Pređi na sadržaj

Svetski dan šuma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Svetski dan šuma
Ustanovljen1971.
Obeležava21. mart

Svetski dan šuma obeležava se 21. marta. Ovaj datum je ustanovljen još 1971. godine, kao Dan šumarstva, i to na inicijativu Evropske poljoprivredne konfederacije, kako bi se ukazalo na značaj drveća i istakle brojne koristi šumske vegetacije.[1] Svake godine se organizuju različiti događaji čija je svrha da stvori svest o značaju šuma, kao i o drveću van šuma radi interesa budućih i trenutnih generacija.[2][3]

Kontekst

[uredi | uredi izvor]

Svake godine širom sveta nestane više od 13 miliona hektara šuma, što je otprilile površina Engleske. Kako nestaju šume, tako vremenom nestaju i vrste koje zavise od njih, a one čine oko 80% kopnenog biodiverziteta. Još jedna važna uloga šuma je promena klime - deforestacija dovodi do 12 - 18 procenata svetskih emisija ugljen dioksida, što je ista količina koja se oslobađa kao posledica transporta na globalnom nivou.[4][5][6]

U Srbiji je zapremina posečenog dreta na godišnjem nivou između 3.3 i 3.4 miliona kubnih metara.[7] Eksperti navode da masovna deforestacija nije zastupljena u Srbiji već par vekova, ali da uvek može bolje, i da je potrebno razviti svest o očuvanju prirodnih resursa kao što su šume.[8] „Danas je površina šuma blizu 40 odsto i to je vrlo zadovoljavajuće. Iznad smo proseka u svetu, a delom i u Evropi. Vojvodina ima oko šest odsto pošumljenosti, tako da dobijamo prosek koji je i pored toga zadovoljavajući, a nemamo mnogo ni mogućnosti da značajno povećamo procenat šumovitosti u Srbiji“, navodi profesor dr. Branko Stajić.[8]

Danas šume pokrivaju više od 30% svetskog kopna i sadrže više od 60,000 vrsta drveća od kojih idalje mnoge nisu utvrđene.[9][10] Šume čine osnovne resurse poput hrane, vlakana, vode, pa čak i lekova dostupnim oko 1.6 milijardi najsiromašnijih ljudi na svetu što uključuje i autohtone narode.[11][12]

Razlozi koji se nameću kao glavni za obeležavanje svetskog dana šuma se upravo nalaze u ovimm podacima.[13]

Istorijat

[uredi | uredi izvor]

U novembru 1971. godine, države članice su na 16. zasedanju Konferencije Organizacije za hranu i poljoprivredu izglasale da se 21. mart svake godine obeležava kao Svetski dan šumarstva.[14]

U periodu od 2007. do 2012. godine, Centar za međunarodna istraživanja šumarstva (CIFOR) organizovao je seriju od šest Danâ šuma“, u okviru godišnjih sastanaka Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. CIFOR je organizovao ove događaje u bliskoj saradnji sa drugim članovima Kolaborativnog partnerstva za šume (CPF).

Svetski dan šuma usvojila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 28. novembra 2012. godine Nakon Međunarodne godine šuma 2011. godine, u cilju jačanja svesti zajednice o značaju šuma i kako bi se doprinelo njihovom očuvanju i održivom upravljanju. Šume su jedni od najsloženijih kopnenih ekosistema. Predstavljaju prirodno stanište brojnim biljkama, životinjama, gljivama i mikroorganizmima i zato je kod njih izražena spratovnost, ali i međusobna povezanost svih članova zajednice.[15]

Dan šuma u Srbiji 2026

[uredi | uredi izvor]

Tema je bila Šume i ekonomija, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije obeležilo je Međunarodni dan šuma ukazujući na značaj šuma kao obnovljivog resursa i ključnog faktora održivog razvoja, klimatske stabilnosti i ekonomskog napretka. Tada je naveden podatak da je 39.01% teritorije Srbije pošumljeno.[16]

Dan šuma u Srbiji 2025

[uredi | uredi izvor]

Tema je bila šume i hrana, a u saradnji sa Upravnikom za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva, i vodoprivrede Republike Srbije i JKP "Zelenilo Beograd", organizovana je akcija sadnje drveća u Parku Republike Srpske na novom Beogradu kada je zasađeno 65 sadnica sibirskog bresta.[17]

Dan šuma u Srbiji 2024

[uredi | uredi izvor]

Tema je bila Šume i inovacije: Nova rešenja za bolji svet, a u okviru manifestacije održane u posavskom lovištu Karakuša u organizaciji JP Vojvodinašume, uz učešće Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, JP Srbijašume, FAO i naučnih institucija, predstavljene su savremene tehnologije u šumarstvu, uključujući bespilotne letelice, mehanizovanu sadnju i softverska rešenja, uz zaključak da je dalji razvoj i inovacija ovog sektora neophodan.[18]

Dan šuma u Srbiji 2023

[uredi | uredi izvor]

Tema je bila značaj pošumljavanja i očuvanja šumskih ekosistema, a u okviru akcije Zasadi drvo koju je organizovalo JP Srbijašume u ŠU Lipovica, učestvovalo je oko 80 volontera i tom prilikom je posađeno 5.000 sadnica hrasta.[19]

Dan šuma u Srbiji 2022

[uredi | uredi izvor]

Javno preduzeće "Srbijašume" je na datum 21.03.2022. u okviru 17 svojih gazdinstava održalo akcije pošumljavanja, i održali brojna predavanja učenicima osnovnih i srednjih škola na temu "Šume i održiva proizvodnja i potrošnja". U beogradu su studenti Šumarskog fakulteta posadili 100 sadnica na Košutnjaku.[20]

Šume u Srbiji

[uredi | uredi izvor]
Pančićeva omorika

Srbija spada u srednje šumovite zemlje, odnosno prosečne je pokrivenosti šumskom vegetacijom. Pod šumama se nalazi oko 33 do 34 odsto teritorije Srbije, prema nacionalnoj inventori šuma iz 2004 godine . Od tog perioda do danas se procenat pošumljenosti uvećao za 4 do 5 odsto, pa sada pošumljenost u srbiji iznosi oko 40 odsto.[8] Šume u Srbiji bogate su sa gotovo 50 vrsti drveća, tačnije 40 listopadnih i 9 četinarskih. Najzastupljenija vrsta drveta u Srbiji je Bukva, koja se nalazi na 16% pošumljene teritorije Srbije, zatim ide cer sa 13%, a značajne vrste su i hrast, grab, kao i vrste četinarskog drveća.[21] Samo 0.8% šuma u Srbiji je netaknuto ljudskim uticajem. Iako je prisutan porast broja šuma na nivou cele zemlje, u poslednjih dvadesetak godina je 11% šuma devastirano, a mnoge druge se nalaze u fazi proređivanja, i zahtevaju dodatnu pažnju. Neke od značajnih vrsta drveća koje se nalaze i rastu u šumama na teritoriji Srbije, ali su veoma malo zastupljene su Pančićeva omorika koja je endem Podrinja, tisa koja raste na planinama Zlatiboru i Kopaoniku, kao i u Đerdapskoj Klisuri i molika, koja je endem centralnog dela Balkana.

O šumama

[uredi | uredi izvor]

Šume predstavljaju jedan od najsloženijih ekosistema na zemlji i dragoceni prirodni resurs od izuzetnog značaja za čoveka, ali i za ukupni biodiverzitet. Njihovo preterano korišćenje dovelo je do konstantnog smanjivanja površina pod šumom i do degradacije životne sredine. Obnavljanje šumskih ekosistema i povećavanje teritorije pod šumom jedan je od osnovnih preduslova za očuvanje zdrave životne sredine i opstanak života kakav poznajemo, navedeno je u saopštenju Ministarstva. Šume su stabilizator klime sa velikim uticajem na stabilnost svih ekosistema, u najvećoj meri utiču na prečišćavanje vazduha od prašine, drugih čestica i gasova koji dospevaju u atmosferu, utiču na vodni resurs, kvalitet zemljišta, a zahvaljujući svojoj zaštitnoj funkciji sprečavaju eroziju, klizišta i zabarivanje zemljišta. Šuma je stanište brojnim vrstama biljaka i životinja, čiji opstanak i razvoj u značajnoj meri upravo zavisi od očuvanja šume.[22] Smanjenje šumskog pokrivača uslovljava pad kvaliteta vazduha što dalje utiče na pad zdravlja stanovništva i povećava rizik od bolesti. Podaci pokazuju da je u poslednjih 20 godina došlo do značajnijeg krčenja šuma a da je to usledilo zbog povećanja potražnje za zemljištem, koje se koristi za poljoprivredu ili kao novi stambeni prostor. Šume se takođe seku zbog povećanih potreba za papirom i ogrevom. Globalno gledano, trend je jasan: šume ubrzano nestaju. Hrastu lužnjaku, poznatom kao slavonski hrast, potrebno je između 120 i 180 godina da potpuno poraste i bude zreo za seču, dok šumokradicama treba samo nekoliko minuta da ga poseku. Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa štetnim posledicama, među kojima su prvenstveno promene zemljišta i klime, a s tim u vezi i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta.[23] Prema podacima UN-a, oko 13 miliona hektara šume uništava se godišnje.[24]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „21. mart je Međunarodni dan šuma: Šume su dom za 80% kopnenih vrsta na planeti”. Balkan green energy news. Pristupljeno 11. 7. 2020. 
  2. ^ Holmgren, Peter (2013-03-21). „Sharing positive views about forests and trees on the International Day of Forests”. CIFOR-ICRAF Forests News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2026-03-30. 
  3. ^ „Happy International Day Of Forests”. HuffPost (na jeziku: engleski). 2014-03-21. Pristupljeno 2026-03-30. 
  4. ^ Ritchie, Hannah (2020-09-18). „Sector by sector: where do global greenhouse gas emissions come from?”. Our World in Data (na jeziku: engleski). 
  5. ^ „Transport sector CO2 emissions by mode in the Sustainable Development Scenario, 2000-2030 – Charts – Data & Statistics”. IEA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2026-03-30. 
  6. ^ https://www.edf.org/sites/default/files/10333_Measuring_Carbon_Emissions_from_Tropical_Deforestation--An_Overview.pdf
  7. ^ „Koliko se drveta godišnje poseče u Srbiji? - Energetski Portal”. energetskiportal.rs (на језику: српски). 2019-05-30. Приступљено 2026-03-30. 
  8. ^ а б в „Шуме нестају глобално, Србија изнад просека – али проблеми остају”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2026-03-30. 
  9. ^ „How many tree species are there? More than you can shake a stick at, new database reveals”. www.science.org (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-30. 
  10. ^ www.tandfonline.com. doi:10.1080/10549811.2017.1310049 https://www.tandfonline.com/action/cookieAbsent. Pristupljeno 2026-03-30.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  11. ^ „Resources | IUCN”. iucn.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2026-03-30. 
  12. ^ Food and Agriculture Organization of the United Nations. „Forests and poverty reduction”. www.fao.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2026-03-30. 
  13. ^ Nations, United. „5 reasons why the International Day of Forests matters”. United Nations (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2026-03-30. 
  14. ^ „Wayback Machine” (PDF). www.fao.org. Pristupljeno 2026-03-30. 
  15. ^ „Svetski dan šuma”. Energetski portal. Arhivirano iz originala 27. 11. 2020. g. Pristupljeno 11. 7. 2020. 
  16. ^ https://minpolj.gov.rs/%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BC-%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B5/
  17. ^ „Obeležen Svetski dan šuma | Ujedinjene nacije u Srbiji”. serbia.un.org (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2026-03-30. 
  18. ^ Upravnik_Sume (2024-03-26). „Obeležen Međunarodni Dan šuma 2024. godine”. Uprava za šume Republike Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2026-03-30. 
  19. ^ https://srbijasume.rs/ssume/wp-content/uploads/2023/05/Sume_1552023.pdf
  20. ^ „U Srbiji obeležen Svetski dan šuma - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-03-21. Приступљено 2026-03-30. 
  21. ^ Stojiljković, Uroš (2025-03-21). „Šume Srbije: naša priroda, naše blago!”. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (на језику: српски). Приступљено 2026-03-30. 
  22. ^ „Svetski dan šuma obeležava se 21. marta”. Društvo. Приступљено 11. 7. 2020. 
  23. ^ „Svetski dan šuma, 21.mart: Globalno gledano, trend je jasan, šume ubrzano nestaju”. Glas Zaječar. Приступљено 11. 7. 2020. 
  24. ^ „Светски дан шума – 21. Март”. Пек Гора. Архивирано из оригинала 15. 07. 2020. г. Приступљено 11. 7. 2020. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светски_дан_шума&oldid=30866382”