Sindrom zarobljenosti u sopstvenom telu
| Locked-in sindrom | |
|---|---|
| Sinonimi | Cerebromedulospinalna diskonekcija,[1] deeferentno stanje, pseudokoma,[2] ventralni pontinski sindrom. |
 | |
| Sindrom zarobljenosti može biti uzrokovan moždanim udarom na nivou bazilarne arterije koji uskraćuje krv u moždani mozak, između ostalih uzroka. | |
| Specijalnosti | Neurologija, Psihijatrija |
Sindrom "zarobljenosti u sopstvenom telu" (engl. Locked-in syndrome, LIS) redak je hronični poremećaj u kome bolesnici nisu u stanju da se pomeraju ili da govore, ali imaju potpuno očuvanu svest.[3][4] LIS najčešće nastaje zbog opsežne lezije ventralnog dela moždanog mosta, izazvanog trombozom bazilarne arterije. Mortalitet je visok u prvim mesecima, ali bolesnici po stabilizaciji stanja mogu da prežive i nekoliko desetina godina, ako je obezbeđena adekvatna medicinska nega.
Rezultati elektroencefalografije su normalni kod sindroma zarobljenosti. Totalno zarobljeno stanje ili potpuno zarobljeno stanje (CLIS) je verzija sindroma zarobljavanja u kojoj su oči takođe paralizovane.[5] Fred Plam i Džerom B. Posner skovali su termin za ovaj poremećaj 1966. godine.[6][7]
Znaci i simptomi
[uredi | uredi izvor]Sindrom zarobljenosti obično se karakteriše kvadriplegijom (gubitak funkcije udova) i nemogućnošću govora kod inače kognitivno netaknutih pojedinaca. Oni sa sindromom zarobljenosti mogu biti u stanju da komuniciraju sa drugima putem kodiranih poruka treptanjem ili pomeranjem očiju, na koje paraliza često ne utiče. Simptomi su slični onima kod paralize sna. Pacijenti koji imaju sindrom zarobljenosti su svesni, bez gubitka kognitivnih funkcija. Ponekad mogu zadržati propriocepciju i senzaciju u celom telu. Neki pacijenti mogu imati sposobnost pokretanja određenih mišića lica, a najčešće nekih ili svih ekstraokularnih mišića. Pojedinci sa sindromom nemaju koordinaciju između disanja i glasa. Ovo ih sprečava da proizvoljno proizvedu zvukove, iako same glasne žice možda nisu paralizovane.[8]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Nordgren RE, Markesbery WR, Fukuda K, Reeves AG (1971). „Seven cases of cerebromedullospinal disconnection: the "locked-in" syndrome”. Neurology. 21 (11): 1140—8. PMID 5166219. S2CID 32398246. doi:10.1212/wnl.21.11.1140.
- ^ Flügel KA, Fuchs HH, Druschky KF (1977). „The "locked-in" syndrome: pseudocoma in thrombosis of the basilar artery (author's trans.)”. Deutsche Medizinische Wochenschrift (na jeziku: nemački). 102 (13): 465—70. PMID 844425. doi:10.1055/s-0028-1104912.
- ^ Das, Joe; Anosike, Kingsley; Asuncion, Ria Monica (2022). „Locked-in Syndrome”. National Center for Biotechnology Information. PMID 32644452. Pristupljeno 10. 6. 2023.
- ^ Duffy, Joseph. motor speech disorders substrates, differential diagnosis, and management. Elsevier. str. 295.
- ^ Bauer, G.; Gerstenbrand, F.; Rumpl, E. (1979). „Varieties of the locked-in syndrome”. Journal of Neurology. 221 (2): 77—91. PMID 92545. S2CID 10984425. doi:10.1007/BF00313105.
- ^ Plum, F; Posner, JB (1966), The diagnosis of stupor and coma, Philadelphia, PA, USA: FA Davis, 197 pp.
- ^ Agranoff, Adam B. „Stroke Motor Impairment”. eMedicine. Pristupljeno 2007-11-29.
- ^ Fager, Susan; Beukelman, Dave; Karantounis, Renee; Jakobs, Tom (2006). „Use of safe-laser access technology to increase head movement in persons with severe motor impairment: A series of case reports”. Augmentative and Alternative Communication (na jeziku: engleski). 22 (3): 222—229. ISSN 0743-4618. doi:10.1080/07434610600650318.