Синдром заробљености у сопственом телу
| Locked-in синдром | |
|---|---|
| Синоними | Церебромедулоспинална дисконекција,[1] дееферентно стање, псеудокома,[2] вентрални понтински синдром. |
 | |
| Синдром заробљености може бити узрокован можданим ударом на нивоу базиларне артерије који ускраћује крв у мождани мозак, између осталих узрока. | |
| Специјалности | Неурологија, Психијатрија |
Синдром "заробљености у сопственом телу" (енгл. Locked-in syndrome, ЛИС) редак је хронични поремећај у коме болесници нису у стању да се померају или да говоре, али имају потпуно очувану свест.[3][4] ЛИС најчешће настаје због опсежне лезије вентралног дела можданог моста, изазваног тромбозом базиларне артерије. Морталитет је висок у првим месецима, али болесници по стабилизацији стања могу да преживе и неколико десетина година, ако је обезбеђена адекватна медицинска нега.
Резултати електроенцефалографије су нормални код синдрома заробљености. Тотално заробљено стање или потпуно заробљено стање (CLIS) је верзија синдрома заробљавања у којој су очи такође парализоване.[5] Фред Плам и Џером Б. Поснер сковали су термин за овај поремећај 1966. године.[6][7]
Знаци и симптоми
[уреди | уреди извор]Синдром заробљености обично се карактерише квадриплегијом (губитак функције удова) и немогућношћу говора код иначе когнитивно нетакнутих појединаца. Они са синдромом заробљености могу бити у стању да комуницирају са другима путем кодираних порука трептањем или померањем очију, на које парализа често не утиче. Симптоми су слични онима код парализе сна. Пацијенти који имају синдром заробљености су свесни, без губитка когнитивних функција. Понекад могу задржати проприоцепцију и сензацију у целом телу. Неки пацијенти могу имати способност покретања одређених мишића лица, а најчешће неких или свих екстраокуларних мишића. Појединци са синдромом немају координацију између дисања и гласа. Ово их спречава да произвољно произведу звукове, иако саме гласне жице можда нису парализоване.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nordgren RE, Markesbery WR, Fukuda K, Reeves AG (1971). „Seven cases of cerebromedullospinal disconnection: the "locked-in" syndrome”. Neurology. 21 (11): 1140—8. PMID 5166219. S2CID 32398246. doi:10.1212/wnl.21.11.1140.
- ^ Flügel KA, Fuchs HH, Druschky KF (1977). „The "locked-in" syndrome: pseudocoma in thrombosis of the basilar artery (author's trans.)”. Deutsche Medizinische Wochenschrift (на језику: немачки). 102 (13): 465—70. PMID 844425. doi:10.1055/s-0028-1104912.
- ^ Das, Joe; Anosike, Kingsley; Asuncion, Ria Monica (2022). „Locked-in Syndrome”. National Center for Biotechnology Information. PMID 32644452. Приступљено 10. 6. 2023.
- ^ Duffy, Joseph. motor speech disorders substrates, differential diagnosis, and management. Elsevier. стр. 295.
- ^ Bauer, G.; Gerstenbrand, F.; Rumpl, E. (1979). „Varieties of the locked-in syndrome”. Journal of Neurology. 221 (2): 77—91. PMID 92545. S2CID 10984425. doi:10.1007/BF00313105.
- ^ Plum, F; Posner, JB (1966), The diagnosis of stupor and coma, Philadelphia, PA, USA: FA Davis, 197 pp.
- ^ Agranoff, Adam B. „Stroke Motor Impairment”. eMedicine. Приступљено 2007-11-29.
- ^ Fager, Susan; Beukelman, Dave; Karantounis, Renee; Jakobs, Tom (2006). „Use of safe-laser access technology to increase head movement in persons with severe motor impairment: A series of case reports”. Augmentative and Alternative Communication (на језику: енглески). 22 (3): 222—229. ISSN 0743-4618. doi:10.1080/07434610600650318.