Saten

Saten je tkanina, koja je dobija satenskim tkanjem.^[1] Najčešće je okarakterisana kao glatka i sjajna, obično sa glatkom prednjom i grubom zadnjom stranom tkanine. Saten je materijal koji je jako krhk, često dolazi do oštečenja satena. Saten je jedan od tri osnovna vida tekstilnog podtkanja, u koja se ubrajaju keper i obično podtkanje.^[2]

Saten je najčešće korišćen za izradu odeće, baletanki, posteljina, jastučnica, donjeg veša, spavaćica i kravata.

Satensko tkanje je okarakterisano sa četiri ili više ostavljenih horizontalnih niti na razboju ispod vertikalnih, odnosno četiri vertikalne niti preko jedne horizontalne. Ovakav način rada doprinosi sjajnoj i glatkoj karakteristici ovog materijala.^[1] Ova tehnika se najčešće koristi sa vlaknima svile, poliestera i najlona. Po nekim definicijama ovog načina tkanja, saten je materijal napravljen isključivo koristeći svilu.^[3]

Istorija

Kina

Saten je originalno pravljen isključivo od svile, koja je tokom istorije primarno proizvođena u Kini.^[4] U antičkoj Kini postojalo je više vrsta satena, kao sto su: duan (缎), zuši (紵丝), ling (绫), jin (锦), vusi (五丝) i basi (八丝).^[2] Kineski saten, u njegovoj originalnoj formi, je obično proizvođen sa pet ili šest podtkanja.^[2] Šestokrajno podtkanje satenskog tkanja je najverovatnije derivat šestokrajnog tkanja nastalog tokom trajanja kepra Tang i Severne Sung dinastije.^[2]

Evropa

Saten od svile je došao u Evropu tokom 12. veka. Takva tkanina se uvozila, bila je smatrana cenjenom robom, saten su nosili samo pripadnici viših društvenih klasa.^[2]

Etimologija

Reč „saten” potiče iz Kineskog trgovačkog grada Guanzou (泉州), koji je znan kao Zajton u Evropi i Arapskim zemljama tokom trajanja Juan dinastije (13.-14. vek).^[5] Tokom tog perioda, Guazou su posećivali Arapski trgovci i Evropljani.^[5]^[6] Arapi su saten dobavljan iz Guazona nazivali zaituni.^[5] U sledećem periodu srednjeg veka, Guazou je bio glavni izvoznik svile, koristeći put svile kako bi došli do Evrope. Ovaj put je najviše koristio arapski narod.

Reference

^ ^a ^b Emery, Irene (1994). The Primary Structures of Fabrics. Washington, D. C. Thames and Hudson. p. 137. ISBN 978-0-500-28802-3.
^ ^a ^b ^v ^g ^d Bao, Mingxin (1986). „Early history of Satin”. en.cnki.com.cn. Pristupljeno 2021-04-21.
^ Chambers Twentieth Century Dictionary, 1977.
^ Oxford dictionary of word origins. Julia Cresswell, Oxford University Press (Second izd.). New York. 2010. str. 381. ISBN 978-0-19-954793-7. OCLC 663824301.
^ ^a ^b ^v Tellier, Luc-Normand (2009) (2009). Urban world history: an economic and geographical perspective. Presses de l'Université du Québec. str. 221. ISBN 978-2-7605-1588-8. Pristupljeno 2010-11-28.
^ James E Glevin. The Modern Middle East: A History. Oxford University Press. str. 21.

[:2-1] Emery, Irene (1994). The Primary Structures of Fabrics. Washington, D. C. Thames and Hudson. p. 137. ISBN 978-0-500-28802-3.

[:0-2] v ^g ^d Bao, Mingxin (1986). „Early history of Satin”. en.cnki.com.cn. Pristupljeno 2021-04-21.

[3] Chambers Twentieth Century Dictionary, 1977.

[4] Oxford dictionary of word origins. Julia Cresswell, Oxford University Press (Second izd.). New York. 2010. str. 381. ISBN 978-0-19-954793-7. OCLC 663824301.

[:1-5] v Tellier, Luc-Normand (2009) (2009). Urban world history: an economic and geographical perspective. Presses de l'Université du Québec. str. 221. ISBN 978-2-7605-1588-8. Pristupljeno 2010-11-28.

[6] James E Glevin. The Modern Middle East: A History. Oxford University Press. str. 21.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]