Skupština u Beogradu (februar 1839)
Skupština u Beogradu je održana 13. februara 1839.
Knez Miloš i Savet[uredi | uredi izvor]
Pred kraj prve vlade Kneza Miloša narodne skupštine sastajale su se ređe nego ranijih godina, kada su se po pravilu sastajale dva puta godišnje i po ukazanoj potrebi. Poreska i budžetska pitanja rešavana su u Kneževoj kancelariji, a starešinama su samo razdavani spiskovi koliko poreze imaju da prikupe u svom kraju. Suspendujući prvi svoj ustav, protiv koga su bili i Turska i Rusija i glavne narodne starešine, Knez Miloš suspendovao je stvarno i sve odredbe koje su se odnosile na ustanovu narodne okupštane. Nezadovoljstvo u narodu bilo je veliko; želelo se ograničiti Kneževu vlast; Srbija je ulazila u jednu oštru borbu u toku koje će Miloš abdicirati i, nešto docnije, sasvim napustiti zemlju i nastaniti se na svojim imanjima u Vlaškoj.
Turska, u sporazumu sa Rusijom, izdala je 1838. svoj ustav za Srbiju koji je Knez Miloš morao da primi, utoliko više što je i opozicija prema njemu u samoj zemlji bila velika. Taj ustav, kojim su stvarno bila skučena prava koja je Srbija na osnovu hatišerifa imala u pitanjima samostalne unutrašnje uprave, preneo je vlast sa Kneza Miloša na Savet. Nastali su veliki sukobi između Kneza i Saveta, jer Knez nije mogao da primi novi sistem uprave u zemlji. Turskim ustavom narodna skupština uopšte nije bila predviđena; nju nije htela ni Turska ni Rusija, a protiv nje su bili i narodni prvaci koji su sedeli u Savetu, koji su bili potpuno zaštićeni ustavom i nastojali da kneževu vlast što više suze. Knez Miloš je, međutim, želeo da se održi ustanova narodne skupštine, onakve kakva je ona bila od 1817. do 1835, ali njegovi predlozi nisu bili usvojeni. Da bi ipak održao narodnu skupštinu kao staru običajnu ustanovu, 18. marta 1839. Knez Miloš je izdao ukaz da se Skupština i dalje saziva „i ako u Ustavu od 1838. o tome nije ništa naređeno."
Kad je neslaganje između Kneza Miloša i Saveta uzelo velike razmere, 12. aprila 1839. Knez Miloš je prešao u Zemun, s namerom da se ne vraća u Srbiju. Savet je učinio pokušaj da privoli Kneza da se vrati u zemlju. Sazvana je radi toga jedna uža skupština starešina i članova Saveta, pa je jedna savetska delegacija prešla u Zemun da uredi odnose između Kneza i Saveta i zamoli kneza da se vrati u Srbiju.
Posle pregovora koji su dugo trajali Knez Miloš se vratio u Beograd.