Pređi na sadržaj

Situaciona analiza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Situaciona analiza se odnosi na skup metoda koje menadžeri koriste za analizu internog i eksternog okruženja organizacija kako bi razumeli sposobnosti organizacije, kupce i poslovno okruženje.[1] Situaciona analiza se sastoji od nekoliko metoda analize: 5C analize, SVOT analize i Porterovog modela pet sila.[2] Marketing plan se pravi kako bi pomogao kompanijama kako da približe prednosti svojih proizvoda potrebama potencijalnih kupaca. Situaciona analiza je druga faza marketing plana i to je ključna faza u ostvarivanju dugoročnih odnosa sa kupcima.[3]

Marketing Plan

Situaciona analiza uzima u obzir i faktore makro-okruženja koji utiču na mnoge firme u okviru okruženja kao i faktore mikro-okruženja koji izričito utiču na firmu. Svrha situacione analize je da ukaže kompaniji na položaj organizacije i proizvoda, kao i sveukupan opstanak poslovanja, u okviru okruženja. Kompanije moraju biti u stanju da rezimiraju šanse i probleme u okruženju kako bi razumeli svoje mogućnosti na tržištu.[4]

5C analiza[uredi | uredi izvor]

Dok se situaciona analiza često naziva i „3C analiza“, dopuna do 5C analize je omogućila firmama da sakupe više informacija o unutrašnjim faktorima, faktorima makro i mikro okruženja. Analiza 5C smatra se jednom od najkorisnijih i najčešće korišćenih načina za analizu tržišnog okruženja, zbog količine informacija koje pruža.[5]

Kompanija[uredi | uredi izvor]

Analiza kompanije uključuje procenu ciljeva, strategija i sposobnosti kompanije. Ovi indikatori ukazuju organizaciji na snagu poslovnog modela, da li postoje oblasti za poboljšanje, i koliko se dobro organizacija uklapa u eksterno okruženje.[6]

  • Ciljevi: Analiza misije firme, industrije u kojoj posluje i postavljene ciljeve koji su potrebni kako bi se ostvarila misija.
  • Položaj: Analiza marketing strategije i marketing miksa.
  • Učinak: Analiza o tome koliko efektivno firma dostiže svoju postavljenu misiju i ciljeve.
  • Linija proizvoda: Analiza proizvoda koje je firma proizvela i koliko su uspešni na tržištu.[5]

Konkurenti[uredi | uredi izvor]

Analiza konkurenata uzima u obzir poziciju konkurenta u okviru industrije i potencijalnu pretnju koju može da predstavlja drugim firmama. Glavna svrha analize konkurenata je da analizira sadašnje i potencijalno stanje i sposobnosti konkurenta kako bi se odbranila od konkurencije. Analiza konkurenata uzima u obzir sledeće kriterijume:

  • Identifikaciju konkurenata: Preduzeća treba da budu u stanju da identifikuju konkurente u sopstvenoj industriji. Identifikacija da li konkurenti pružaju iste usluge ili proizvode istoj ciljnoj grupi potrošača je korisna kako bi se steklo znanje o direktnim konkurentima. Preduzeća treba da prepoznaju svoje direktne i indirektne konkurente, kao i potencijalne buduće konkurente.
  • Procenu konkurenata: Analiza konkurenata uzima u obzir ciljeve, misiju, strategije i resurse konkurenata. Ovo obezbeđuje detaljno poređenje ciljeva i strategija konkurenata i organizacije.
  • Predviđanje budućih inicijativa konkurenata: Rani uvid u potencijalne aktivnosti konkurenata pomaže kompaniji da se odbrani od konkurenata.[6]

Potrošači[uredi | uredi izvor]

Analiza potrošača mora biti obimna i složena. Neke od značajnijih oblasti koje kompanija analizira uključuju:[5]

  • Demografiju
  • Oglašavanje koje je najpodobnije za demografiju
  • Veličinu tržišta i potencijalni rast
  • Potrebe i želje potrošača
  • Motivaciju za kupovinu proizvoda
  • Kanale distribucije(maloprodaja, prodaja putem interneta, veleprodaja, itd…)
  • Količina i učestalost kupovine
  • Nivo prihoda potrošača

Poslovni partneri[uredi | uredi izvor]

Poslovni partneri su korisni za preduzeća s obzirom da doprinose osmišljavanju ideja, kao i povećanju šansi za sticanje više poslovnih mogućnosti.[7] Tipovi poslovnih partnera su:

  • Agencije: Agencije su posrednici u poslovnom svetu. Kada je preduzeću potreban profesionalac u branši, oni se obraćaju agenciji za zapošljavanje.[8]
  • Dobavljači: Dobavljači obezbeđuju sirovine koje su potrebne kako bi se napravili proizvodi. Postoji 7 različitih tipova dobavljača: proizvođači, prodavci na veliko, trgovci, franšizeri, uvoznici i izvoznici, samostalne zanatlije i transporteri. Svaka kategorija dobavljača svojim veštinama i iskustvom doprinosi kompaniji.[9]
  • Distributeri: Distributeri su značajni zbog toga što su „skladišta za inventar“. Distributeri mogu da pomognu u održavanju odnosa između proizvođača kao i odnosa između prodavaca.[10]
  • Saradnje: Poslovni partneri dele sredstva i odgovornosti, omogućavajući novi izvor kapitala i veština.[11]

Preduzeća treba da budu u stanju da spoznaju da li poslovni partner poseduje potrebne sposobnosti da doprinese poslovanju kao i analizu nivoa posvećenosti koji je potreban za odnos poslovni partner-preduzeće.[6]

Klima[uredi | uredi izvor]

Kako bi se u potpunosti razumela poslovna klima i okruženje, treba istražiti i razumeti mnoge faktore koji utiču na poslovanje. Analiza poslovne klime je poznata i kao PEST analiza . Tipovi poslovne klime/okruženja koje preduzeća treba da analiziraju su:

  • Političko i regulatorno okruženje: Analiza vladinog uticaja na tržište svojim pravilima i kako bi to uticalo na proizvodnju, distribuciju i prodaju proizvoda i usluga.
  • Ekonomsko okruženje: Analiza trendova koji se odnose na makroekonomiju, kao što su devizni kurs i inflacija, dokazano utiču na preduzeće.[5]
  • Društveno/kulturno okruženje: Tumačenje društvenih trendova,[5]odnosno proučavanje demografije, obrazovanja, kulture itd…
  • Tehnološka analiza: Analiza tehnologije služi za poboljšanje starih rutina i za otkrivanje novih metoda troškovne efikasnosti. Kako bi ostali konkurentni i stekli prednost u odnosu na konkurente, preduzeća moraju dovoljno da razumeju prednosti tehnologije.[12]

SVOT[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: SVOT analiza

SVOT analiza je još jedna metoda u okviru situacione analize koja ispituje snage i slabosti kompanije (interno okruženje) kao i šanse i pretnje u okviru tržišta (eksterno okruženje). SVOT analiza sagledava i trenutne i buduće situacije. Ona analizira trenutne snage i slabosti i traži buduće šanse i pretnje. Cilj je poboljšati snage u što većoj meri ,a istovremeno otkloniti slabosti. Kao buduća pretnja može se javiti potencijalna slabost dok se buduća šansa može pretvoriti u potencijalnu snagu.[13] Ova analiza pomaže kompaniji da osmisli plan koji će joj pomoći da se pripremi za brojne potencijalne scenarije.

Porterov model pet sila[uredi | uredi izvor]

Porterov model podrazumeva istraživanje okruženja u potrazi za pretnjama konkurenata i identifikovanje problema rano kako bi minimizirao pretnje koje je konkurent nametnuo. Ovaj model može da se primeni na bilo koji tip preduzeća, od manjeg do većeg preduzeća. Bitno je uzeti u obzir da Porterov model pet sila nije samo za preduzeća, već se može primeniti i na državi kako bi pomogao da se stekne uvid u stvaranje konkurentske prednosti na globalnom tržištu.[14] Krajnja svrha Porterovog modela pet sila je da pomogne preduzećima da uporede i analiziraju svoju profitabilnost i položaj u industriji u odnosu na indirektnu i direktnu konkurenciju.[15]

  • Pretnja ulaska novih konkurenata: Novi konkurenti utiču na profit kompanije s obzirom da potrošači imaju veći izbor.
  • Pregovaračka moć kupaca: Uticaj kompanije na kupca da kupi njihov proizvod ili koliko kupac zavisi od proizvoda koji kompanija proizvodi.
  • Pretnja od proizvoda ili usluga supstituta: Više od jedne firme proizvodi sličan ili isti proizvod ili uslugu.
  • Pregovaračka moć dobavljača: Kompanije su zavisne od resursa dobavljača kako bi stvorile svoj proizvod ili uslugu.
  • Postojeća konkurencija: Rivali se bore za dominaciju na tržištu, da ostanu u poslu i maksimizuju profit.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Dictionary of marketing terms”. American Marketing Association. Arhivirano iz originala 29. 1. 2014. g. Pristupljeno 14. 1. 2008. 
  2. ^ Steenburgh, Thomas; Avery, Jill. „Marketing Analysis Toolkit: Situation Analysis”. Case Harvard Business Review. Pristupljeno 4. 2. 2010. 
  3. ^ „Create your marketing strategy”. Business Link. Arhivirano iz originala 15. 10. 2012. g. Pristupljeno 2012.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  4. ^ „The marketing process”. Business Knowledge Centre. Pristupljeno 2010.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  5. ^ a b v g d „Situation Analysis”. Business Knowledge Centre. Pristupljeno 2010.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  6. ^ a b v Anderson, Gene (mart 2005). „Framework for marketing planning”. Michigan Business school. 
  7. ^ Verganti, Roberto. „Quantity vs. Quality in Collaborations”. Hardvard Business Review. Pristupljeno 15. 6. 2011. 
  8. ^ „What is an employment agency or temp agency?”. settlement.org. Pristupljeno 26. 3. 2012. 
  9. ^ „Types of Suppliers - The Reseller Network”. reseller network. Arhivirano iz originala 12. 01. 2012. g. Pristupljeno 26. 3. 2012. 
  10. ^ Jordan, Peter. „Distribution 25: Supply-Chain Advantages”. CRN. Arhivirano iz originala 21. 8. 2012. g. Pristupljeno 22. 6. 2001. 
  11. ^ „Partnership”. The Government of Western Australia - Small Business Development Corporation. Arhivirano iz originala 19. 12. 2014. g. Pristupljeno 21. 03. 2018. 
  12. ^ „PEST Analysis”. NetMBA. Pristupljeno 28. 3. 2012. 
  13. ^ „SWOT Analysis”. Business and Organizational Development Tools, Training, and Services. Pristupljeno 2012.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  14. ^ Porter, Michael. „The Five Competitive Forces That Shape Strategy”. The Harvard Business Review. Pristupljeno 28. 3. 2012. 
  15. ^ „Porter's 5 Forces”. University of Cambridge. Arhivirano iz originala 2. 3. 2017. g. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ситуациона_анализа&oldid=27006991”