Ајзак Асимов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ајзак Асимов
Isaac.Asimov01.jpg
Ајзак Асимов
Пуно име Ајзак Јудович Асимов
Датум рођења (1920-01-02) 2. јануар 1920.
Место рођења Петровичи
Белоруска ССР
Датум смрти 6. април 1992.(1992-04-06)(72 год.)
Место смрти Њујорк
САД
Утицали Клифорд Д. Симак, Џон Б. Кембел, Херберт Џорџ Велс, Стенли Г. Вајнбаум, Едвард Гибон, Хуманизам
Утицао Харлан Елисон, Пол Кругман, Данијел Х. Вилсон

Потпис

Ајзак Асимов (IPA:/ˈæzɪmɒf/, /ˈæsɪmɒf/, /ˈæsɪmɒv/, /ˈæzəmɑ:fˈ/ и /ˈæzɨmɒv/[1], енгл. Isaac Asimov), рођен као Исак Јудович Озимов (рус. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Петровичи, 2. јануар 1920Њујорк, 6. април 1992) био је амерички писац научне фантастике и биохемичар руског порекла. Рођен је у Петровичима у Смоленској области, СССР. Са родитељима емигрирао у САД када му је било три године. Настањују се у Бруклину, Њујорк, где је и одрастао. Дипломирао је хемију на Универзитет Колумбија универзитету 1939. а 1948. и докторирао.

Асимов на трону, са симболима који приказују његово животно дело (слика Ровене Морил)

Умро је од сиде, јер је 1983. године био заражен вирусом ХИВ-а преко трансфузије коју је добио док је био на операцији срца. Та чињеница је објављена тек десет година после његове смрти.

Био је дугогодишњи члан Менсе. Астероид 5020 Асимов, кратер Асимов на планети Марс[2] и једна основна школа у Бруклину добили су име у његову част.

Аутор је и три закона роботике која гласе:

  • I закон - Робот не сме повредити људско биће нити устезањем од делања дозволити да оно буде повређено.
  • II закон - Робот се мора повиновати наређењима које добија од људских бића изузев када су она у супротности са I законом.
  • III закон - Робот мора штитити своју сопствену егзистенцију изузев у случају када је та заштита у супротности са I и II законом.

Током 1964. понудио је своје виђење света 2014. године.[3]

Библиографија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]