Сатен

Сатен је тканина, која је добија сатенским ткањем.^[1] Најчешће је окарактерисана као глатка и сјајна, обично са глатком предњом и грубом задњом страном тканине. Сатен је материјал који је јако крхк, често долази до оштечења сатена. Сатен је један од три основна вида текстилног подткања, у која се убрајају кепер и обично подткање.^[2]

Сатен је најчешће коришћен за израду одеће, балетанки, постељина, јастучница, доњег веша, спаваћица и кравата.

Сатенско ткање је окарактерисано са четири или више остављених хоризонталних нити на разбоју испод вертикалних, односно четири вертикалне нити преко једне хоризонталне. Овакав начин рада доприноси сјајној и глаткој карактеристици овог материјала.^[1] Ова техника се најчешће користи са влакнима свиле, полиестера и најлона. По неким дефиницијама овог начина ткања, сатен је материјал направљен искључиво користећи свилу.^[3]

Историја

Кина

Сатен је оригинално прављен искључиво од свиле, која је током историје примарно произвођена у Кини.^[4] У античкој Кини постојало је више врста сатена, као сто су: дуан (缎), зуши (紵丝), линг (绫), јин (锦), вуси (五丝) и баси (八丝).^[2] Кинески сатен, у његовој оригиналној форми, је обично произвођен са пет или шест подткања.^[2] Шестокрајно подткање сатенског ткања је највероватније дериват шестокрајног ткања насталог током трајања кепра Танг и Северне Сунг династије.^[2]

Европа

Сатен од свиле је дошао у Европу током 12. века. Таква тканина се увозила, била је сматрана цењеном робом, сатен су носили само припадници виших друштвених класа.^[2]

Етимологија

Реч „сатен” потиче из Кинеског трговачког града Гуанзоу (泉州), који је знан као Зајтон у Европи и Арапским земљама током трајања Јуан династије (13.-14. век).^[5] Током тог периода, Гуазоу су посећивали Арапски трговци и Европљани.^[5]^[6] Арапи су сатен добављан из Гуазона називали zaituni.^[5] У следећем периоду средњег века, Гуазоу је био главни извозник свиле, користећи пут свиле како би дошли до Европе. Овај пут је највише користио арапски народ.

Референце

^ ^а ^б Emery, Irene (1994). The Primary Structures of Fabrics. ISBN 978-0-500-28802-3. Washington, D. C. Thames and Hudson. p. 137. .
^ ^а ^б ^в ^г ^д Bao, Mingxin (1986). „Early history of Satin”. en.cnki.com.cn. Архивирано из оригинала 08. 03. 2022. г. Приступљено 2021-04-21.
^ Chambers Twentieth Century Dictionary, 1977.
^ Oxford dictionary of word origins. Julia Cresswell, Oxford University Press (Second изд.). New York. 2010. стр. 381. ISBN 978-0-19-954793-7. OCLC 663824301.
^ ^а ^б ^в Tellier, Luc-Normand (2009) (2009). Urban world history: an economic and geographical perspective. Presses de l'Université du Québec. стр. 221. ISBN 978-2-7605-1588-8. Приступљено 2010-11-28.
^ James E Glevin. The Modern Middle East: A History. Oxford University Press. стр. 21.

[:2-1] а ^б Emery, Irene (1994). The Primary Structures of Fabrics. ISBN 978-0-500-28802-3. Washington, D. C. Thames and Hudson. p. 137. .

[:0-2] а ^б ^в ^г ^д Bao, Mingxin (1986). „Early history of Satin”. en.cnki.com.cn. Архивирано из оригинала 08. 03. 2022. г. Приступљено 2021-04-21.

[3] Chambers Twentieth Century Dictionary, 1977.

[4] Oxford dictionary of word origins. Julia Cresswell, Oxford University Press (Second изд.). New York. 2010. стр. 381. ISBN 978-0-19-954793-7. OCLC 663824301.

[:1-5] а ^б ^в Tellier, Luc-Normand (2009) (2009). Urban world history: an economic and geographical perspective. Presses de l'Université du Québec. стр. 221. ISBN 978-2-7605-1588-8. Приступљено 2010-11-28.

[6] James E Glevin. The Modern Middle East: A History. Oxford University Press. стр. 21.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]