Sauron
| Sauron | |
|---|---|
 Sauron u filmu „Družina prstena“ | |
| Osnovne informacije | |
| Druga imena | Gortaur |
| Nadimak | Mračni Gospodar, Neprijatelj, Volšebnik |
| Godine | besmrtan |
| Podaci o liku | |
| Vrsta | Maja |
| Rod | muški |
| Podaci o kreaciji | |
| Prvo prik. | Hobit (1937) |
| Poslednje prik. | Nezavršene priče (1980) |
| Izmislio | Dž. R. R. Tolkin |
Sauron je lik iz romana epske fantastike Dž. R. R. Tolkina. On je sekundarni antagonista u „Silmarilionu“ i glavni u trilogiji „Gospodar prstenova“. Takođe se spominje u „Hobitu“ i zbirci Tolkinovih eseja, „Nezavršenim pričama“.
Biografija lika[uredi | uredi izvor]
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Sauron je bio jedan od Majara, besmrtnih bića koji su u Ardu došli zajedno sa Valarima ne bi li im pomogli da je pripreme za dolazak dece Iluvatara (Vilenjaka i Ljudi). Najpre je bio potčinjen Auleu i bio je vešt zanatlija. Međutim, brzo je prešao u službu Mračnog Gospodara Melkora, kasnije nazvanog Morgot, i postao njegov najmoćniji i najodaniji sledbenik. Melkor je bio istog porekla kao i Valari, ali im se suprotstavio i nastojao da uništava njihov rad i da zagospodari Ardom. Pritom je zaveo i potčinio mnoga bića, među njima i Saurona.
Prvo razdoblje[uredi | uredi izvor]
Prva Morgotova tvrđava bila je Utumno. On je takođe podigao i oružarnicu Angband, kojom je u njegovo ime upravljao Sauron. Valari su, u vreme buđenja Vilenjaka, zaratili protiv Morgota i razrušili Utumno. Sauron je izbegao sudbinu svog gospodara, koji je bio zarobljen u Valinoru (zemlji Valara). Morgot je tamo proveo tri doba pre nego što je pomilovan i oslobođen. Međutim, brzo se vratio starim planovima o osvajanju Arde, te je prebegao nazad u Srednju zemlju, gde se utvrdio u Angbandu. Prizvao je sve svoje stare sluge i Sauron se ponovo našao u njegovoj službi.
Sauron je vremenom postao moćan čarobnjak, gospodar senki i utvara. Tokom ratova Vilenjaka i Morgota, izgrađena je tvrđava Minas Tirit na Tol Sirionu, koja je služila za nadgledanje i odbranu od iznenadnog napada Mračnog Gospodara. Čuvar te kule bio je Orodret, brat Finroda Felagunda. Sauron je, međutim, zauzeo Minas Tirit i proterao Orodreta. Pretvorio ju je u Morgotovu osmatračnicu i nastavio da boravi u njoj zajedno sa vukodlacima čiji je bio gospodar.
Sauron je imao značajan udeo u priči o Berenu i Lutijeni. Beren je bio potomak jedna od tri kuće Ljudi koji su pomagali Vilenjacima u borbi protiv Morgota. U to vreme, od te kuće ostali su samo on, njegov otac Barahir i još jedanaest pratilaca. Sauron je imao zadatak da ih pronađe i uništi. Uspeo je da zarobi jednog od njih, Gorlima, i na prevaru ga naveo da otkrije prebivalište svoje družine. Morgot je tada poslao svoje Orke na mesto koje mu je preneo Sauron, i oni su pobeili sve Ljude osim Berena, koji je pobegao u vilenjačku šumu Dorijat. Tamo se zaljubio u Vilenjakinju Lutijenu i zatražio njenu ruku od Tingola, njenog oca. Tingol, koji se protivio tom braku, zadao je Berenu nemoguć uslov, da mu donese jedan dragulj Silmaril iz Morgotove krune. Beren je pristao i zatražio pomoć od vilenjačkog kralja Finroda Felagunda. Međutim, dok su prolazili pored Sauronove kule, bili su primećeni. Tu se odigrala bitka između Finroda i Saurona, koji su kroz pesmu bacali čini jedan na drugog, sve dok Vilenjak nije popustio i pao pred Sauronov tron. Tada su Beren, Finrod i njihovi pratioci bili bačeni u tamnicu, gde je vukodlak s vremena na vreme proždirao jednog od njih. Sauron je na taj način želeo da sazna njihove namere i identitet.
Lutijena je otišla iz Dorijata u pokušaju da pomogne Berenu. Kada je stigla do Sauronovog ostrva, samo je još on ostao živ u tamnici. Lutijena je zapevala pesmu moći kako bi naterala Saurona da joj se preda, ali on je slao vukodlake da je ubiju. Međutim, sa Vilenjakinjom je bio Huan, lovači pas iz Valinora, koji je jednog po jednog pobeđivao. Na kraju je sam Sauron uzeo obličije vukodlaka i borio se sa Huanom, ali je bio nadvladan i primoran da preda ostrvo Lutijeni.
Drugo razdoblje[uredi | uredi izvor]
Prstenovi Moći[uredi | uredi izvor]
Nakon Morgotovog pada i proterivanja iz Arde, Sauron se pred glasnikom Valara Eonveom pokajao za svoja dela, ali nije želeo da ode u Valinor i čeka na osudu, već se sakrio u Srednjoj zemlji. Tamo je proveo dosta vremena pre nego što je odlučio da je sam pokori, pomislivši da su Valari zaboravili na nju. Nastojao je da natera Ljude i (naročito) Vilenjake da stupe u njegovu službu, ali su ga Uzvišeni vilenjački kralj Gil-galad i Poluvilenjak, gospodar Elrond, gledali sa sumnjom. Međutim, drugde u Srednjoj zemlji je rado prihvaćen i bio je znan kao Anatar, Gospodar Darova. Tada je još mogao da se prikazuje u plemenitom i mudrom obličiju, i tako uspeo da zavara sve osim najopreznije. Sauron je naveo Vilenjake, posebno njihovog najpoznatijeg kovača Kelebrimbora, da stvore Prstenove Moći i davao im savete pri radu. Međutim, tajno je skovao Jedinstveni Prsten, pomoću koga je mogao da vlada svim ostalim Prstenovima i tako njihove nosioce potčini svojoj volji. U Prsten je uneo mnogo svoje moći, snage i volje.
Međutim, čim su Vilenjaci otkrili šta je uradio, skinuli su svoje Prstenove i sakrili ih. Sauron je tada, shvativši da neće moći na taj način da ih pokori, krenuo u otvoreni rat protiv njih. Zahtevao je da mu svi Prstenovi budu predati, pošto su napravljeni po njegovim savetima i imali su velike moći. Godine 1695. drugog razdoblja[1] Sauron je napao oblasti Erjador i Eregion zajedno sa vojskom Oraka i drugih stvorenja poteklih iz Morgotove vojske. Iako su mu se suprotstavili vilenjački gospodari Elrond i Keleborn, Sauron je stigao do kovačnice, zarobio Kelebrimbora i uzeo devet Prstenova. Zatim mu je Kelebrimbor na mukma rekao gde su još sedam, ali za najmoćnija i najvrednija tri, Narju, Nenju i Vilju, nije hteo da otkrije lokaciju. Sauron ga je u besu ubio i hteo da uništi Elrondovu vojsku, ali su ga u tome sprečili Patuljci iz Morije, koji su zaratili protiv njega.
U narednim godinama Sauron je zauzeo ceo Erjador i pokušavao da osvoji Lindon, jer je verovao da se tamo nalaze Tri Prstena. Međutim, Vilenjacima je stigla u pomoć vojska Numenora, ostrva koje se nalazilo na zapadu Srednje zemlje i gde su živeli kraljevi Ljudi. Sauronova vojska je potpuno poražena i proterana u njegovu zemlju Mordor. U međuvremenu, on je devet Prstenova deo Ljudima, a sedam Patuljcima. Ljudi su potpali pod vlast Prstenova i postali Sauronove sluge po imenu Nazguli. Patuljke nije bilo tako lako pridobiti, ali u oni postali vrlo pohlepni za blagom, što je samo po sebi izazvalo dovoljno zla, a kasnije je Sauron povratio neke od sedam Prstenova. Tri Prstena koje su posedovali Vilenjaci Sauron nikada nije našao niti posedovao, i oni su ostali skriveni do njegovog pada.
Pad Numenora[uredi | uredi izvor]
Sauron je zamrzeo Numenorejce zbog njihovg pomaganja Vilenjacima i želeo je da zagospodari gradovima koje su osnovali na obalama Srednje zemlje. Numenorski kralj Ar-Farazon je zbog toga tamo doveo svoju vojsku. Sauron je, videvši njihovu moć, odlučio da im se ne suprotstavlja i zakleo se kralju na vernost. Ar-Farazon ga je poveo sa sobom u Numenor. Kako su godine prolazile, Sauron je stekao ogroman uticaj nad kraljem. Govorio mu je da treba da prisvoji večni život koji imaju Valari i Vilenjaci a koji je od Ljudi oduzet. Takođe je naveo većinu Numenorejaca da obožavaju tamu i izgradio hram posvećen Morgotu, gde su žrtvovani kraljevi protivnici. Sauron je u potpunosti zagospodario Ar-Farazonom, i on je pristao na seču Belog Drveta, koje je bilo dar od Valara, i odlučio da napadne Valinor. Dok su kraljeve flote išle ka zapadu, Sauron je ostao u Numenoru. Međutim, Valari su, videvši da Numenorejci dolaze i pored svih upozorenja, prizvali Iluvatara koji je otvorio procep u moru. U njega su propale sve numenorske lađe, što je i bila namera Sauronova. Međutim, on nije pretpostavio koliki će biti gnev Valara, i nije shvatio da će i Numenor biti uništen. On je takođe propao u procep, ali kako je bio besmrtno biće, njegov duh je preživeo i vratio se nazad u Mordor, gde je obnovio svoju snagu. Tada je Sauron izgubio sposobnost da se drugima prikazuje kao plemenit i mudar.
Rat Poslednjeg saveza[uredi | uredi izvor]
Neki Numenorejci su odbili da napadnu Valare i pobegli u Srednju zemlju, tako da nisu doživeli uništenje. Njihov vođa je bio Elendil, zajedno sa svojim sinovima Izildurom i Anarionom. Oni su se sprijateljili sa Vilenjacima i osnovali utvrđenja za ratove protiv Saurona. On je počeo da okuplja vojsku, u kojoj su bili Ljudi sa istoka i neki iz Numenora, koji su potpali pod njegovu vlast. Elendil i Gil-Galad su osnovali savez Vilenjaka i Ljudi, i napali Mordor. Opsada je trajala sedam godina, i Sauron je pokušavao da se probije, ali nije uspevao. Na kraju je on sam izašao na bojno polje, i borio se protiv Gil-Galada i Elendila, obojicu ih ubivši. Izildur je, međutim, uzeo krhotinu mača svog oca i odsekao Jedinstveni Prsten sa Sauronove ruke. Kako je toliko mnogo njegove moći bilo vezano za Prsten, Sauron je izgubio telo i u obliku senke pobegao sa bojnog polja. Bitku su dobili Ljudi i Vilenjaci, i tim događajem je završeno drugo razdoblje.
Treće razdoblje[uredi | uredi izvor]
Izildur nije hteo da uništi Sauronov Prsten, jer je taj predmet imao izuzetno privlačnu moć nad onim ko ga nosi. Da je to učinio, Sauron nikada ne bi mogao da povrati svoju moć i bio bi zauvek pobeđen. Izildura su ubili Orci prilikom Bitke na Radosnim poljima, a Prsten je upao u reku Anduin, gde je bio oko 2500 godina[1].
Sauron se posle skoro 1000 godina[1] vratio sa istoka gde je boravio i u obliku senke nastanio u Zelen-šumi, koja je dobila naziv Mrka šuma. Senka je pomračila drveće, a mnoga zla stvorenja su nastanila predele oko Dol Guldura, Sauronove tvrđave. Ipak, niko od Vilenjaka nije pretpostavio da je to on i zvali su ga Volšebnik. Posle dugo vremena ga je otkrio Gandalf, jedan od Istara koje su Valari poslali u Srednju zemlju znajući da Sauron još nije poražen. Sauron je pobegao od njega iz šume 2063. godine trećeg razdoblja[1], ali se vratio gotovo četiri stotine godina kasnije i nastavio da jača. Gandalf je insistirao da se Dol Guldur napadne pre nego što neprijatelj postane previše jak, ali mu se dugo suprotstavljao Saruman, još jedan od Istara, koji se nadao da će sam moći da pronađe Jedinstveni Prsten, za kojim je Sauron takođe tragao kako bi povratio svoje moći. Dol Guldur je konačno napadnut 2941. godine[1], ali Sauron se vratio u Mordor, gde je ponovo podigao kulu Barad-dur i nastanio se u njoj.
Jedinstveni Prsten su petsto godina ranije našli pripadnici ribarskog naroda, Smeagol i Deagol. Smeagol je ubio svog prijatelja zbog Prstena i pobegao u Maglene planine, gde se dugo krio kao stvorenje Golum. Prsten je tokom svog putovanja slučajno našao Hobit Bilbo Bagins, a kada je Gandalf to otkrio, odlučeno je da on mora da se odnese u Mordor i uništi se u vatri iz koje je potekao. Taj zadatak preuzeo je Bilbov nećak Frodo.
Sauron je krenuo u novi rat protiv Ljudi, pridobivši na svoju stranu Sarumana. Opsedao je Gondor, kraljevstvo Ljudi, ali je poražen uprkos mnogo većoj vojsci. Poslednji gospodari Ljudi, predvođeni Izildurovim naslednikom Aragornom i Gandalfom, su došli do Kapije Mordora ne bi li napravili diverziju i dali Frodu vremena da uništi prsten. Taj cilj je na kraju i postgnut. Sauron je izgubio sve svoje moći i uzdigao se iznad Morodra u obliku senke, ali nije imao snage i odnesen je vetrom. To je bio poslednji put da je viđen na svetu.
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Tolkin, Džon Ronald Ruel (2004) [1955]. Gospodar prstenova: Povratak kralja — Dodatak B. Zoran Stanojević (prevodilac). Novi Sad: Stilos Art. ISBN 978-86-7473-368-4.
