Slobodna zona

Slobodna zona je prostor isključen iz carinske teritorije jedne države, na kome se obavlja niz privrednih aktivnosti: proizvodnja, dorada, prerada, ambalažiranje, transportne usluge, usluge smeštaja, skladištenja i drugi poslovi. U zoni se nalaze i carinske ispostave, špediterske ispostave, preduzeća za kontrolu kvaliteta i kvantiteta.

Izgled slobodne zone

Najčešće država daje zemljište preduzeću slobodne zone na određeni broj godina (najmanje 50). Zemljište se zatim ograđuje i infrastrukturno oprema. Različite zone imaju različite zemljišne površine, a najčešće od 100 do 1000 hektara. Preduzeće slobodna zona, zatim dvojako posluje sa zemljištem: izdaje infrastrukturno opremljeno zemljište stranim i domaćim preduzećima radi izgradnje njihovih industrijskih i uslužnih pogona, sa tim da oni sami investiraju i grade svoje pogone i njima raspolažu određeno vreme. Za ustupanje zemljišta zona naplaćuje zakupninu, najčešće po m². Po isteku pomenutog roka zakupa zemljište i objekti se vraćaju vlasniku odnosno državi.

Drugi način izdavanje objekta je da određena kompanija za izgradnju poslovnog prostora, odnosno samo preduzeće slobodna zona, gradi poslovni prostor, pa ga zatim koristi ili iznajmljuje na određeno vreme drugim kompanijama koje posluju u zoni. U zoni obično sa punim stranim vlasništvom posluje od 50 do 100 stranih kompanija.

Isplativost slobodne zone

Princip da se u zoni ne naplaćuju carine i uvozne takse daje osnove za ostvarivanje prihoda zone kao preduzeće. Jedna slobodna zona u Tajvanu, na površini od oko 200 hektara, zapošljava 90.000 radnika, ostvaruje godišnji promet 15 milijardi dolara i neto profit od 2 milijarde dolara.