Salvor Hardin

Salvor Hardin (engl. Salvor Hardin) je izmišljeni lik koji se pojavljuje u dva dela romana Zadužbina pisca Ajzaka Asimova. Ova dva dela su prvobitno objavljena kao kratke priče pre nego što su štampana u formi romana. Hardin je prvi gradonačelnik Grada Terminusa, jedinog naseljenog mesta na planeti Terminus.

Biografija

U romanu, na Terminusu se naselila kolonija naučnika i profesionalaca koji u okviru Enciklopedijske zadužbine rade na sakupljanju ljudskog znanja u zbirku zvanu Enciklopedija galaktika, projekat koji prikriva pravu svrhu kolonije koju je osmislio njen osnivač Hari Seldon — da nadživi neizbežni pad Galaktičkog Carstva, očuva naučna znanja kroz mračno doba koje mora da usledi, i skrati vreme trajanja tog mračnog doba. Seldon je postao svestan ovakvog razvoja događaja u budućnosti koristeći se principima psihoistorije, nauke koju je on sam razvio.

Kolonijom je, u njenim prvim decenijama, upravljao Odbor poverenika Zadužbine, čiji članovi su bili poznati naučnici ali slabi administrativni upravitelji. Hardin, koji je rođen na Terminusu, je izabran za gradonačelnika i data mu je odgovornost da upravlja svakodnevnim poslovima Grada. Smatrajući da njegovu ulogu u upravljanju Gradom ometaju elementi Odbora, Hardin je pokrenuo narodnu kampanju u kojoj je zahtevano da Grad bude predstavljen na sastancima Odbora. Ova privilegija mu je nevoljno odobrena.

Oslikan kao lukav i manipulativan političar, Hardin je u jednom trenutku razotkrio prave motive koje je Hari Seldon imao pri osnivanju Zadužbine, ali su članovi Odbora poverenika ismejali njegova verovanja i tvrdnje, i pokušali su da ga uklone sa vlasti. Hardin ih je međutim izmanevrisao, između ostalog, koristeći kontrolu nad „Žurnalom Grada Terminusa“, a istovremeno je uspeo i da razreši krizu koja je nastala između Zadužbine i susednoe kraljevine Anakreon, koja se otcepila od Galaktičkog Carstva. Njegova verovanja su se pokazala tačnim nakon što je pušten snimak Harija Seldona nakon okončanja „Prve seldonove krize“; tada je bio u poziciji da preuzme ulogu de fakto predsednika Zadužbine.

Nakon krize su Hardin i njegov glavni savetnik, Johan Li, razvili metod za potčinjavanje okolnih međuplanetarnih kraljevstava, koja su zanemarila nauku i vratila se u državna uređenja nalik feudalizmu. Osnivanjem religije nazvane scijentizam, koja tretira naučne pojave kao svete događaje, Hardin i Li su poslali „sveštenike“ (u stvari tehničare) u „četiri kraljevstva“ koja su se graničila teritorijom Zadužbine u sistemu Terminusa. Ovaj plan je bio uspešan i moć Zadužbine je rasla, a Hardin je ponovo biran više puta.

Druga Seldonova kriza se dogodila tokom Hardinovog gradonačelnikovanja, ali nekoliko decenija kasnije, kada je Anakreon pod vođstvom princa regenta Vijenisa proširio svoju flotu koristeći svemirske brodove koje su remodelovali „sveštenici“ Zadužbine. Koristeći verovanja narodnih masa u „religiju“ Zadužbine protiv Vijenisa, Hardin je porazio princa regenta, koji je zatim izvršio samoubistvo, a mladi kralj Anakreona je potpisao sporazum sa Zadužbinom pod uslovima povoljnim za Zadužbinu. Hardin je demonstrirao značajan napredak u tehnologiji u posedu Zadužbine kada je koristio lično polje sile kako bi se odbranio od vatre iz atomskog pištolja; zaštitna polja dovoljno mala da bi bila pokretna, poput ovog, nisu bila poznata u doba Galaktičkog Carstva.

Lični život

Hardin je rođen 17. ili 18. godine ZE (zadužbinske ere). Malo se zna o njegovom ličnom žiovtu i ne pominju se žena ili deca. Delovi romana koji se fokusiraju na njegov gradonačelnički mandat opisuju samo njegove aktivnosti u profesionalnom svojstvu kao javnog službenika.

Epigrami

Salvor Hardin je u Zadužbini bio dorbo poznat po svojim epigramima, koji se javljaju kroz celu seriju. Među njima su:

• „Atomski blaster je dobro oružje, ali može da puca u oba smera.“
• „Isplati se biti očigledan, posebno ako imaš reputaciju suptilne osobe.“
• „Da bi se ostvario uspeh, samo planiranje nije dovoljno. Neophodno je i improvizovati.“
• „Ništa ne mora da bude istina, ali sve mora da zvuči kao da jeste.“
• „Nikad ne dopusti da te osećaj moralnosti spreči da uradiš ono šta je ispravno.“

Njegova najpoznatija maksima, „Nasilje je poslednje pribežište nesposobnih“, je postala jedna od omiljenih Asimovljevih izreka.