Крварење
Крварење | |
---|---|
Латински | Haemorrhagia |
![]() |
|
Крварење из прста | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | ургентна медицина |
ICD-10 | R58 |
MeSH | D006470 |
Крварење или крвављење представља истицање крви из крвног суда или срца.
Класификација[уреди]
У зависности од тога да ли крв истиче у спољашњу средину или у унутрашњост организма, разликују се:
- спољашње крварење,
- унутрашње крварење и
- индиректно спољашње крварење (када се крв примарно скупља у ткивима, органима или телесним шупљинама, а затим преко природних отвора истиче у спољашњу средину).
Постоји и подела крварења према типу конкретног крвног суда, па се разликују:
- артеријско крварење,
- венско крварење,
- капиларно крварење и
- крварење из срца.
Етиологија[уреди]
Најчешћи узроци крварења су: прскање и разједање зида крвног суда и дијапедезно крварење.
Прскање зида крвног суда је један од најчешћих узрока крварења. Ово се дешава код судова који су захваћени атеросклерозом, а нарочито уколико је истовремено повишен крвни притисак. Осим тога, прскање се јавља и код анеуризми аорте, крвних судова мозга, срчаних комора итд.
Разједање зида крвног суда настаје због ширења разних запаљенских процеса (туберкулозе, гнојних запаљења, тифуса итд) и малигних тумора који најчешће показују тенденцију да инфилтрују и деструишу околна здрава ткива.
Дијапедезна крварења су углавном мала крварења, али су често многобројна (јавља се велики број појединачних малих крварења) и настају као резултат проласка црвених крвних зрнаца кроз зид крвног суда. Ово се може јавити код хемофилије (код које постоји склоност ка крварењу), хипопротромбинемије и хипофибриногенемије (поремећаја који се одликују недостатком протромбина и фибриногена - беланчевина које су важне у процесу згрушавања крви), тромботичне тромбоцитопеничне пурпуре (где се због неадекватне функције тромбоцита јављају бројна тачкаста крварења, хемолитичка анемија и др), примарне и секундарне тромбоцитопеније (обољења код којих је смањен број крвних плочица), урођене хеморагијске телангиектазије (наследне болести код које се јављају артериовенске малфорације у разним деловима организма), алергија, недостатка витамина Ц, деловања токсичних супстанци, хипоксије (недовољног дотока кисеоника у одређено подручје, што утиче и на ендотелне ћелије које облажу унутрашњост крвног суда и њихову пропустљивост) итд.
Последице и значај[уреди]
Након престанка крварења, судбина крви изливене у унутрашњост организма углавном зависи од њене количине. Мање количине крви бивају лизиране и фагоцитоване, док се у случају веће количине крви ствара везивна капсула и настаје псеудоцистична формација. Значај крварења зависи од његове локализације и количине изливене крви, а најопаснија су она која настају у пределу виталних зона - срца и мозга.
Системски ефекти настају код обилних крварења и подразумевају: пад крвног притиска, периферну вазоконстрикцију (сужавање крвних судова на периферији организма), централизацију крви (преусмеравање крви у виталне зоне - главу и грудни кош), појачано деловање антидиуретског хормона (који утиче на количину течности која се излучује преко бубрега), појачано деловање адреналина и норадреналина и сл. Уколико ови механизми нису у стању да обезбеде прилив довољне количине крви у виталне зоне и одговарајућу вредност крвног притиска, долази до настанка шока и могућ је и смртни исход.
Извори[уреди]
![]() |
Крварење на Викимедијиној остави. |
- Павле Будаков и сарадници: Патологија за студенте стоматологије, Медицински факултет Нови Сад. 2008. ISBN 978-86-7197-290-1. стр. 37—40.
![]() |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |