Крварење

Крварење
Латински	Haemorrhagia
Крварење из прста
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	ургентна медицина
ICD-10	R58
MeSH	D006470

Крварење или крвављење представља истицање крви из крвног суда или срца.

Класификација

У зависности од тога да ли крв истиче у спољашњу средину или у унутрашњост организма, разликују се:

• спољашње крварење,
• унутрашње крварење и
• индиректно спољашње крварење (када се крв примарно скупља у ткивима, органима или телесним шупљинама, а затим преко природних отвора истиче у спољашњу средину).

Постоји и подела крварења према типу конкретног крвног суда, па се разликују:

• артеријско крварење,
• венско крварење,
• капиларно крварење и
• крварење из срца.

Етиологија

Отворени прелом кости потколенице, који је довео до повреде крвних судова и спољашњег крварења

Најчешћи узроци крварења су: прскање и разједање зида крвног суда и дијапедезно крварење.

Прскање зида крвног суда је један од најчешћих узрока крварења. Ово се дешава код судова који су захваћени атеросклерозом, а нарочито уколико је истовремено повишен крвни притисак. Осим тога, прскање се јавља и код анеуризми аорте, крвних судова мозга, срчаних комора итд.

Разједање зида крвног суда настаје због ширења разних запаљенских процеса (туберкулозе, гнојних запаљења, тифуса итд) и малигних тумора који најчешће показују тенденцију да инфилтрују и деструишу околна здрава ткива.

Дијапедезна крварења су углавном мала крварења, али су често многобројна (јавља се велики број појединачних малих крварења) и настају као резултат проласка црвених крвних зрнаца кроз зид крвног суда. Ово се може јавити код хемофилије (код које постоји склоност ка крварењу), хипопротромбинемије и хипофибриногенемије (поремећаја који се одликују недостатком протромбина и фибриногена - беланчевина које су важне у процесу згрушавања крви), тромботичне тромбоцитопеничне пурпуре (где се због неадекватне функције тромбоцита јављају бројна тачкаста крварења, хемолитичка анемија и др), примарне и секундарне тромбоцитопеније (обољења код којих је смањен број крвних плочица), урођене хеморагијске телангиектазије (наследне болести код које се јављају артериовенске малфорације у разним деловима организма), алергија, недостатка витамина Ц, деловања токсичних супстанци, хипоксије (недовољног дотока кисеоника у одређено подручје, што утиче и на ендотелне ћелије које облажу унутрашњост крвног суда и њихову пропустљивост) итд.

Последице и значај

Након престанка крварења, судбина крви изливене у унутрашњост организма углавном зависи од њене количине. Мање количине крви бивају лизиране и фагоцитоване, док се у случају веће количине крви ствара везивна капсула и настаје псеудоцистична формација. Значај крварења зависи од његове локализације и количине изливене крви, а најопаснија су она која настају у пределу виталних зона - срца и мозга.

Системски ефекти настају код обилних крварења и подразумевају: пад крвног притиска, периферну вазоконстрикцију (сужавање крвних судова на периферији организма), централизацију крви (преусмеравање крви у виталне зоне - главу и грудни кош), појачано деловање антидиуретског хормона (који утиче на количину течности која се излучује преко бубрега), појачано деловање адреналина и норадреналина и сл. Уколико ови механизми нису у стању да обезбеде прилив довољне количине крви у виталне зоне и одговарајућу вредност крвног притиска, долази до настанка шока и могућ је и смртни исход.

Извори

• Павле Будаков и сарадници: Патологија за студенте стоматологије, Медицински факултет Нови Сад. 2008. ISBN 978-86-7197-290-1. стр. 37—40.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).