Sveti mučenik Leontije

Sveti Leontije je ranohrišćanski mučenik i svetitelj, postradao 73. godine. Pravoslavna crkva ga proslavlja 18. juna .

Sveti mučenici Leontije, Ipatije i Teodul bili su rimski vojnici. Sveti mučenik Leontije, poreklom Grk, za vreme cara Vespazijana (70-79) služio je kao vojskovođa u carskim trupama u feničanskom gradu Tripoliju. Hrišćanin Leontije se odlikovao hrabrošću i razboritošću, duboko su ga poštovali vojnici i građani Tripolija zbog njegovih vrlina.

Car je imenovao rimskog senatora Hadrijana za vladara feničanskog područja, sa ovlašćenjem da progoni hrišćane i, u slučaju odbijanja da prinese žrtve rimskim božanstvima, da ih izda na muku i smrt. Na putu za Fenikiju, Hadrijan je obavešten da je sveti Leontije mnoge odvratio od obožavanja paganskih bogova. Vladar je poslao tribuna Ipatija sa odredom vojnika u Tripoli da pronađe i zadrži hrišćanina Leontija. Na putu do tribina, Ipatije se teško razboleo i, umirući, u snu je video anđela koji je rekao: „Ako hoćeš da budeš zdrav, zovi tri puta sa svojim vojnicima: „Bože Leontijev, pomozi mi“. Otvorivši oči, Ipatije ugleda anđela i reče: „Poslat sam da uhapsim Leontija, kako da prizovem njegovog Boga?“ U to vreme anđeo je postao nevidljiv. Ipatije je vojnicima, među kojima je bio i njegov prijatelj Teodul, ispričao svoj san, koji su svi zajedno tri puta prizivali u pomoć Božiju, čije je ime sveti Leontije ispovedao. Ipatije odmah ozdravi, na opštu radost vojnika, a samo Teodul sede po strani, razmišljajući o čudu. Duša mu se ispuni ljubavlju prema Bogu, i nagovori Ipatija da odmah zajedno pođu u grad u potragu za svetim Leontijem.

Na ulazu u grad dočekao ih je nepoznato lice i pozvalo ih u svoju kuću, gde je velikodušno počastio putnike. Saznavši da je gostoljubiv domaćin sveti Leontije, padoše na kolena i zamoliše ga da ih prosvetli verom u Istinitog Boga. Ovde je obavljeno krštenje, a kada je sveti Leontije nad njima izgovorio molitveni priziv u Ime Presvete Trojice, svetli oblak je zasenio novokrštenu i prolivenu blagoslovenu kišu. Ostali vojnici su u potrazi za svojim poglavnikom došli u Tripoli, gde je stigao i vladar Hadrijan. Saznavši šta se dogodilo, naredi da mu dovedu svetog Leontija, tribuna Ipatija i Teodula, i, preteći im mukama i smrću, zahtevaše odricanje od Hrista i žrtvu rimskim bogovima. Svi mučenici su čvrsto ispovedali veru u Hrista. Sveti Ipatije je okačen na stub i tesan gvozdenim kandžama, dok je sveti Teodul nemilosrdno tučen motkama. Videći nepokolebljivost mučenika, mačem im odsekoše glave. Sveti Leontije je posle mučenja poslat u tamnicu. Ujutru se pojavio pred vladarom. Hadrijan je nastojao da svetog ispovednika zavede počastima i nagradama, i, ne postigavši ništa, predade ga mučenjima: sveti mučenik je ceo dan visio naopačke na stubu sa teškim kamenom oko vrata, ali ništa ga nije moglo naterati da se odrekne Hrista. Vladar je naredio da stradalnika biju motkama dok ne umre. Telo svetog mučenika Leontija izbačeno je iz grada, ali ga hrišćani dadoše časno da se sahrani blizu Tripolija . Smrt svetih mučenika usledila je oko 70-79 godine.

Saslušanje svetog Leontija, njegova stradanja i smrt zabeležio je na limenim pločama pisar koji je prisustvovao suđenju. Ove tablice stavljene su u grob svetog mučenika .