Sajudis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Reformski pokret Litvanije
Lietuvos Persitvarkymo Sąjūdis
SkraćenicaLPS (Sąjūdis)
MotoZa Litvaniju
OsnivačVitautas Landsbergis
Datum osnivanja3. Jun 1988
LokacijaLitvanija
SedišteVilnjus, Litvanija
Veb-sajtwww.lietsajudis.lt

Sajudis (litv.Sąjūdis) je politička organizacija koja je vodila borbu za nezavisnost Litvanije krajem 1980-ih i 1990-ih.

Logo Sajudisa

Prvobitan naziv ovog pokreta bio je Reformski pokret Litvanije (litv. Lietuvos Persitvarkymo Sąjūdis), a osnovao ga je Vitautas Landsbergis[1] 3. juna 1988. godine sa ciljem da Litvanija stekne nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

Istorija pokreta[uredi | uredi izvor]

Sredinom 1980-ih, rukovodstvo Komunističke partije Litvanije oklevalo je da prihvati Gorbačovu perestrojku.

Smrt Petrasa Griškevičiusa, prvog sekretara Komunističke partije Litvanije, 1987. godine, samo je praćena imenovanjem drugog rigidnog komuniste, Ringaudasa Songaile. Međutim, ohrabreni politikom Mihaila Gorbačova, primeđujući jačanje pozicije Solidarnosti u Poljskoj i ohrabreni od strane pape i američke vlade, baltički aktivisti za nezavisnost počeli su da održavaju javne demonstracije u Rigi, Talinu i Vilnjusu. Grupu je činilo 35 članova, uglavnom umetnika. 17 članova grupe su takođe bili članovi Komunističke partije Litvanije. Njihov cilj bio je da organizuju Sajudis reformski pokret, koji je kasnije postao poznat samo kao Sajudis. Iprva su mnogi važni članovi Sajudisa bili levičari i/ ili pripadnici ekoloških organizacija, pa se u početku nisu otvoreno uprotstavljali režimu već su se zalagali za proširenu autonomiju u okviru Sovjetskog Saveza. Međutim, kako je ideja o nezavisnosti postajala sve popularnija tako je i Sajudis postajao sve jasnije politički određen. Aktivna nacionalistička opozicija ( uglavnom Litvanska liga slobode) izazivala je brojne proteste, a to će kulminirati krajem oktobra 1988 kada će vlasti silom razbiti proteste. Sve jači pritisak javnosti rezultiraće brojnim ostavkama u Komunističkoj partiji Litvanije( uključujući i tadašnjeg prvog sekretara partije Ringaudasa Songaila, koji je služio tek nešto više od godinu dana).

Pevajuća Revolucija[uredi | uredi izvor]

Pevajuća revolucija[2][3] je bila serija događaja koji su doveli do obnavljanja nezavisnosti baltičkih država Estonije, Letonije i Litvanije na kraju Hladnog rata. Termin je skovao estonski aktivista i umetnik Hajnc Valk, u članku objavljenom nedelju dana posle 10. i 11. juna 1988. godine, spontanih masovnih večernjih demonstracija pevanja na Talinskom festivalu pevanja. Između 1956. i 1987. godine otvoreni otpor sovjetskom režimu je bio retkost. Postao je češća pojava 1970-ih i 1980-ih. Mnogi popularni pevači su često koristili poeziju nacionalističkih pesnika kao što su Bernardas Brazdžionis ili Justinas Marcinkevičijus, kao tekstove svojih pesama. Godine 1987. Marš Roka je kroz muziku promovisao ideju o nacionalnoj svesti i otporu sovjetskim vlastima.


Dana 21. juna 1988. godine održan je prvi masovni skup koji je organizovao Sajudis na Sovjetskom trgu u blizini Sovjetske palate. Tri dana kasnije sličan skup je održan na Gediminasovom trgu. Tamo su delegati 19. Svesavezne konferencije komunističke partije Sovjetskog Saveza dobili informacije o Sajudisovim delovanjima i ciljevima. Oko 100.000 ljudi u parku Vingis je pozdravilo delegate pri njihovom povratku. Još jedan značajan događaj dogodio se 23. avgusta 1988. godine, kada se oko 250.000 ljudi okupilo da protestvuje protiv pakta Ribentrop-Molotov i njegovog protokola. 19. juna 1988. je izašao prvi broj novina „Sajudis Vesti" (litv. Sąjūdžio žinios ). Ukupno je štampano oko 150 novina koje podržavaju Sajudis.


Februara 1989. Sajudis je izjavio da je Litvanija nasilno pripojena Sovjetskom Savezu i da je krajnji cilj te ogranizacije bio obnova litvanske nezavisnosti, a aneksiju je Sajudis proglasio nelegitimnom. Dana 23. avgusta 1989, na 50. godišnjicu potpisivanja nacističko-sovjetskog pakta Ribentrop-Molotov, ljudski lanac dug 600 kilometara koji se protezao od Talina do Vilnjusa usmerio je međunarodnu pažnju na težnje baltičkih nacija. Ova demonstracija i koordinarane težnje tri nacije postali su poznati kao Baltički put.[4]

Decembra 1989. godine, Komunistička partija Litvanije odlučuje da se odvoji od Komunističke partije Sovjetskog Saveza i po prvi put od pada pod Sovjetsku vlast Litvanci izlaze na izbore februara 1990. Na ovim izborima Sajudis osvaja ubedljivu većinu sa 101 od 141 zastupničkog mesta u parlamentu. 11. marta 1990. godine Litvanija proglašava nezavisnost, sa Vitautasom Landsbergisom na predsedničkoj funkciji.[5]

Sajudis danas[uredi | uredi izvor]

" Vytis" litvanski grb

Nakon dobijanja nezavisnosti Sajudis je znatno oslabio, pre svega zato što je većina liberala i levičara napustila stranku i krenula da osniva svoje partije, poput Liberalne unije Litvanije ( litv. Lietuvos liberalų sąjunga ). Neuspeh Sajudisa ogleda se u tome što je jedinstvo unutar pokreta nestalo onda kada je nestala pretnja od Sovjetskog uticaja. Nakon odlaska liberalnijih članova, najbitnije pozicije unutar pokreta zauzeli su članoci grupe Kaunas koja je poznata po svojoj sklonsti deljenju ljudi na "patriote" i "komuniste".[6] Popularnost Sajudisa je opadala vremenom, koliko zbog manjka razumevanja za političke neistomišljenike toliko zbog loše sprovedenih agrarnih reformi koje je pokret sprovodio za vreme svoje vlasti. Sajudis postoji i dan danas ali je izgubio gotovo svu moć. Zajedno sa još nekoliko manjih partija, danas čini deo Otadžbinske Unije, demo-hrišćanskog[7] bloka sa oko 18.000 članova (litv. Tėvynės sąjunga – Lietuvos krikščionys demokratai ) Ovaj blok ima 50 od 141 mesta u litvanskom parlamentu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Biography of Vytautas Landsbergis”. pirmojiknyga.mch.mii.lt. Arhivirano iz originala 12. 07. 2004. g. Pristupljeno 2022-12-16. 
  2. ^ guillermo. „Singing Revolution: Past and Present - Foreign Policy Research Institute”. www.fpri.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-16. 
  3. ^ „Estonia's Singing Revolution (1986-1991)”. ICNC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-16. 
  4. ^ „The Baltic Way: A Human Chain Linking Three States in Their Pursuit of Freedom | Lithuania Travel”. www.lithuania.travel (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-16. 
  5. ^ „Lithuania - The Move Toward Independence, 1987-91”. www.country-data.com. Pristupljeno 2022-12-16. 
  6. ^ Agarin, Timofey (2010-01-01). A cat’s lick: Democratisation and minority communities in the post-Soviet Baltic (na jeziku: engleski). Brill. ISBN 978-90-420-2990-3. 
  7. ^ www.lrs.lt https://www.lrs.lt/sip/portal.show?p_r=38290&p_k=2. Pristupljeno 2022-12-16.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сајудис&oldid=27000275”