Pređi na sadržaj

Svetlana Mojsov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Svetlana Mojsov
Lični podaci
Mesto rođenjaSkoplje, Jugoslavija
UniverzitetRokfelerov univerzitet
Naučni rad
InstitucijaOpšta bolnica Masačusets,
Rokfelerov univerzitet
TezeStudije o sintezi peptida čvrste faze: sinteza glukagona (1978)

Svetlana Mojsov je biohemičarka koja radi kao vanredni profesor-istraživač na Rokfelerovom univerzitetu. Bavi se istraživanjem peptidne sinteze. Otkrila je glukagonoliki peptid-1 i rasvetlila njegovu ulogu u metabolizmu glukoze i sekreciji insulina. Njeno otkriće je iskoristila farmaceutska kompanija Novo nordisk da proizvede lekove protiv dijabetesa i gojaznosti.

Rani život i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Svetlana Mojsov je rođena u Jugoslaviji gde je završila osnovne studije fizičke hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu.[1] Upisala se na diplomske studije na Rokfelerovom univerzitetu 1972, gde je radila sa Robertom Brusom Merifildom (Nobelova nagrada za hemiju 1984) na sintezi peptida.[1] Preciznije, Mojsov se fokusirala na sintezu glukagona, koji se oslobađa u pankreasu. U to vreme je pretpostavljeno da bi glukagon mogao da pomogne u lečenju dijabetesa tipa 2.[traži se izvor]

Istraživanje i karijera[uredi | uredi izvor]

Tokom 1980ih, Mojsov je prešla u Opštu bolnicu Masačusetsa, gde je postala načelnik odeljenja za sintezu peptida.[1] Stigla je u ovu bolnicu ubrzo nakon što je Džoel Habener klonirao proglukagon ispitujući udičarku iz Bostonske luke. Mojsov je radila na identifikaciji glukagonolikog peptida-1 (GLP-1), hormona koji se stvara u crevima i dovodi do oslobađanja insulina. Aminokiselinski niz GLP-a je ibo sličan onome gastričkog inhibitirnog peptida, inkretina. U pokušaju da identifikuje da li je specifični fragment GLP-1 bio inkretin, Mojsov je proizvela inkretinsko antitelo i razvila metod za praćenje njegovog prisustva. Preciznije, Mojsov je identifikovala da je segment od 31 aminokiseline u GLP-1 bio inkretin.[2][3] Zajedno sa Gordonom Virom i Habenerom, Mojsov je pokazala da male količine laboratorijski sintetizovanog GLP-1 mogu da dovedu do lučenja insulina.[4][5]

Tokom 1990ih, Mojsov se vratila u Njujork, i na Rokfelerov univerzitet u laboratoriju Ralfa M. Stajnmana (Nobleova nagrada za fiziologiju ili medicinu 2011). 1992, grupa u Opštoj bolnici Masačusetsa je testirala GLP-1 na ljudima.[6] Novo nordisk je razvio lekove za gojaznost i dijabetes koji emuliraju dejstvo GLP-1.[1][7] Na kraju, derivati GLP-a koje je Mojsov sintetizovala su patentirani kao peptidi koji mogu da dovedu do oslobađanja insulina, ali je Habener naveden kao jedini autor. Mojsov se borila da i njeno ime bude uključeno u patente, i Opšta bolnica Masačusets je na kraju prihvatila da doda njeno ime u četiri patenta, i primila je trećinu tantijema za lek tokom jedne godine.[1] Nastavila je da se bori za priznanje nakon što su njeni saradnici dobili razne nagrade kako su nove verzije GLP-1 odobravane i postajale sve popularnije.[1][8]

Izabrani radovi[uredi | uredi izvor]

  • S Mojsov; G Heinrich; I B Wilson; M Ravazzola; L Orci; J F Habener (1 September 1986). "Preproglucagon gene expression in pancreas and intestine diversifies at the level of post-translational processing". Journal of Biological Chemistry. 261 (25): 11880–11889. doi:10.1016/S0021-9258(18)67324-7. ISSN 0021-9258. PMID 3528148. Wikidata Q68895656.
  • Nathan, David M; Schreiber, Eric; Fogel, Howard; Mojsov, Svetlana; Habener, Joel F (1992-02-01). "Insulinotropic Action of Glucagonlike Peptide-I-(7–37) in Diabetic and Nondiabetic Subjects". Diabetes Care. 15 (2): 270–276. doi:10.2337/diacare.15.2.270. ISSN 0149-5992

Lični život[uredi | uredi izvor]

Na diplomskim studijama, Mojsov je upoznala svog budućeg muža, Mišela K. Nusencvajga.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e Her work paved the way for blockbuster obesity drugs. Now, she's fighting for recognition (Izveštaj) (na jeziku: engleski). 2023-09-08. doi:10.1126/science.adk7627. 
  2. ^ Mojsov, S. (1992). „Structural requirements for biological activity of glucagon-like peptide-I”. International Journal of Peptide and Protein Research. 40 (3–4): 333—343. ISSN 0367-8377. PMID 1478791. doi:10.1111/j.1399-3011.1992.tb00309.x. 
  3. ^ Mojsov, S; Heinrich, G; Wilson, I B; Ravazzola, M; Orci, L; Habener, J F (septembar 1986). „Preproglucagon gene expression in pancreas and intestine diversifies at the level of post-translational processing.”. Journal of Biological Chemistry. 261 (25): 11880—11889. ISSN 0021-9258. PMID 3528148. doi:10.1016/s0021-9258(18)67324-7 Slobodan pristup. 
  4. ^ Mojsov, S; Weir, G C; Habener, J F (1987-02-01). „Insulinotropin: glucagon-like peptide I (7-37) co-encoded in the glucagon gene is a potent stimulator of insulin release in the perfused rat pancreas.”. Journal of Clinical Investigation (na jeziku: engleski). 79 (2): 616—619. ISSN 0021-9738. PMC 424143 Slobodan pristup. PMID 3543057. doi:10.1172/JCI112855. 
  5. ^ O’Rahilly, Stephen (2021-04-15). „The islet's bridesmaid becomes the bride: Proglucagon-derived peptides deliver transformative therapies”. Cell. 184 (8): 1945—1948. ISSN 0092-8674. PMID 33831374. S2CID 233131461. doi:10.1016/j.cell.2021.03.019 Slobodan pristup. 
  6. ^ „Insulinotropic Action of Glucagonlike Peptide-I-(7–37) in Diabetic and Nondiabetic Subjects”. Diabetes Care. 15 (2): 270—276. doi:10.2337/diacare.15.2.270 Slobodan pristup. Pristupljeno 2023-09-09. 
  7. ^ „Svetlana Mojsov”. Our Scientists (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-09. 
  8. ^ Molteni, Megan; Chen, Elaine (27. 9. 2023). „The Ozempic revolution is rooted in the work of Svetlana Mojsov, yet she’s been edged out of the story”. STAT (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-09. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светлана_Мојсов&oldid=27429860”