidi Grifitov eksperiment).[29] Vakcine grube faze su izazvale apscese na mestu injekcije i takođe povećale titar aglutinina, dok glatke vakcine nisu. Vakcine mešovite faze su takođe izazvale apscese.[23] Uzročnik ovih apscesa nije utvrđen.[23]

Istraživanje mikrobioma creva[uredi | uredi izvor]

Godine 1963. objavila je istraživanje o osetljivosti crevnih mikroorganizama na antibiotike.[30] Publikacija iz 1963. proučavala je mikrobe izolovane u crevima bubašvaba Blaberus caniifer, izolovanjem čistih kultura iz creva bubašvaba i kultivisanjem na triptikaza sojinom agaru.[14] Murova je kasnije testirala kulture na antimikrobnu osetljivost i rezistenciju na antibiotike tako što je na ploče stavila diskove koji sadrže antibiotike u različitim koncentracijama.[10] Nakon inkubacije, Murova je smatrala da su bakterije osetljive na antibiotik ako postoji zona inhibicije oko diska odnosno otporne na antibiotik ako oko diska ne postoji zona inhibicije.[10] Pored toga, studija je istraživala da li su antibiotici bakteriostatski ili baktericidni uklanjanjem agara iz zona inhibicije i kultivisanjem u hranljivom bujonu.[24] Ako su ove tečne kulture pokazale rast, zaključeno je da je antibiotik bakteriostatičan, a ako nije bilo rasta, zaključeno je da je antibiotik baktericidan.[24] Njen rad se smatra jednim od najranijih na mikrobiomima.[9]

Počasti[uredi | uredi izvor]

Veruje se da je Rut Mur prva Afroamerikanka koja je stekla doktorat na prirodnim naukama, koji je dobila na Državnom univerzitetu Ohajo.[31][32] Pored toga, tokom svoje karijere dobila je dve počasne diplome, doktorirala književnost na Oberlin koledžu i 1973. godine doktorirala filozofiju na Getisburg koledžu.[33]

Rut Mur je dobila Nagradu povodom stogodišnjice Univerziteta Ohajo za istaknute alumni (bivše studente).[34]

2005. godine, američka predstavnica Edi Bernis Džonson predstavila je kongresni zakon kojim se priznaje rad Rut Ele Mur zajedno sa radom drugih naučnika u Sjedinjenim Državama.[35]

Koledž javnog zdravlja Univerziteta u Ohaju stvorio je stipendiju Ela Mur prve generacije studenata da bi odao počast njenom nasleđu i da bi podržao predstojeće pionire u sličnoj oblasti.[36]

Životna strast za modnim dizajnom[uredi | uredi izvor]

Osim što je bila poznata naučnica sa strašću za svoj profesionalni rad, Murova je bila talentovana krojačica i njena strast za modnim dizajnom bila je očigledna tokom celog njenog života. Njena majka je delila isti talenat i interesovanje.

Volela je elegantne, klasične stilove odevanja i dizajnirala je sopstvenu odeću za većinu prilika, od dnevne do večernje odeće.[37] Njena ljubav prema modi definitivno se pokazala u odeći koju je nosila svakodnevno.

Nekoliko odevnih predmeta koje je dizajnirala Murova predstavljeno je u radovima kao što su The Sewer's Art: Quality, Fashion, and Economy 2009. godine. Neke od njenih najistaknutijih kreacija uključuju dvodelno odelo sastavljeno od sivo-belog sakoa i crne suknje, dugačku somotsku haljinu i haljinu od tafta koja je bila dugačka do poda i prekrivena cvećem raznih boja.[37] Sports & Fashion ima jedan od njenih kupaćih kostima na izložbi, ali zbog nedostatka etiketa i datuma iz 1930-ih, niko nije siguran da li ga je ona napravila ili kupila.[4]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Rut Mur je preminula u 91. godini 19. jula 1994. godine u Rokvilu u Merilendu. Njena čitulja je objavljena u Vašington postu.[38]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Leader of the Pack, 1903–1994”. The Scientist Magazine® (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2022. 
  2. ^ „MICROBIOLOGIST RUTH MOORE DIES AT 91”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 24. 4. 2022. 
  3. ^ Warren, Wini (1999). Black women scientists in the United StatesNeophodna slobodna registracija. Bloomington, Ind. [u.a.]: Indiana University Press. ISBN 978-0253336033. 
  4. ^ a b v „Black History Month: Ruth Ella Moore | Clothes Lines”. u.osu.edu. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  5. ^ a b Whitaker, Rachel J.; Barton, Hazel A. (2018). Women in microbiology. Washington, DC. ISBN 978-1-55581-954-5. OCLC 1029076528. 
  6. ^ a b v g d „Leader of the Pack, 1903–1994”. The Scientist Magazine® (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2022. 
  7. ^ a b v Society, Microbiology. „Black History Month: celebrating the work of black microbiologists”. microbiologysociety.org. Pristupljeno 23. 4. 2022. 
  8. ^ „African-American Physicians are key figures in black and medical history”. ProQuest 368185306. 
  9. ^ a b v Society, Microbiology. „Black History Month: celebrating the work of black microbiologists”. microbiologysociety.org. Pristupljeno 23. 4. 2022. 
  10. ^ a b v g „Meet Microbiologist Ruth Ella Moore, the First Black Woman to Earn a PhD in the Natural Sciences”. The Microbial Menagerie (na jeziku: engleski). 29. 7. 2020. Pristupljeno 6. 4. 2021. 
  11. ^ „Ruth Ella Moore-Bacteriologist-UCI webfiles”. The Faces of Science: African Americans in the Sciences. Arhivirano iz originala 25. 10. 2006. g. Pristupljeno 30. 11. 2023. 
  12. ^ Whitaker, Rachel J.; Barton, Hazel A. (2018). Women in microbiology. Washington, DC. ISBN 978-1-55581-954-5. OCLC 1029076528. {{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher
  13. ^ „Dr. Ruth Ella Moore, the first Black female natural scientist”. amsterdamnews.com. 9. 4. 2020. Pristupljeno 12. 7. 2020. 
  14. ^ a b v „Meet Microbiologist Ruth Ella Moore, the First Black Woman to Earn a PhD in the Natural Sciences”. The Microbial Menagerie (na jeziku: engleski). 29. 7. 2020. Pristupljeno 6. 4. 2021. 
  15. ^ Mitchell, Erica. „American Medical Hero: Dr. Ruth E. Moore”. blog.eoscu.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 4. 2021. 
  16. ^ Erickson, Tresa (17. 2. 2003). „African-American women in science”. Clarion-Ledger (Jackson, Mississippi). Pristupljeno 3. 4. 2017. 
  17. ^ „African-American Physicians are key figures in black and medical history”. ProQuest 368185306.  {{cite journal}}: Cite journal requires |journal=
  18. ^ Gross, Victoria (13. 1. 2016). „History of Black Scientists: Ruth Ella Moore & James McCune Smith”. Communities. 
  19. ^ „Her Story: Ruth Ella Moore”. She Made History (na jeziku: engleski). 27. 3. 2019. Pristupljeno 12. 7. 2020. 
  20. ^ „Dr. Ruth Ella Moore, the first Black female natural scientist”. amsterdamnews.com. 9. 4. 2020. Pristupljeno 12. 7. 2020. 
  21. ^ a b Moore, RE (mart 1955). „Distribution of blood factors, ABO, MN and Rh in a group of American Negroes.”. American Journal of Physical Anthropology. 13 (1): 121—8. PMID 14361661. doi:10.1002/ajpa.1330130109. 
  22. ^ a b MOORE, RE (16. 2. 1957). „Occurrence of Rh antigen V in a group of American Negroes”. Journal of the American Medical Association. 163 (7): 544—5. PMID 13398302. doi:10.1001/jama.1957.82970420002008a. 
  23. ^ a b v g d đ e ž Moore, Ruth E (1938). „Discussion - The Immunology of Dental Caries”. The Dentoscope: Journal of the Howard University College of Dentistry. 18 (1): Article 2. Pristupljeno 3. 4. 2017. 
  24. ^ a b v Briscoe, M. S.; Moore, Ruth E.; Puckett, Dewey E. (decembar 1963). „The Sensitivity to Antibiotics of Microorganisms Isolated from the Gut of "Blaberus caniifer" Burmeister”. AIBS Bulletin. 13 (6): 27. JSTOR 1293031. doi:10.2307/1293031. 
  25. ^ Moore, RE (mart 1955). „Distribution of blood factors, ABO, MN and Rh in a group of American Negroes.”. American Journal of Physical Anthropology. 13 (1): 121—8. PMID 14361661. doi:10.1002/ajpa.1330130109. 
  26. ^ MOORE, RE (16. 2. 1957). „Occurrence of Rh antigen V in a group of American Negroes”. Journal of the American Medical Association. 163 (7): 544—5. PMID 13398302. doi:10.1001/jama.1957.82970420002008a. 
  27. ^ a b v Moore, Ruth E. (1955). „Distribution of blood factors, ABO, MN and Rh in a group of American Negroes”. American Journal of Physical Anthropology (na jeziku: engleski). 13 (1): 121—128. ISSN 1096-8644. PMID 14361661. doi:10.1002/ajpa.1330130109. 
  28. ^ a b Moore, Ruth E. (1955). „Distribution of blood factors, ABO, MN and Rh in a group of American Negroes”. American Journal of Physical Anthropology (na jeziku: engleski). 13 (1): 121—128. ISSN 1096-8644. PMID 14361661. doi:10.1002/ajpa.1330130109. 
  29. ^ a b v g Moore, Ruth E (1938). „Discussion - The Immunology of Dental Caries”. The Dentoscope: Journal of the Howard University College of Dentistry. 18 (1): Article 2. Pristupljeno 3. 4. 2017. 
  30. ^ Briscoe, M. S.; Moore, Ruth E.; Puckett, Dewey E. (decembar 1963). „The Sensitivity to Antibiotics of Microorganisms Isolated from the Gut of "Blaberus caniifer" Burmeister”. AIBS Bulletin. 13 (6): 27. JSTOR 1293031. doi:10.2307/1293031. 
  31. ^ Jordan, Diann (2007). Sisters in science : conversations with black women scientists about race, gender, and their passion for scienceNeophodna slobodna registracija. West Lafayette, Ind.: Purdue University Press. ISBN 978-1557534453. 
  32. ^ „Moore, Ruth Ella (1903–1994)”. BlackPast.org. 12. 3. 2007. 
  33. ^ „Black History Month: Ruth Ella Moore | Clothes Lines”. u.osu.edu. Pristupljeno 29. 7. 2019. 
  34. ^ Whitaker, Rachel J.; Barton, Hazel A. (2018). Women in microbiology. Washington, DC. ISBN 978-1-55581-954-5. OCLC 1029076528. {{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link)
  35. ^ US Senate and Congress concurrently (27. 4. 2005). „H.Con.Res.96 — 109th Congress (2005-2006)”. U.S. Government Printing Office. Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  36. ^ „Make your gift to The Ohio State University”. www.giveto.osu.edu. Pristupljeno 2023-08-14. 
  37. ^ a b „Black History Month: Ruth Ella Moore | Clothes Lines”. u.osu.edu. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  38. ^ „MICROBIOLOGIST RUTH MOORE DIES AT 91”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 24. 4. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рут_Ела_Мур&oldid=27699250”