Аја Софија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аја Софија
Αγία Σοφία  (грчки)
Ayasofya  (турски)
Sancta Sophia  (латински)
Hagia Sophia Mars 2013.jpg
Поглед на Аја Софију
Аја Софија на мапи Истанбула
Аја Софија
Аја Софија
Аја Софија на мапи Истанбула
Локација Истанбул (историјски Константинопољ), Турска
Пројектант Исидор Милетски
Антимиј Тралски
Врста
  • Хришћанска црква (537—1054),
  • Грчка православна црква (1054—1204),
  • Римска католичка црва (1204—1261),
  • Грчка православна црква (1261—1453),
  • Царска џамија (1453—1931)
  • Музеј (од 1935)
Материјал бијели камен, цигла
Дужина 82 м
Ширина 73 м
Висина 55 м
Датум почетка 532
Датум завршетка 537. год.; пре 1481 године (537)
Купола Храма Света Софија
Поглед на Аја Софију

Аја Софија или Света Софија (грч. Αγία Σοφία; тур. Ayasofya) је бивша православна патријаршијска базилика (црква), касније царска џамија, а сада музеј (тур. Ayasofya Müzesi) у Истанбулу у Турској. Од времена завршетка градње 537. па све до 1453. године, служила је као православна саборна црква и сједиште Васељенског патријарха,[1] изузев између 1204. и 1261. године, када је претворена у католичку цркву за вријеме Латинског царства. Грађевина је била џамија од 29. маја 1453. до 1931. Затим је секуларизована и отворена као музеј 1. фебруара 1935. године.[2] Она је била највећа катедрала на свету скоро хиљаду година, све док није завршена Севиљска катедрала 1520. године.

Посебно позната по масивној куполи, сматра се оличјем визанзијске архитектуре,[3] за коју се каже да је „промјенила историју архитектуре”.[4] Остала је највећа хришћанска црква на свијету, све до 1520. године када је изграђена Севиљска катедрала. Тренутна грађевина је првобитно конструисана као црква између 532. и 537. по наредби византијског цара Јустинијана I и била је трећа Црква Свете мудрости. Претходно двије су уништили побуњеници. Пројектовали су је Исидор Милетски и Антемије Тралски.[5]

Садашња зграда је првобитно била изграђена као црква између 532. и 537. године по наређењу Византијског цара Јустинијана I и била трећа црква Свете мудрости која је заузмала то место, при чему су претходне биле уништене у немирима током устанка Ника. Објекат су дизајнирали грчки геометри Исидор Милетски и Антемије из Трала.[5] Црква је била посвећена Светој мудрости, Логосу, другој особи Светог Тројства,[6] који се слави 25. децембра, као комеморација рођења путем оваплоћења Логоса у Христосу.[6] Мада се понекад црква назива Светом Софијом (као да је именована по Софији мученици), реч sophia је заправо фонетско спеловање на латинском грчке речи за мудрост. Њено пуно име у грчком је Ναός της Αγίας του Θεού Σοφίας, Naos tēs Hagias tou Theou Sophias, „храм Свете мудрости Божије”.[7][8] Црква је садржала велику колекцију моштију и имала је, између осталог, сребрни иконостас висок 15 m. Она је била фокална тачка православне цркве скоро хиљаду година. Зграда је осведочила изопштење патријарха Михаила Керуларија, које је званично саопштено од стране Хумберта од Силва Кандиде, папског изасланика папе Лава IX 1054. године, што је чин који се обично сматра почетком великог раскола.

Године 1453, Константинопољ је освојило Османско царство под Мехмедом II Освајачем, који је наредио да се ова главна црква православног хришћанства претвори у џамију. Мада су током византијске управе неки делови града Константинопоља временом пали у лоше стање, катедрала је одржавана помоћу суме новца издвојене за ту сврху. Упркос тога, ова хришћанска катедрала оставила је снажан утисак на нове османске владаре, те је претворена у џамију.[9][10] Звона, олтар, иконостас и друге реликвије су уништене, а мозаици који су приказивали Исуса, његову мајку Марију, хришћанске свеце и анђеле су исто тако били уништени или премалтерисани. Исламске одлике — као што су михраб (ниша на зиду која указује на правац Меке, за молитве), минбер (проповедаоница), и четири минарета — су додати. Остала је џамија до 1931. године, када је била затворена за јавност четири године. Поново је отворена 1935. године као музеј од стране Републике Турске. Аја Софија је 2014. године била други најпосећенији музеј у Турској, који је привукао скоро 3,3 милиона посетилаца.[11] Према подацима које је објавило турско Министарство културе и туризма, Аја Софија је била најпосећенија туристичка атракција Турске 2015. године.[12]

Од времена иницијалне конверзије до изградње оближње Султан Ахмедове џамије (Плаве џамије у Истанбулу) 1616. године, она је била главна џамија у Истанбулу. Византијска архитектура Аја Софије је служила као инспирација за многе друге отоманске џамије, као што је горе поменута џамија, Шехзадина џамија, Сулејманова џамија, Рустем-пашина џамија и Алипашина џамија.

Историја[уреди]

На месту цркве коју је изградио Теодосије II а која је изгорела у време владавине цара Јустинијана 532. године саграђена је и отворена само пет година касније Света Софија.[13][14] Она је постала црква у којој се одвијало крунисање византијских царева.

После Пада Цариграда 1204. године, Света Софија, која је до тада била православна црква, претворена је у католичку цркву, и тако је и остала до 1261. године, односно године када је Византијско царство обновљено. После је опет претворена у православну цркву.

Након пада Цариграда 1453. године султан Мехмед Освајач наредио је да се црква претвори у џамију. Уклоњена су звона, олтар, 15 m велики сребрни иконостас а иконе су покривене малтером који је накнадно исцртан муралима у духу Ислама. Током трајања Отоманске империје црква је реконструисана и додата су четири минарета.

Касније је преко пута, по узору на цркву Свете Софије саграђена султан Ахметова или Плава џамија која представља бисер отоманске архитектуре.

Године 1935. Кемал Ататурк, 482 године након пада Константинопоља, доноси одлуку да се Аја Софија претвори у музеј.

Аја Софија данас представља један од најзначајнијих споменика светске културне баштине и налази се на листи Унеска.

Радови на рестаурацији цркве одвијају се систематски и укључују уклањање малтера и откривање златних мозаика из времена Византије.

Архитектура[уреди]

Света Софија, макета(музеј Мадрид)
Део оригиналне зграде Свете Софије

Црква Аја Софија(Света Софија, Црква Свете Мудрости) је право ремек-дело Византијске архитектуре. Аја Софију је подигао византијски император Јустинијан од 532. до 537. године. То је дело у то време двојице најпознатијих архитеката – Антемијуса и Исидоруса. Пре ње на том месту биле су две мање цркве, које су прогутали пожари.

Скоро квадратне основе, подељена је стубовима на три брода на којима су широке галерије. Простор под куполом који оставља утисак огромног „сунцобрана“ са радијалних 40 лукова и 40 прозора при дну кроз које пролази светлост и свод чини „ваздушастим и лакшим“. Главна тековина Византијске архитектуре је систем прелажења из квадратне основе на којој почива зграда у кружну основу на којој почива купола којом се зграда крунише. То се изводило на два начина:
  1. ређе помоћу "тромпи" - из квадратне основе прелази се у осмоугаону, па после у кружну (Црква Светог Луке у Дафни)
  2. чешће и савршеније помоћу "пандантифа" (сферни троуглови) који омогућавају прелаз из квадратне у кружну основу куполе (Света Софија и др.)

Стубови су јој од највреднијег мермера из Мраморног мора, Никеје, Јужне Африке. Четири огромна стуба носе Куполу пречника 32 метра на висини од 55 метара. Унутрашњост цркве је огромна, 70 Х 75 метара.

  • На изградњи Цркве Аја Софије је радило преко 10000 радника пет годна (532-537).

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Рефренце[уреди]

  1. ^ Müller-Wiener (1977), p. 112.
  2. ^ Magdalino, Paul, et al. "Istanbul: Buildings, Hagia Sophia" in Grove Art Online. Oxford Art Online. http://www.oxfordartonline.com. accessed 28 February 2010.
  3. ^ Fazio, Moffett & Wodehouse 2009
  4. ^ Simons, Marlise (22. 08. 1993). „Center of Ottoman Power”. New York Times. Приступљено 04. 06. 2009. 
  5. 5,0 5,1 Kleiner & Mamiya 2008, стр. 329
  6. 6,0 6,1 Janin 1953, стр. 471
  7. ^ McKenzie & Graham 1998, стр. 149
  8. ^ Binns 2002, стр. 57
  9. ^ [1]." LiveScience.
  10. ^ "Hagia Sophia Archived 05. 01. 2009 at the Wayback Machine.." ArchNet.
  11. ^ „Top 10: Turkey's most visited museums”. Hürriyet Daily News. 10. 11. 2014. 
  12. ^ „Hagia Sophia still Istanbul's top tourist attraction”. hurriyet. 
  13. ^ Müller-Wiener (1977), p. 84.
  14. ^ FONI, Alessandro E.; PAPAGIANNAKIS, George; Nadia MAGNENAT-THALMANN. „Virtual Hagia Sophia: Restitution, Visualization and Virtual Life Simulation” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 09. 07. 2007. Приступљено 03. 07. 2007. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

External image
360° panoramic view (virtual tour)