Грчка православна црква
| Грчка православна црква Ορθόδοξη Εκκλησία της Ελλάδος | |
|---|---|
 Застава | |
 Грб | |
 | |
| Основни подаци | |
| Оснивач | Апостол Павле |
| Оснивање | 1833. |
| Аутокефалност | 29. јун 1850. |
| Канонско признање | Канонски призната |
| Предстојатељ | Архиепископ атински и све Грчке Јероним II |
| Сједиште | Атина |
| Резиденција предстојатеља | Атина |
| Канонска јурисдикција |
 Грчка |
| Календар | Новојулијански календар |
| [[1] Званични веб-сајт] | |
| Број | |
| Епархија | 81 |
| Манастира | 200 |
| Вјерника | око 9 милиона |
Грчка православна црква (грч. Ορθόδοξη Εκκλησία της Ελλάδος) јесте помјесна и аутокефална црква са достојанством архиепископије. Налази се на 11. мјесту у диптиху православних цркава.
Устројство[уреди]
Највиша власт у Грчкој цркви припада Светом архијерејском синоду, који се састоји из свих епархијских архијереја. Сви они имају титулу митрополита. На челу Синода стоји архиепископ атински и све Грчке, кога бира Синод из реда митрополита. Након избора, у року од пет дана, предсједник Републике Грчке издаје указ о његовом признању након чега се врши устоличење.
Стални свети синод, који се бави свакодневним питањима црквене управе, састоји се из архиепископа и 12 митрополита. Архиепископ је стални предсједник, док се остали митрополити мијењају.
Савремено стање[уреди]
Грчка православна црква се састоји из 81 епархије. Њих 36, које се налазе на сјеверу Грчке и на великим острвима на сјеверу (тзв. Нове територије) номинално су под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Од 12 митрополита у Сталном светом синоду, њих 6 представља Нове територије.
Епархије Крита и Додеканеза, као и сви светогорски манастири, под непосредном су јурисдикцијом Цариградске патријаршије и не сматрају се дијелом Грчке православне цркве.
Црква има око 200 манастира, и обухвата око 8 милиона вјерника (од 10,6 милиона становника Грчке).
Неки од митрополита су Серафим Менцелопулос, Антим Русас и Амвросије Ленис.
