Грчка православна црква

Грчка православна црква; Ορθόδοξη Εκκλησία της Ελλάδος
	Застава
	Грб
Основни подаци
Оснивач	Апостол Павле
Оснивање	1833.
Аутокефалност	29. јун 1850.
Канонско признање	Канонски призната
Предстојатељ	Архиепископ атински и све Грчке Јероним II
Сједиште	Атина
Резиденција предстојатеља	Атина
Канонска јурисдикција	Грчка
Календар	Новојулијански календар
	[[1] Званични веб-сајт]
Број
Епархија	81
Манастира	200
Вјерника	око 9 милиона

Грчка православна црква (грч. Ορθόδοξη Εκκλησία της Ελλάδος) помјесна је аутокефална црква. Налази се на 11. мјесту у диптиху православних цркава. Има ранг архиепископије.

Устројство[уреди]

Највиша власт у Грчкој цркви припада Светом архијерејском синоду, који се састоји из свих епархијских архијереја. Сви они имају титулу митрополита. На челу Синода стоји архиепископ атински и све Грчке, кога бира Синод из реда митрополита. Након избора, у року од пет дана, предсједник Републике Грчке издаје указ о његовом признању након чега се врши устоличење.

Стални свети синод, који се бави свакодневним питањима црквене управе, састоји се из архиепископа и 12 митрополита. Архиепископ је стални предсједник, док се остали митрополити мијењају.

Савремено стање[уреди]

Грчка православна црква се састоји из 81 епархије. Њих 36, које се налазе на сјеверу Грчке и на великим острвима на сјеверу (тзв. Нове територије) номинално су под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Од 12 митрополита у Сталном светом синоду, њих 6 представља Нове територије.

Епархије Крита и Додеканеза, као и сви светогорски манастири, под непосредном су јурисдикцијом Цариградске патријаршије и не сматрају се дијелом Грчке православне цркве.

Црква има око 200 манастира, и обухвата око 8 милиона вјерника (од 10,6 милиона становника Грчке).

Неки од митрополита су Серафим Менцелопулос, Антим Русас и Амвросије Ленис.