Sloboda medija u Srbiji
Cenzura u Srbiji je Ustavom zabranjena. Sloboda izražavanja i informacija zaštićeni su međunarodnim i nacionalnim pravom, čak i ako se garancije sadržane u zakonima ne sprovode na koherentan način. U zemlji se i dalje prijavljuju slučajevi cenzure i autocenzure.
Freedom House smatra Srbiju „delimično slobodnom”[2] i zauzima 93. mesto od 180 zemalja u izveštaju o Indeksu slobode štampe za 2020. koji su sačinili Reporteri bez granica, smanjujući njen rang za tri u poređenju sa 2019, četrnaest u poređenju sa 2018. i 24 mesta u poređenju do 2017. godinom.[3][4] Međunarodni odbor za istraživanje i razmenu je 2018. godine opisao stanje u medijima u Srbiji kao najgore u novijoj istoriji, a da je indeks održivosti medija opao zbog najpolarizovanijeg medija u skoro 20 godina, porasta lažnih vesti i uredničkog pritiska na medije.[5]
U okviru pregovora sa Evropskom unijom, EU je zatražila da Srbija unapredi i garantuje slobodu izražavanja i štampe. Prema rečima Kristijana Mihra iz Reportera bez granica, „kao zemlja kandidat [Srbija] mora ozbiljno da shvati važnost nezavisnosti novinara i potrebu za slobodom medija”.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „2021 World Press Freedom Index”. Reporters Without Borders. 2021.
- ^ „Freedom in the World 2019” (PDF). Freedom House. 5. 1. 2019. Pristupljeno 5. 2. 2019.
- ^ „Serbia : RSF expects concrete measures from Vucic after formal meeting in Belgrade”. Reporters Without Borders. 22. 1. 2019. Pristupljeno 1. 4. 2019.
- ^ „Serbia profile”. Reporters Without Borders. Pristupljeno 18. 4. 2019.
- ^ „Serbia, Media Sustainability Index” (PDF). International Research & Exchanges Board. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 7. 2019. g. Pristupljeno 8. 1. 2019.
