Колач
.jpg)
Колач је мањи слатки комад пецива пуњен различитим филовима. Најчешћи састојак колача јесу мед или шећер, маслац, млеко, ораси и друго коштуњаво воће, јаја, чоколада или какао и различите врсте воћа (џемова и мармелада).[1] Могу бити различитог облика, али најчешће су округлог или правоугаоног облика.
Мањи комади теста називају се ситни колачи или колачићи.
Историја[уреди | уреди извор]
Колачи и посластице постојали су од древних времена. Припремали су их стари Египћани, Грци, Римљани. Кинески изум, млеко у праху, у свом товару носио је чувени трговац, путник и путописац Марко Поло. Прве пите од слатког сира (сира и меда), својеврсне су претече торти од сира (чизкејк) прављене у Грчкој у време одржавања прве Олимпијаде, дакле 776. године пре наше ере. У сваком случају, није лако закључити који је колач најстарији.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Славонски колачи
Славски колачи
Ванил кифле
Медењаци
Медењаци са ђумбиром
Медени возић
Скуп медених кућица
Медена кућица у стилу железничке станице
.jpg)
.jpg)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 537.
- ^ „Најстарија торта на свету?”. Politikin Zabavnik. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2010.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Народне библиотеке | |
|---|---|
| Остало | |
