Аја Софија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аја Софија
грч. Αγία Σοφία
тур. Ayasofya
лат. Sancta Sophia
Hagia Sophia B12-40.jpg
Поглед на Аја Софију
Аја Софија на мапи Истанбула
Аја Софија
Аја Софија
Аја Софија на мапи Истанбула
Локација Истанбул (историјски Константинопољ), Турска
Пројектант Исидор Милетски
Антимиј Тралски
Врста
  • Хришћанска црква (537—1054),
  • Грчка православна црква (1054—1204),
  • Римска католичка црва (1204—1261),
  • Грчка православна црква (1261—1453),
  • Царска џамија (1453—1931)
  • Музеј (од 1935)
Материјал бијели камен, цигла
Дужина 82 м
Ширина 73 м
Висина 55 м
Датум почетка 532
Датум завршетка 537. год.; 1479 год. (537)
Купола Храма Света Софија

Аја Софија (срп. Света Мудрост) је бивша православна патријаршијска базилика (црква), касније царска џамија, а сада музеј (тур. Ayasofya Müzesi) у Истанбулу у Турској. Од времена завршетка градње 537. па све до 1453. године, служила је као православна саборна црква и сједиште Васељенског патријарха,[1] изузев између 1204. и 1261. године, када је претворена у католичку цркву за вријеме Латинског царства. Грађевина је била џамија од 29. маја 1453. до 1931. Затим је секуларизована и отворена као музеј 1. фебруара 1935. године.[2]

Посебно позната по масивној куполи, сматра се оличјем визанзијске архитектуре,[3] за коју се каже да је „промјенила историју архитектуре”.[4] Остала је највећа хришћанска црква на свијету, све до 1520. године када је изграђена Севиљска катедрала. Тренутна грађевина је првобитно конструисана као црква између 532. и 537. по наредби византијског цара Јустинијана I и била је трећа Црква Свете Мудрости, претходно двије су уништене од стране побуњеника. Пројектована је од стране Исидора Милетског и Антемија Тралског.[5]

Историја[уреди]

На месту цркве коју је изградио Теодосије II а која је изгорела у време владавине цара Јустинијана 532. године саграђена је и отворена само пет година касније Света Софија. Она је постала црква у којој се одвијало крунисање византијских царева.

Након пада Цариграда 1453. године султан Мехмед Освајач наредио је да се црква претвори у џамију. Уклоњена су звона, олтар, 15 m велики сребрни иконостас а иконе су покривене малтером који је накнадно исцртан муралима у духу Ислама. Током трајања Отоманске империје црква је реконструисана и додата су четири минарета.

Касније је преко пута, по узору на цркву Свете Софије саграђена султан Ахметова или Плава џамија која представља бисер отоманске архитектуре.

Године 1935. Кемал Ататурк, 482 године након пада Константинопоља, доноси одлуку да се Аја Софија претвори у музеј.

Аја Софија данас представља један од најзначајнијих споменика светске културне баштине и налази се на листи Унеска.

Радови на рестаурацији цркве одвијају се систематски и укључују уклањање малтера и откривање златних мозаика из времена Византије.

Архитектура[уреди]

Света Софија, макета(музеј Мадрид)
Део оригиналне зграде Свете Софије

Црква Аја Софија(Света Софија, Црква Свете Мудрости) је право ремек-дело Византијске архитектуре. Аја Софију је подигао византијски император Јустинијан од 532. до 537. године. То је дело у то време двојице најпознатијих архитеката – Антемијуса и Исидоруса. Пре ње на том месту биле су две мање цркве, које су прогутали пожари.

Скоро квадратне основе, подељена је стубовима на три брода на којима су широке галерије. Простор под куполом који оставља утисак огромног „сунцобрана“ са радијалних 40 лукова и 40 прозора при дну кроз које пролази светлост и свод чини „ваздушастим и лакшим“. Главна тековина Византијске архитектуре је систем прелажења из квадратне основе на којој почива зграда у кружну основу на којој почива купола којом се зграда крунише. То се изводило на два начина:
  1. ређе помоћу "тромпи" - из квадратне основе прелази се у осмоугаону, па после у кружну (Црква Светог Луке у Дафни)
  2. чешће и савршеније помоћу "пандантифа" (сферни троуглови) који омогућавају прелаз из квадратне у кружну основу куполе (Света Софија и др.)

Стубови су јој од највреднијег мермера из Мраморног мора, Никеје, Јужне Африке. Четири огромна стуба носе Куполу пречника 32 метра на висини од 55 метара. Унутрашњост цркве је огромна, 70 Х 75 метара.

  • На изградњи Цркве Аја Софије је радило преко 10000 радника пет годна (532-537).

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Рефренце[уреди]

  1. Müller-Wiener (1977), p. 112.
  2. Magdalino, Paul, et al. "Istanbul: Buildings, Hagia Sophia" in Grove Art Online. Oxford Art Online. http://www.oxfordartonline.com. accessed 28 February 2010.
  3. Fazio, Michael; Moffett, Marian; Wodehouse, Lawrence (2009). Buildings Across Time (3rd изд.). McGraw-Hill Higher Education. ISBN 978-0-07-305304-2. 
  4. Simons, Marlise (22 August 1993). „Center of Ottoman Power”. New York Times. Приступљено 4 June 2009. 
  5. Kleiner, Fred S.; Christin J. Mamiya (2008). Gardner's Art Through the Ages: Volume I, Chapters 1–18 (12th изд.). Mason, OH: Wadsworth. стр. 329. ISBN 0-495-46740-5. 

Спољашње везе[уреди]