Silikon hidrogel kontaktna sočiva
Silikon hidrogel kontaktna sočiva (SiHy) kontaktna sočiva se izrađuju od silikn hidrogel materijala, značajno su kvalitetnija u poređenju sa prethodnim mekim hidrogel sočivima. Sa jedinstvenim tretmanom površine i visokim vrednostima propustljivost za kiseonik (Dk) razvijeni su materijali koji su trebali da obezbede veliku propustljivost za kiseonik i manje taloženje neželjenih naslaga kako bi rožnjača ostala što duže zdravija.
U početku su ova sočiva bili namenjeni za duge periode neprekidne upotrebe, uključujući nošenje preko noći, uz minimalno rukovanje i čišćenje sočiva. Danas se ovi materijali najviše koriste za sočiva koja se svakodnevno nose i skidaju noću, kao i za sočiva za jednokratnu dnevnu upotrebu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvi pokušaji razvoja silikon hidrogel materijala, i upotreba silikona unutar hidrogel sočiva u silikonskim elastomerima započeti su 1970-ih i 1980-ih godina ali su bili bezuspešni zbog hidrofobne prirode silikona koji se nalazi na površini. Ta sočiva nisu bila kvalitetna jer su se lepila za površinu rožnjače, imala su smanjenu otpornost na depozite i smanjenu kvašljivost. Materijali od silikona su hidrofobni, da bi postali hidrofilni potreban je površinski tretman koji će minimizirati uticaj silikonske komponente na kvašljivost i udobnost sočiva. Rešenje je pronađeno u plazma tretmanu površina sočiva, čime je dobijen stabilniji suzni film, sočiva su postala manje iritirajuća, a povećana je i otpornost na depozite, naočito lipide. Razvojem nove tehnologije koja je modifikovala površinu materijala, poboljšana je hidrofilnost i kvašljivost i samim tim i biokompatibilnost sočiva.
Kada je s kraja 20. veka procenjeno da kontaktna sočiva nosi oko 70 milona ljudi, ukazala se potreba za novim udobnijim i funkcionalnijim tipom sočiva. Tako se u osvit 21. veka 1999. godine pojavila serija SiHy kontaktna sočiva izrađenih od od silikon hidrogel materijala, napravljenog kao kombinacija kiseonik propustljivog silikona sa hidrofilnim HEMA. Pojava ovih značajno kvalitetnijih sočiva u poređenju sa prethodnim mekim hidrogel sočivima, omogućio je nov tehnološki proces proizvodnja tankih sočiva sa velikom transmisijom za kiseonik.
Od tada se broj sočiva na upotrebi duplirao i danas većina korisnika mekih sočiva koristi SiHy kontaktna sočiva.[1] Silikon hidrogel materijali (1999) brzo su zamenili konvencionalni hidrogel materijal i do 2015. učestvuju do 67% tržišta i sa stalnim su porastom.[2]
Razlog za ovaj drastičan porast leži u razvoju sve savršenijih materijala i novih tehnologija za proizvodnju mekih kontaktnih sočiva, koje doprinose i omogućavaju da nošenje sočiva bude udobno, produženo i bezbedno po zdravlje oka.
Razvoj novih materijala za meka kontaktna sočiva uslovila je
- potreba za većom udobnošću pacijenta
- potreba za boljom vidnom oštrinom sa sočivima,
- poboljšanje biokompatibilnosti,
- minimiziranje uticaja materijala na fiziologiju rožnjače.[3]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Silikonskon-hidrogel materijali imaju silikonsku komponentu koja propušta veliku količinu kiseonika, a procenat vode je mnogo manji ( što sprečava vezivanje štetnih materija za materijal sočiva). Sadržaj vode kod silikon hidrogel materijala je relativno nizak i iznosi između 20% i 40% u zavisnosti od proizvođača i brenda sočiva.[4] S obzirom da je sadržaj vode relativno nizak, karakteristike sočiva su stabilnije, sočivo zadržava svoje karakteristike i u oku koje ima manje suza.[5][6]
Ovakva sočiva su mnogo stabilnijih karakteristikama, jer za razliku od prethodne generacije sočiva zadržavaju svoje karakteristike i na oku koje produkuje manju količinu suza.
Meka kontaktna sočiva pokrivaju rožnjaču i deo sklere (korneoskleralne), pa postoji manja verovatnoća da će se izgubiti. Takođe ova sočiva imaju mogućnost savijanja i vraćanja u prvobitni oblik.
Meka kontaktna sočiva menjaju svoja svojstva u hipertoničnom, hipotoničnom, alkalnom ili kiselom okruženju. Kada se osuše, postaju čvrsta nakon nekoliko minuta zbog gubitka tečnosti (dehidracije) i mogu se polomiti ili raspasti. Zato meka sočiva, kada nisu na oku, moraju biti u fiziološkom rastvoru ili u rastvorima za održavanje mekih sočiva prema preporukama proizvođač.
Namena[uredi | uredi izvor]
Danas postoji mnogo različitih silikonskih hidrogelnih sočiva, ne samo za ispravljanje miopije (kratkovidosti) i hiperopije (dalekovidosti), već i za astigmatizam (uglavnom uzrokovan nepravilnom rožnjačom) i prezbiopiju (poteškoće pri fokusiranju na objekte u blizini u starosti).[7]
Mada su neka silikonska hidrogel sočiva odobrena za do 30 noći neprekidnog nošenja, ali neka sočiva nisu prikladna za neprekidno nošenje i nikada ne bi trebalo spavati sa sočivima na oku osim ako to izričito ne savetuje lekar, jer spavanje sa kontaktnim sočivima preko noći nosi veći rizik od infekcije povezane sa kontaktnim sočivima, bez obzira na tip sočiva.[7]
Kontraindikacije za upotrebu[uredi | uredi izvor]
Kontraindikacije za upotrebu kontaktnih sočiva su bolesti, patološka stanja i funkcionalni poremećaji koji ograničavaju nošenje kontaktnih sočiva ili koji mogu pogoršavaju tokom njihovog nošenja.
Najčešće kontraindikacije za upotrebu kontaktnih sočiva su:[8]
a) sva akutna zapaljenja očnih kapaka, konjuktive i rožnjače
b) hronično zapaljenje struktura pomoćnog aparata oka i prednjeg segmenta oka, koja se mogu pogoršati tokom nošenja kontaktnih sočiva
c) svi alergijski keratokonjunktivitisi u fazi pogoršanja,
d) rekurentni iridociklitis,
d) bolesti gornjih disajnih puteva (sinusitis, opstruktivni bronhitis, astma)
f) hronični alkoholizam,
g) neke neurološke i psihijatrijske bolesti (epilepsija, parkinsonizam),
ž) nedovoljna motivacija i nervoza pri rukovanju sočivima i njihovom održavanju
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Morgan P, International Contact Lens Prescribing in 2014. Contact Lens Spectrum 2015 Jan;30:28-33.
- ^ Nichols J. Contact Lenses 2015. Contact Lens Spectrum. 2016 Jan; 31:1823,55
- ^ French, K; Jones, L. 2008. A decade with silicone hydrogels: Part 1. Optom. Today. 16 ppg 42 – 46.
- ^ Latinović S., Bolesti oka, Specijalna bolnica zadijaknostiku i mikrohirurgiju oka Vidar, Novi Sad, 2008
- ^ Tighe, B. 2002. Chapter 5: Soft Lens materials. Contact Lens Practice. Ed. Efron, N. Elsevier Health Sciences 1 ppg 70 – 84.
- ^ Tighe, B. 2004. Silicone hydrogels; continuous-wear contact lenses. Ed. Sweeney, D. Butterworth Heinemann 2 ppg 1 - 27.
- ^ a b „Silicone hydrogel contact lenses”. www.bcla.org.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-01.
- ^ Parunović A., Cvetković D., Korekcija refrakcionih anomalija oka, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995, str. 139.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
