Словенска митологија (Luj Leže)
| Slovenska mitologija | |
|---|---|
 Korice izdanja knjige Slovenska mitologija na srpskom jeziku, 2017. godina | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | La mythologie Slave |
| Autor | Luj Leže |
| Zemlja |  Francuska |
| Jezik | Francuski |
| Žanr / vrsta dela | narodna književnost |
| Izdavanje | |
| Datum | 1901. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Radoslav Agatonović |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-7662-154-5 |
Slovenska mitologija (fr. La mythologie Slave) je knjiga iz oblasti mitologije, čiji je autor Luj Leže (fr. Louis Léger), objavljena 1901. godine.[1] Srpsko izdanje knjige je prvi put objavljeno 1904. godine, u prevodu Radoslava Agatonovića.[2]
O autoru[uredi | uredi izvor]
Luj Leže (1843—1923) je francuski lingvista i istoričar. Dao je veliki doprinos slavistici i njenom popularisanju u Francuskoj, kao i izučavanju slovenske mitologije. Bio je počasni član Bugarskog književnog društva, član Akademije natpisa i beletristike u Parizu. Akademske institucije u Sankt Peterburgu, Beogradu i Bukureštu su ga primile u svoje članstvo davši mu različite statuse.[2]
O knjizi[uredi | uredi izvor]
Knjiga Slovenska mitologija je kod nas objavljena samo tri godine nakon francuskog originala iz 1901. godine. Knjiga i danas predstavlja ozbiljan pokušaj da se sistematski i sveobuhvatno razmotri slovenska mitologija, uprkos velikom broju knjiga koje su se pojavile na tu temu.[2] Ležeova Slovenska matologija je prva knjiga koja o tako važnom po nas predmetu pruža jasniju i pouzdaniju celinu religioznog života starih neznabožačkih Slovena.[3]
Knjiga predstavlja najkompleksnije Ležeovo delo, na kome je dugo radio, proučavajući brojne izvore, sa ciljem da rekonstruiše slovenski panteon i da ga ponudi u prihvatljivoj formi. Pri stvaranju knjige koristio je i slovenske i strane izvore, pedantno i znalački, podvrgavajući mnoge analizi i kritički ih unositi u delo.[2]
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
Knjiga sadrži sledeća poglavlja:[2]
- Uvod
- Glava prva: Izvori za slovensku mitologiju
- Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja - ruska Nestorova hronika, češke hronike Kozmina, Dalimilova, Dlugoševa poljska hronika
- Strani hroničari - Adam Bremenski, Helmold, Titmar, Saks Gramatik, Knilinga Saga, istoričari Otona Bamberškog, vizantijski mhroničari
- Likorezni spomenici - jezik, obredna mesta
- Glava druga: Vrhovni bog
- Glava treća: Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid
- Perun
- Svetovid - (Svantovit)
- Još nešto o otkriću idola u Zbruču
- Glava četvrta
- Volos - Veles
- Horz
- Dažbog
- Simargl
- Mokoš
- Svarog - Svarožić - Suarazici
- Stribog
- Trajan - Trojan
- Glava peta: Mlađa božanstva
- Triglav
- Jula
- Radigast - Radgost
- Podaga
- Pripegala
- Crnobog (Crni bog)
- Bezimena božanstva
- Rinvid, Turupid, Puruvid, Pizamar, Crnoglav
- Boginje
- Domaći bogovi
- Glava šesta
- Vile
- Rusaljke
- Glava sedma
- Kult - Žrtve - Žrtvenici - Hramovi - Idoli - Svete šume - Izvori - Vračari - Proroštva
- Glava osma
- Život na onom svetu - Da li i Sloveni veruju u njega? - Suprotna svedočanstva - Nav, bog Nija - Raj - Način sahranjivanja - Groblja, pogrebne svečanosti - Kult precima u Rusiji
- Dodatak
- Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid
- Ilustracije
- Objašnjenja idola
- Primedbe o slovenskim idolima
- Pogovor - Radoslav Agatonović
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „La Mythologie Slave”. goodreads.com. Pristupljeno 28. 12. 2022.
- ^ a b v g d Leže, Luj (2017). Slovenska mitologija. Beograd: Algoritam. str. omot knjignje, 5—14, 197—198. ISBN 978-86-7662-154-5.
- ^ „SLOVENSKA MITOLOGIJA”. algoritam.rs. Pristupljeno 28. 12. 2022.
