Satčo alijansa

Samuraji okruga Sacuma, članovi Satčo alijanse u Bošin ratu.

Satčo alijansa (jap. 薩摩長州同盟 „Satsuma-Chōshū dōmei“), bila je vojni savez između feudalne oblasti Sacuma i Čošu, formirane 1866. godine kako bi zajedničkim snagama svrgnule Tokugava šogunat i dovele do Meidži obnove. Naziv Satčo (jap. 薩長 „Satchō“) nastalo je kombinovanjem početnih slova udruženih oblasti.

Istorijat

Šezdesetih godina 19. veka, oblast Sacuma je bila relativno verna Šogunatu dok je oblast Čošu bio centar pobune koja je otvoreno težila da svrgne Šogunsku vlast. Tokom borbe kod carke kapije (Kagošime) Sacuma i Čošu su se našli na suprotnim stranama. Kao rezultat Čošu je poražen a neprijateljstvo između dva okruga se naglo povećalo zbog čega je Šogunat verovao da se ta da okruga nikad neće ujediniti. Stvari su se ipak promenile, godinu dana posle te bitke kada je Sakamoto Rjoma iz okruga Tosa, rešivši da ujedini dve velike oblasti spojio vođe Sacume Saigo Takamorija i Okubo Tošimičija sa vođom Čosu hana, Kacura Kogorom (poznat i kao Kido Takajoši). Iako su dva hana bili neprijatelji, vođe posredstvom neutralnog samuraja iz Tose, dogovorili da svoje nesuglasice stave u stranu ako budu napadnuti od neke treće strane. Takođe, okrugu Čošu je očajnički nedostajalo moderno oružje a imali su premalo kontakata sa zapadnim državama. Sacuma je s druge strane razvio trgovinu oružjem sa Velike britanije putem Tomasa Blejka Glovera, trgovca škotskog porekla. Na predlog Sakamota Saigo i Sacuma su potpomogli u kupovini naoružanju snaga Čošua kako bi pomogli u svrgavanju Šogunata.

Uprkos ovoj alijansi i dalje je postojalo međusobno nepoverenje između hanova. Šogunat je 1. marta 1866. zahtevao ostavku Čošuovog daimjoa, Mori Takačike, smanjujući već mali budžet okruga za još 100.000 kokua što je razgnevilo vođe dovodeći do sporazuma od šest tački dogovora. Sam sporazum je bio relativno kratak. Sacuma je obećala da će pomoći Čošuu u dobijanju oprosta (pomilovanja) od strane dvora. Ako to propadne i Šogunat napadne, Sacuma će poslati 2000 ljudi za Kjoto, ali u borbama će učestvovati samo ako oblast Kuvana, Aizu ili snage Tokugava Jošinobua spreče Sacumu da dođe do cara.

Alijansa je bila veoma bitna u sprečavanju da Čošu bude žrtvovan budući da je Čošu bio spreman da se suprostavi Šogunatu bez obzira na broj i nedostatak vojne opreme. Umesto toga Šogunat je pretrpeo velike gubitke što je na skraju dovelo do smenjivanja vladajućeg tela. Tokom Bošin rata (1867-1868) snage verne caru su konačno zbacili feudalnu vladavinu Šogunata uspostavljajući vladavinu cara. Samuraji koji su tome najviše doprineli bili su pripadnici Satčo alijanse a kao rezultat ovog ujedinjenja obe oblasti dominiraće na visokim pozicijama u novoj vladi tokom Meidži perioda pa sve do 20. veka.

Literatura

• Gordon, Andrew (2003). A Modern History of Japan: From Tokugawa Times to the Present. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780195110609. 
• Jansen, Marius B. (2000). The Making of Modern Japan. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 9780674003347. OCLC 44090600. 
• Ravina, Mark (2004). The Last Samurai: The Life and Battles of Saigo Takamori. Hoboken, New Jersey: Wiley. ISBN 978-0-471-08970-4. OCLC 427566169.