Skala HAS-BLED

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skala HAS-BLED
Svrhaprocenu jednogodišnjeg rizika od velikog krvarenja kod pacijenata sa fibrilacijom srčanih pretkomora

Skala HAS-BLED važan je klinički alat ili sistem bodovanja razvijen za procenu jednogodišnjeg rizika od velikog krvarenja[a] kod pacijenata sa fibrilacijom srčanih pretkomora (AF) koji uzimaju lekove za razređivanje krvi (antikoagulanse).[1]

Ova skala se koristi zajedno sa skalom CHA2DS2-VAS.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prevencija moždanog udara uz odgovarajuću upotrebu antitrombotičke terapije bila je i kroz istoriju ostala apsolutno centralna tema za ukupnu strategiju lečenja pacijenata sa pretkomorskom fibrilacijom (AF).

Prva razmatranje procena rizika od moždanog udara obuhvatala su pazličite faktore rizika koji su korišćeni da bi se izvela šema stratifikacije rizika od moždanog udara, koja je „veštački“ kategorisala pacijente u slojeve niskog, umerenog i visokog rizika od moždanog udara. Tako su se pacijenti sa najvećim rizikom moli identifikovati za terapiju varfarinom. Mnogi od ovih faktora rizika izvedeni su iz grupa koje nisu koristile varfarin u kohorti istorijskih ispitivanja, gde je samo <10% pregledanih pacijenata bilo randomizovano, a mnogi faktori rizika nisu sistematski traženi, niti dosledno definisani. Sa dostupnošću novih oralnih antikoagulansa koji su alternativa varfarinu, javila se potreba da se uključi što više uobičajeni faktori rizika od moždanog udara, i da se ispitivanje više fokusira na identifikaciju „pacijenta sa zaista niskim rizikom“ sa AF kojima nije potrebna nikakva antitrombotička terapija.

Tako je nastala skala HAS-BLED, koja je razvijena 2010. godine od strane grupe naučnika na čelu sa Ronom Pistersonom, na osnovu podataka dobijenih od 3.978 ispitanika sa pretkomorskom fibrilacijom prikupljenih od strane udruženja Euro Heart Survey (koje svoje podatke prikuplja od nacionalnih registara i u saradnji sa nacionalnim kardiološkim društvima, sa ciljem da se kroz nacionalne registre kontinuirano prati kvalitet nege na nacionalnom i lokalnom nivou kao neophodnog preduslova za efikasno poboljšanje lečenja srčanih bolesnika).[1] U ovoj studiji neki od pacijenata (65%) uzimali su oralne antikoagulanse (od kojih je 13% bilo sa aspirinom i/ili klopidogrelom), 24% je bilo na antitrombocitnim agensima , a 10% nije uzimalo nikakvu antiagregantnu terapiju. Stope krvarenja su bile 0,75%, 0,97% i 1,42%, što je dobro koreliralo sa HAS-BLED rezultatima.[3]

Pre objavljivanja skala HAS-BLED 2010. godine,[1] korišćen je stariji, komplikovaniji algoritam pod nazivom HEMORR2HAGES.[4] Vremenom skala HAS-BLED je stekala popularnost u odnosu na HEMORR2HAGES zbog svoje jednostavnosti i blago superiorne prediktivne sposobnosti.

Primena[uredi | uredi izvor]

Uslovi Bodovi
 H   Hipertenzija: (nekontrolisana, sistolni pritisak >160 mmHg)
1
 A  Abnormalna funkcija bubrega: dijaliza, transplantacija, Cr >2,26 mg/dL or >200 µmol/L

Abnormalna funkcija jetre: ciroza ili bilirubin >2x veći od normalnog ili AST/ALT/AP >3h veći od normalnog

1

1
 S  Moždani udar: prethodna istorija moždanog udara
1
 B  Kvarenje: prethodno veliko krvarenje ili predispozicija za krvarenje
1
 L  Labilan INR: (nestabilan/visok INR), vreme u terapijskom opsegu < 60%
1
 E  Osobe starije od 65 godina
1
 D  Prethodna istorija upotrebe alkohola ili droga (≥ 8 pića/nedeljno)

Upotreba lekova koji predisponiraju krvarenje: (antitrombocitni agensi, NSAIL) )

1

1

Pacijenti sa visokim rizikom od krvarenja (HAS-BLED skor ≥ 3 boda) trebalo bi da se podvrgnu redovnom kliničkom pregledu nakon početka oralne antikoagulacije.[5]

Dobijeni rezultati na skali HAS-BLED kreću se između 0 i 9 bodova i zasnovani su na sedam parametara sa ponderisanom vrednošću od 0-2. U tom smislu naziv HAS-BLED skale nastao je kao skraćenica od početnih slova sledećih simptoma:

Dobijeni rezultati na skali HAS-BLED kreću se između 0 i 9 bodova i zasnovani su na sedam parametara sa ponderisanom vrednošću od 0-2. U tom smislu naziv HAS-BLED skale nastao je kao skraćenica ili akronim od početnih engleskih slova sledećih simptoma:

  • Hypertension (Hipertenzija)
  • Abnormal renal and liver function (Abnormalna funkcija bubrega i jetre
  • Stroke (Mođdani udar)
  • Bleeding (Krvarenje)
  • Labile INR (Labilan INR)
  • Elderly (Starije osobe)
  • Drugs or alcohol (Droga ili alkohol)

Studija koja je upoređivala skakle HEMORR2HAGES, ATRIA i HAS-BLED pokazala je superiorne performanse skale HAS-BLED u poređenju sa rezultatima druge dve skale.[6] Međutim postoje različiti dokazi o poređenju GARFIELD-AF rezultata krvarenja u odnosu na HAS-BLED.[7][8]

Smernice Evropskog kardiološkog društva (ESC) iz 2020. godine preporučuju da se kod pretkomorske fibrilacije preporučuju procena rizika od krvarenja HAS-BLED skalom rizika od krvarenja kao jednostavna i laka metoda izračunavanja,[9] pri čemu rezultat ≥3 ukazuje na „visok rizik“ i određeni oprez i redovan pregled pacijenta.[10]

HAS-BLED skor je takođe potvrđen u kohorti koja je ispitivala antikoagulaciju kod 7.329 pacijenata sa AF.[11] U ovoj studiji, HAS-BLED skor je ponudio određeno poboljšanje u prediktivnim sposobnostima za rizik od krvarenja u odnosu na prethodno objavljene šeme za procenu rizika od krvarenja i bio je jednostavniji za primenu.[11]

Sa verovatnom dostupnošću novih oralnih antikoagulansa koji izbegavaju ograničenja varfarina (i mogu čak biti sigurniji), verovatna je rasprostranjenija upotreba oralne antikoagulantne terapije za prevenciju moždanog udara u AF.

Iako se njihova upotreba preporučuje u smernicama za kliničku praksu,[12] oni su samo umereno efikasni u predviđanju rizika od krvarenja i nemaju dobar učinak u predviđanju hemoragičnog moždanog udara.[13]

Pri korišćenju ove skale treba imati u vidu da rizik od krvarenja može biti povećan kod pacijenata na hemodijalizi.[14]

Rezultati i značaj[uredi | uredi izvor]

Ocena ≥3 ukazuje na „visok rizik“, ali ne znači nužno da se ne može dati antikoagulant, jer neki faktori rizika mogu biti modifikovani.[15]

Visok rezultat na HAS-BLED skali omogućava kliničaru da „označi” pacijente sa potencijalnim rizikom od ozbiljnog krvarenja na informisan način, umesto da se oslanja na nagađanja. Ovo poslednje može biti opasno, jer se pokazalo da kliničari slabo procenjuju rizik od krvarenja.[16]

HAS-BLED rezultat takođe navodi kliničare na razmišljanje o potencijalno reverzibilnim faktorima rizika za krvarenje, npr. nekontrolisani krvni pritisak (X u HAS-BLED ), labilni INR ako su na varfarinu (L u HAS-BLED ) i istovremena upotreba aspirina/ NSAIL (D u HAS-BLED ). HAS-BLED skor takođe predviđa velika krvarenja kod pacijenata (i sa AF i bez AF) koji su podvrgnuti terapiji za premošćivanje.[17]

Rizik od krvarenja i rizik od moždanog udara su usko povezani. Oni pacijenti sa AF i visokim HAS-BLED rezultatom imaju veću neto kliničku korist od oralne antikoagulacije kada uravnoteže ishemijski moždani udar sa intrakranijalnim krvarenjem.[18][19] Ovo je bez obzira na slojeve rizika od moždanog udara, da li su procenjeni pomoću skale CHADS2 ili skale CHA2DS2-VASc, sa izuzetkom skale CHA2DS2-VASc skor=0, gde je neto klinička korist bila negativna a odražavajući status je „zaista niskog rizika“ i kod takvih pacijenata rezultovalo bi potpunim isključivanjem terapije varfarinom.[18]

Interpretacija rezultata[20]
Bodova Krvarenje na 100 pacijent-godišnje.[21] Rizik od velikog krvarenja.[22] Preporuka
0 1,13 0,9 % Nizak rizik od velikog krvarenja

Treba razmotriti antikoagulaciju

1 1,02 3,4 % Umereni rizik od velikog krvarenja

Može se razmotriti antikoagulacija

2 1,88 4,1 %
3 3,74 5,8 % Visok rizik od velikog krvarenja

Oprez sa antikoagulacijom.

Trebalo bi razmotriti alternative.

4 8,7 8,9 %
5 12,5 9,1 %
> 5 - - Veoma visok rizik od velikog krvarenja

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Veliko krvarenje se definiše kao intrakranijalno krvarenja, koje zahteva hospitalizaciju i/ili transfuzija krvi i smanjenje hemoglobina >2 g/d/l.[1]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Pisters, Ron; Lane, D. A.; Nieuwlaat, R; De Vos, C. B.; Crijns, H. J.; Lip, G. Y. (2010). „A Novel User-Friendly Score (HAS-BLED) to Assess 1-Year Risk of Major Bleeding in Patients with Atrial Fibrillation”. Chest. 138 (5): 1093—100. PMID 20299623. doi:10.1378/chest.10-0134. .
  2. ^ Dan, Gheorhe-Andre; Steffel, Jan (2019). "4.1. Atrial fibrillation". In Kaski, Juan Carlos; Kjeldsen, Keld Per (eds.). The ESC Handbook on Cardiovascular Pharmacotherapy. Oxford: Oxford University Press. pp. 201–203.
  3. ^ Pisters R , Lane DA , Nieuwlaat R , et al . A novel user-friendly score (HAS-BLED) to assess 1-year risk of major bleedingin patients with atrial fibrillation: The Euro Heart Survey . Chest. 2010 ;138 (5): 1093
  4. ^ Gage, B. F.; Yan, Y.; Milligan, P. E.; Waterman, A. D.; Culverhouse, R.; Rich, M. W.; Radford, M. J. (2006). „Clinical classification schemes for predicting hemorrhage: Results from the National Registry of Atrial Fibrillation (NRAF)”. Am Heart J. 151 (3): 713—9. PMID 16504638. doi:10.1016/j.ahj.2005.04.017. 
  5. ^ „Bleeding Risk in Atrial Fibrillation: HAS-BLED Score”. reference.medscape.com. Pristupljeno 2023-04-25. 
  6. ^ Apostolakis, Stavros; Lane, Deirdre A.; Guo, Yutao; Buller, Harry; Lip, Gregory Y. H. (28. 8. 2012). „Performance of the HEMORR(2)HAGES, ATRIA, and HAS-BLED bleeding risk-prediction scores in patients with atrial fibrillation undergoing anticoagulation: the AMADEUS (evaluating the use of SR34006 compared to warfarin or acenocoumarol in patients with atrial fibrillation) study”. Journal of the American College of Cardiology. 60 (9): 861—867. ISSN 1558-3597. PMID 22858389. doi:10.1016/j.jacc.2012.06.019 Slobodan pristup. 
  7. ^ Fox, Keith A. A.; Lucas, Joseph E.; Pieper, Karen S.; Bassand, Jean-Pierre; Camm, A. John; Fitzmaurice, David A.; Goldhaber, Samuel Z.; Goto, Shinya; Haas, Sylvia; Hacke, Werner; Kayani, Gloria (21. 12. 2017). „Improved risk stratification of patients with atrial fibrillation: an integrated GARFIELD-AF tool for the prediction of mortality, stroke and bleed in patients with and without anticoagulation”. BMJ Open. 7 (12): e017157. ISSN 2044-6055. PMC 5778339 Slobodan pristup. PMID 29273652. doi:10.1136/bmjopen-2017-017157. 
  8. ^ Proietti, Marco; Rivera-Caravaca, José Miguel; Esteve-Pastor, María Asunción; Romiti, Giulio Francesco; Marin, Francísco; Lip, Gregory Y. H. (18. 9. 2018). „Predicting Bleeding Events in Anticoagulated Patients With Atrial Fibrillation: A Comparison Between the HAS-BLED and GARFIELD-AF Bleeding Scores”. Journal of the American Heart Association. 7 (18): e009766. ISSN 2047-9980. PMC 6222935 Slobodan pristup. PMID 30371183. doi:10.1161/JAHA.118.009766. 
  9. ^ Hindricks, Gerhard; Potpara, Tatjana; Dagres, Nikolaos; Arbelo, Elena; Bax, Jeroen J.; Blomström-Lundqvist, Carina; Boriani, Giuseppe; Castella, Manuel; Dan, Gheorghe-Andrei; Dilaveris, Polychronis E.; Fauchier, Laurent (2020-08-29). „2020 ESC Guidelines for the diagnosis and management of atrial fibrillation developed in collaboration with the European Association of Cardio-Thoracic Surgery (EACTS)”. European Heart Journal. 42 (5): 373—498. ISSN 1522-9645. PMID 32860505. doi:10.1093/eurheartj/ehaa612 Slobodan pristup. 
  10. ^ Lip, Gregory Y.H. (2011). „Implications of the CHA2DS2-VASc and HAS-BLED Scores for Thromboprophylaxis in Atrial Fibrillation”. The American Journal of Medicine. 124 (2): 111—4. PMID 20887966. doi:10.1016/j.amjmed.2010.05.007. 
  11. ^ a b Lip, Gregory Y.H.; Frison, Lars; Halperin, Jonathan L.; Lane, Deirdre A. (2011). „Comparative Validation of a Novel Risk Score for Predicting Bleeding Risk in Anticoagulated Patients with Atrial Fibrillation”. Journal of the American College of Cardiology. 57 (2): 173—80. PMID 21111555. doi:10.1016/j.jacc.2010.09.024 Slobodan pristup. 
  12. ^ Camm, A. J.; Lip, G. Y. H.; De Caterina, R.; Savelieva, I.; Atar, D.; Hohnloser, S. H.; Hindricks, G.; Kirchhof, P.; Bax, J. J.; Baumgartner, H.; Ceconi, C.; Dean, V.; Deaton, C.; Fagard, R.; Funck-Brentano, C.; Hasdai, D.; Hoes, A.; Kirchhof, P.; Knuuti, J.; Kolh, P.; McDonagh, T.; Moulin, C.; Popescu, B. A.; Reiner, Z.; Sechtem, U.; Sirnes, P. A.; Tendera, M.; Torbicki, A.; Vahanian, A.; et al. (2012). „2012 focused update of the ESC Guidelines for the management of atrial fibrillation: An update of the 2010 ESC Guidelines for the management of atrial fibrillation”. European Heart Journal. 33 (21): 2719—47. PMID 22922413. doi:10.1093/eurheartj/ehs253 Slobodan pristup. 
  13. ^ Shoeb, Marwa; Fang, Margaret C. (2013). „Assessing bleeding risk in patients taking anticoagulants”. Journal of Thrombosis and Thrombolysis. 35 (3): 312—9. PMC 3888359 Slobodan pristup. PMID 23479259. doi:10.1007/s11239-013-0899-7. 
  14. ^ Elliott, Meghan J.; Zimmerman, Deborah; Holden, Rachel M. (2007). „Warfarin Anticoagulation in Hemodialysis Patients: A Systematic Review of Bleeding Rates”. American Journal of Kidney Diseases. 50 (3): 433—40. PMID 17720522. doi:10.1053/j.ajkd.2007.06.017. 
  15. ^ Kiser, Kathryn (2017). Oral Anticoagulation Therapy: Cases and Clinical Correlation. Springer. . Kiser, Kathryn (31. 5. 2017). Oral Anticoagulation Therapy: Cases and Clinical Correlation. Springer. str. 20. ISBN 9783319546438. .
  16. ^ Lip, G. Y.; Zarifis, J.; Watson, R. D.; Beevers, D. G. (1996). „Physician variation in the management of patients with atrial fibrillation”. Heart. 75 (2): 200—5. PMC 484261 Slobodan pristup. PMID 8673762. doi:10.1136/hrt.75.2.200. .
  17. ^ Omran, H.; Bauersachs, R.; Rübenacker, S.; Goss, F.; Hammerstingl, C. (2012). „The HAS-BLED score predicts bleedings during bridging of chronic oral anticoagulation. Results from the national multicentre BNK Online bRiDging REgistRy (BORDER)”. Thromb Haemost. 108 (1): 65—7. PMID 22534746. S2CID 31134797. doi:10.1160/TH11-12-0827. .
  18. ^ a b Olesen JB, Lip GY, Lindhardsen J, et al. Risks of thromboembolism and bleeding with thromboprophylaxis in patients with atrial fibrillation: A net clinical benefit analysis using a 'real world' nationwide cohort study. Olesen, J. B.; Lip, G. Y.; Lindhardsen, J.; Lane, D. A.; Ahlehoff, O.; Hansen, M. L.; Raunsø, J.; Tolstrup, J. S.; Hansen, P. R.; Gislason, G. H.; Torp-Pedersen, C. (2011). „Risks of thromboembolism and bleeding with thromboprophylaxis in patients with atrial fibrillation: A net clinical benefit analysis using a 'real world' nationwide cohort study”. Thromb Haemost. 106 (4): 739—49. PMID 21789337. S2CID 20242285. doi:10.1160/TH11-05-0364. .
  19. ^ Friberg, L.; Rosenqvist, M.; Lip, G. Y. (2012). „Net clinical benefit of warfarin in patients with atrial fibrillation: A report from the Swedish atrial fibrillation cohort study”. Circulation. 125 (19): 2298—30. PMID 22514252. S2CID 1306948. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.111.055079. .
  20. ^ „HAS-BLED Score – IN A NUTSHELL” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-25. 
  21. ^ Pisters, R.; Lane, D. A.; Nieuwlaat, R.; De Vos, C. B.; Crijns, H. J.; Lip, G. Y. (2010). „A novel user-friendly score (HAS-BLED) to assess 1-year risk of major bleeding in patients with atrial fibrillation: The Euro Heart Survey”. Chest. 138 (5): 1093—1100. PMID 20299623. doi:10.1378/chest.10-0134. 
  22. ^ Lip, G. Y.; Frison, L.; Halperin, J. L.; Lane, D. A. (2011). „Comparative validation of a novel risk score for predicting bleeding risk in anticoagulated patients with atrial fibrillation: The HAS-BLED (Hypertension, Abnormal Renal/Liver Function, Stroke, Bleeding History or Predisposition, Labile INR, Elderly, Drugs/Alcohol Concomitantly) score”. J Am Coll Cardiol. 57 (2): 173—180. PMID 21111555. doi:10.1016/j.jacc.2010.09.024. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скала_HAS-BLED&oldid=27743899”