Sveta Brigita

Sveta Brigita

Sveta Brigita (Upsala, Švedska, 1303. – Rim, 23. jul 1373.) je svetica rimokatoličke crkve, mističarka, utemeljiteljica Otkupiteljskog reda (brigitinskog) časnih sestara, najpoznatija svetica severnih naroda Evrope, književnica. Najpoznatija je po Petnaest molitvi sv. Brigite te po Sedam molitvi svete Brigite. Zaštitnica je Evrope, Švedske i udovica.

Biografija

Brigita se rodila kao kćerka ugledne švedske porodice u Finstadu kod Upsale. Sa deset godina slušala je jednu propoved o muci Isusovoj, koja je na nju silno delovala i pod njenim je utiskom ostala celoga života. Prvu noć nakon te pripovedi ukazao joj se raspeti Isus i pozvao je na trajno razmatranje svoje muke. Ona se tome pozivu odazvala, pogotovo kad je godinu dana kasnije izgubila dragu majku. Do svoje udaje već u 14. godini, živela je kroz tri godine kod svoje tetke, odvojena od oca i svoje porodice, što joj je bilo veoma teško. U takvom stanju sve više se sjedinjavala s Hristom, pa je iz toga upoznala povezanost između greha i poniženja u čoveku s jedne te pomirenja i milosti u Hristu s druge strane.

Udavši se po očevoj volji veoma mlada za Ulfa Gudmarsona, rodila mu je osmoro dece, postavši uzorna supruga i majka. Imala je sreću da je i njen muž bio dobar čovek, po naravi blag i bogobojažljiv.

Brigita je bila srce i duša brojne porodice, velike kuće s brojnom služinčadi te bogatog imanja. Na sve je stigla, za sve se brinula, ali je našla vremena i za molitvu i omiljelo razmatranje Hristove muke. Vršila i mnoga dela milosrđa za siromašne, bolesne, patnike, pale devojke.

Nakon muževljeve smrti Brigita je sve više ulazila u javni život Crkve i Evrope svoga vremena. Više puta je među posvađenim kraljevima izvršila mirotovornu posredničku ulogu, zauzimala se za povratak papa iz Avinjona u Rim, za poboljšanje života biskupa i sveštenika. Došavši u Rim, onde je godinama stanovala u jednoj kući na Pijaca Farnesi. Tada se mnogo brinula za hodočasnike što su dolazili u Rim s evropskog severa. Brinula se ne samo za njihov smeštaj, već još više da im sveštenici u njihovu jeziku pružaju verske usluge, osobito pripovedanjem i ispovedanjem.

Svetica se trajno bavila mišlju o osnivanju Otkupiteljskog reda. Poticaj za to dolazio joj je od samoga Boga. Tu će zamisao ostvariti njena kćerka Katarina te uz odobrenje pape Urbana V u Vadsteni osnovati slavni samostan od dva dela: za muškarce i za žene. Godine 1372. Brigita je pošla na hodočašće u Svetu zemlju. Stigla je pred Jafu gde se brod nasukao, ali se nijednom putniku nije ništa dogodilo. U Jerusalim je prispela 13. maja. Onde se nastanila u franjevačkom svratištu za hodočasnike. U Isusovoj je domovini ostala četiri i po meseca. Imala je u programu posetiti mesta Isusovog rođenja, krštenja, muke i smrti. Nalazeći se u bazilici Svetoga groba i moleći se, videla je u duhu celu Isusovu muku. Posetila je i Vitlejem, mesto Isusovog rođenja. Kad je bila u blizini Getsimanije na grobu Majke Božje, primila je obaveštenja o Marijinu životu i njenom slavnom uznesenju na nebo. Druge manje objave primila je u dvorani Poslednje večere, na Maslinskoj gori i na Jordanu.

U Svetoj zemlji kao majka doživela je veliku radost i utehu jer su franjevci samostana na brdu Sionu njenog sina Birgera posvetili za viteza Svetoga groba.

Uz Svetog Franju Asiškoga Sveta Brigita se ubraja među najglasovitije srednjovekovne hodočasnike Svete zemlje. Ta je svetica u katoličkom svetu postala slavna još i po svojim spisima koji su sakupljeni u jedan svitak i nose naslov Objave.

Objave sv. Brigite stručnjaci smatraju pravim književnim i mističnim remek-delom. Pisano je latinskim jezikom.

Slavi se 23. jula.

Izvori

• Objave Svete Brigite