Sesil van Hanen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sesil van Hanen
Autoportret
Datum rođenja(1844-11-03)3. novembar 1844.
Mesto rođenjaBeč, Austrijsko carstvo
Datum smrti24. septembar 1914.(1914-09-24) (69 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrougarska
ZanimanjeSlikar

Sesil van Hanen (hol. Cecil van Haanen; Beč, 3. novembar 1844 — Beč, 24. septembar 1914) je bio holandski slikar portreta i žanra rođen u Beču, čiji je značajan rad bio usredsređen na Veneciju.[1][2]

Život, obrazovanje i stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Van Hanen je bio sin pejzažnog slikara Remigijusa Adrijanusa Hanena (1812–1894) i Emilije Majer fon Also-Rusbah. Rano umetničko obrazovanje stekao je od oca i od Fridriha Šilhera, a od aprila 1854. školovao se u predškolskoj ustanovi Bečke akademije kod Petera Johana Nepomuka Gajgera.[3] [4]

Pohađao je Akademiju u Karlsrueu od 1863. do 1865. godine, gde su mu predavali Ludvig de Kudre i Johan Vilhelm Širmer. Kasnije je primljen u školu slikarstva Karla fon Pilotija u Minhenu, gde mu je predavao Herman Anšuc, i gde se sprijateljio sa slikarom Vilhelmom Lajblom.[3] [5]

Godine 1866. preselio se u Antverpen gde je ostao šest godina. Ovde ga je podučavao Jozef Van Lerius, koji ga je upoznao sa istorijom i slikarstvom portreta, i žanrovskim slikarstvom koje je postalo značajan fokus njegovog kasnijeg slikarstva u Veneciji. Iako je od 1873. uglavnom živeo u Veneciji, proveo je vreme u Londonu radeći kao ilustrator časopisa.[3] [6]

Umetnikov autoportret

Sesil van Hanen je umro 1914. u Beču i sahranjen je na Središnjem bečkom groblju.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Cecil van Haanen", Victoria and Albert Museum. Retrieved 17 December 2020
  2. ^ "Cecil van Haanen", British Museum. Retrieved 17 December 2020
  3. ^ a b v "Cecil van Haanen ", The Magazine of Art, Cassell, 1887, pp.1-6
  4. ^ Röder, Gabriele, p.13
  5. ^ Röder, Gabriele, p.17
  6. ^ Röder, Gabriele, pp.9, 26

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Katalog vrednih savremenih slika i crteža u akvarelu, uključujući devet slika i crteža H. Herkomera […] sedam dela S. van Hanena. V. Klouz i sinovi, London 1891.
  • Katalog pozajmljene kolekcije slika S. van Hanena i drugih uljanih slika, umetnika britanskih i stranih škola. Galerija Tomasa Meklina, London 1896.
  • „Sesil van Hanen“ in Allgemeines Künstler-Lexikon. Leben und Werk der berühmtesten bildenden Künstler, ed. Hermann Alexander Müller and Hans Wolfgang Singer, Literarische Verlagsanstalt Rütten & Loening, Frankfurt am Main 1921, p.112. Archive.org (na nemačkom)
  • Sesil van Hanen. Albertina, Beč. Albertina, Wien. Zeichnungen, Ölskizzen, Gemälde. Ausstellung Frühjahr 1955. Predgovor Oto Beneš.
  • Digitalisat Haanen, Cecil(ius) van, in Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950, Austrian Centre for Digital Humanities and Cultural Heritage (1958), p.116, (in German) ISBN 3700114834 (Austrijski centar za digitalne humanističke nauke i kulturno nasleđe)
  • Reder, Gabriele (Röder, Gabriele: Digitalisat Studien zur künstlerischen Bedeutung Cecil van Haanens, University of Vienna, Faculty of Historical and Cultural Studies, MA thesis, 2002 (na nemačkom)
  • Van der Mulen, M; Izazovne granice. Porodica Hanen kao studija slučaja o materijalnoj i nematerijalnoj razmeni u oblasti vizuelnih umetnosti između Holandije i nemačkog govornog područja (1815-1860) - (Van der Mullen, M; Challenging boundaries. The Haanen family as a case study regarding material and immaterial exchange in the field of visual arts between the Netherlands and the German speaking world (1815 - 1860), Uetrecht 2010)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сесил_ван_Ханен&oldid=27435105”