Sveti mučenik Stamat

Sveti mučenik Stamat ili Stamatije iz Peliona je mučenik i svetitelj Grčke pravoslavne crkve. Stradao je u Carigradu 16. avgusta 1680.

Sveti mučenik Stamat
Lični podaci
Datum smrti	16. avgusta 1680.
Mesto smrti	Carigrad,
Uzrok smrti	Ispovedanje vere
Svetovni podaci
Praznik	16. avgust

godine.

Pravoslavna crkva ga spominje 16. avgusta.

Žitije

Podatke o svetiteljevom životu daje Jovan Kariofil, koji je napisao kratko žitije novomučenika, Svetog Nikodima Agiorita u Novomučeniku, koji kao izvor navodi Jovana Kariofilisa, ali pominje drugačiji datum njegovog mučeništva, i monah Jakov Kofos Neosketiot, koji je uz mučeništvo sastavio asmatičku sekvencu u njegovu čast.

Stamat je rođen u selu Agios Georgios Nilia Magnesia na severozapadnoj strani Peliona. Tačno vreme njegovog rođenja nije sačuvano, ali po lokalnom predanju bio je potomak velike porodice Stamatopulos. Zanimljivo je da meštani sela i danas prikazuju ruševine stare kuće, koja se smatra otačkom kućom svetitelja, ali i staru česmu koja nosi naziv „česma Stamatopula ili svetog Stamatija“.

Stamat se od malih nogu odlikovao verom u Hrista i ljubavlju prema svojoj porobljenoj otadžbini, jer je živeći u 17. veku doživeo ugnjetavanje Grka od strane osmanskih osvajača.

Stanovnici su, finansijski iscrpljeni, često formirali odbore od najuglednijih ličnosti regiona i obraćali se Visokoj porti tražeći poreske olakšice.

Oko 1680. jedan aga je došao u njihovu oblast da prikupi porez na danak za Valide Khanum Kiošem, kome je poklonjeno poluostrvo Magnezija. Ovaj aga je bio veoma nasilan u prikupljanju poreza, samovoljan i nepravedan prema hrišćanima. Očajni, stanovnici su odlučili da pošalju delegaciju u Carigrad, do Visoke porte, da vide da li će ga urazumiti. Stamat je takođe bio značajni član ove delegacije. Otputovali su u grad, predstavili se veziru i izneli agine nepravde. Ali vezir, pošto je bio prijatelj carinika, naredio je da ih pretuku i izbace. Neki iz delegacije, uključujući i svetitelja, oštro su protestovali i vikali zbog nepravde koja im se čini.

Tada su ga neki prisutni turski činovnici, prijatelji agini, izdvojili i odveli veziru lažno svedočivši i klevetajući svetitelja da se poturčio, a da sada se pojavio kao hrišćanin. Svetitelj je, naravno, pred vezirom žestoko negirao optužbu. Vezir ga je poslao kod sudije koji je vodio ove slučajeve, gde je na saslušanju svetitelj ponovo negirao optužbu rekavši da je to kleveta. Sudija mu je tada rekao: „A ako nisi postao, postani sada“. Sveti mučenik je odgovorio gromkim glasom: „Nisam tako bezuman da se odreknem Hrista moga. Bolje umreti i biti sa svojim Hristom nego živeti u ovom svetu sa bezbrojnim zadovoljstvima i slavama“.

Sudija, videći postojanost svedoka, poslao ga je veziru, koji je pokušavao na razne načine, laskanjem, obećanjima, počastima i službama da ubedi svetitelja. Čak je obećao da će ga učiniti svojim pomoćnikom. Svetitelj je po drugi put gromkim glasom čvrsto ispovedio veru u Hrista rekavši: „Imam bogatstvo i slavu i čast u Hristu mom, koji mi ima prebivalište na nebesima, slavu i život večni. Tvoje vlastite počasti i slava su propadljive i sujetne, i brzo propadaju sa onima koji ih traže.'

Vezir je naredio da ga zatvore i muče. Posle nekoliko dana naredio je da ga ponovo dovedu pred njega, gde je ponovo pokušao da ga ubedi ponudama i zastrašivanjem. Mučenik mu je poslednji put odgovorio: „I da me osudiš na hiljadu smrti, ja se ne odričem svog Hrista. Spreman sam da patim za Njegovo ime celog života“.

Tada ga je vezir, razjaren, predao županu da ga pogubi. Posečen je 16. avgusta 1680. godine. u ponedeljak, ispred carske palate, pored Aja Sofije.

Uspomenu na svetog Stamatija pravoslavna crkva poštuje na dan posle njegove mučeničke smrti, odnosno 16. avgusta, s obzirom da se dan njegovog mučeništva poklapa sa velikim praznikom Uspenja Presvete Bogorodice.