Sitni kolači

Sitni kolači predstavljaju male slatke zalogaje, tj. kolače malih dimenzija koji se jedu u jednom zalogaju.

Istorijat kolača

Kolač označava pecivo napravljeno od brašna, zaslađeno šećerom ili medom. Dobija se mešanjem suvih sastojaka sa jajima i često, ali ne uvek, sa mlekom i buterom. Kolači imaju jedinstvenu glatku teksturu i prepoznatljivu aromu koja se postiže dodavanjem vanilinog i kokosovog šećera ili cimeta. Često je teško odrediti granicu između kolača, peciva ili keksa. Kolač je hleb u svom najjednostavnijem obliku. Kako su se tehnike proizvodnje kolača i njihovog pečenja razviljale, a navike u ishrani vremenom menjale, sve ono što se u početku smatralo hlebom, polako je postalo jedinstvena kategorija nazvana – domaći kolač. Evropa je uvek prednjačila u proizvodnji kolača i proizvodnji slatkiša po čemu je još uvek nadaleko poznata. Interesantno je da su kolači bili sastavni deo kulinarske kulture antičkih kultura poput starih Grka, Egipćana, Rimljana. Postoje sačuvani recepti za domaće poslastice koji se vekovima unazad nisu menjali, ali su i dalje aktuelni. Neki kolači su čak svoje mesto našli u brojnim umetničkim ostvarenjima, a čuvena Homerova “Ilijada” opisala je čuveni kolač “intrion” od samo dva sastojka, meda i susama, nama poznati „pasteli”, najstariji kolač na svetu.

O sitnim kolačima

Sitni kolači mogu biti posni i mrsni. Razlika između mrsnih i posnih kolača je u sastavu, da li ima mleka i mlečnih sastojaka i jaja ili nema. Postoje razne vrste posnih i mrsnih kolača: sitni slavski kolači, rađeni po domaćoj recepturi, bajadera, bajdera sa pomorandžom, kikiriki rolat, grilijaš, lešnik bajadera, figaro, lešnik kuglice, rozen torta, mlečna bajadera, beli figaro, bajadera sa krem bananicama.