Slušne koščice
| Slušne koščice | |
|---|---|
 Slušne koščice | |
| Detalji | |
| Identifikatori | |
| Latinski | Ossicula auditus |
| MeSH | D004429 |
| TA | A02.1.17.001 |
| FMA | 52750 |
| Anatomska terminologija | |
Slušne koščice (lat. ossicula auditus, ossicula auditoria) sačinjavaju mehanički sistem prenosa vibracija sa bubne opne uva na ovalni prozor koji se nalazi na suprotnoj strani unutrašnjeg uva, svih kičmenjaka, sa izuzetkom riba Zvuk se kroz taj sistem prenosi u obliku vibracija koščica. Slušne koščica javljaju se evolutivno prvi put u vodozemaca u obliku jedinstvene koščice ili uzengije (stapesa). Kod sisara, tokom evolucije dodate su još dva slušnih koščica, čekić i nakovanj.[1]
Embriologija[uredi | uredi izvor]
Slušne koščice nastaju iz mezenhima prvog i drugog škržnog luka. Glava i vrat čekića, telo i kratki krak nakovnja nastaju iz prvog škržnog luka. Drška čekića i dugi krak nakovnja nastaju iz drugog škržnog luka, a bazalna ploča uzengije ima dvostruko poreklo. Manji deo nastaje od drugog luka, a veći deo od kapsule lavirinta (lat. lamina stapedialis).
Slušne koščice se prvo zapažaju u petoj nedelji intrauterinog života, a u petom mesecu imaju veličinu kao kod odraslih, kada i počinje njihovo okoštavanje (osifikacija). Osifikacija nakovnja i čekića se odvija paralelno, a u dvadesetpetoj nedelji nakovanj i čekić su osifikovani sa izuzetkom distalnog okrajka drške čekića. Ovaj kasni razvoj drške čekića može biti uzrokovan hipoplazijom ili aplazijom.[2]
Funkcija slušnih koščica[uredi | uredi izvor]
b Čekić (Malleus)
c Nakovanj (Incus)
d Uzengija ili stremen (Stapes)
e Srednje uvo (Auris media)
.jpg)
1 Čekić (Malleus)
2 Nakovanj (Incus)
2' Lentikularni nastavak nakovnja Processus lenticularis (incudis)
3 Uzengija ili stremen (Stapes)
4 Bubna opna (Membrana tympani)
5 Ovalni prozor ('Fenestra ovalis)
6 Mišić zatezač bubne opneMusculus tensor tympani
7 Stremeni mišić Musculus stapedius
Zvuk se kroz sistem slušnih koščica prenosi u obliku njihovih vibracija. Unutrašnje uvo ispunjeno je tečnošću. Kada srednje uvo ne bi postojalo i kada bi zvuk iz spoljnje sredine direktno delovao na membranu iza koje je tečnost unutrašnjeg uva, razlika u impedansama vazduha i tečnosti učinila bi prenos zvučne energije iz spoljašnje sredine do senzora veome neefikasnim.
Zato se smatra da sistem koščica srednjeg uva ima važnu funkciju transformatora akustičke impedanse prilagođavajući u izvesnoj meri impedansu vazdušne sredine na impedansu tečnosti. Osnova funkcije slušnih koščica zanova je na na tome kako su one međusobno povezane (uzglobljene), što omogućava da deluju kao sistem poluge. Prva koščica u lancu je čekić. On je spojena sa sredinom bubne opne i zajedno sa njom pokreće se oko ose na obodu bubne opne. Kretanje čekića se prenosi na nakovanj, koji je drugim krajem vezan na stremen. Prenosni odnos tog polužnog sistema je promenljiv, i kreće se između 1,3:1 i 3:1, ali se konačno prilagođenje (veliki zvučni pritisak u tečnosti unutrašnjeg uha) postiže zahvaljući odnosu površina ovalnog prozorčića i površine bubne opne koji iznosi od 3:80 mm2. Time se mehanička sila povećava između 35 i 80 puta. Tako možemo reći da relativno veliko pomeranje (oscilacija) bubne opne, na koščice deluje malom silom koja se transformiše u veću silu koja malim hodom koščica deluje na ovalni prozor ili ulazni deo unutrašnjeg uva.
Život na zemlji evoluirao je u relativnoj tišini koja je vladala u prirodi, sve do industrijske revolucije. Tada su se u čovekovom okruženju pojavile okolnosti u kojima je čulo sluha izloženo jakim zvučnim pobudama. Vremenski period koji je protekao od tada suviše je kratak da bi doneo bitne promene u evoluciji čovečijeg organizma. Zbog toga uvo tokom evolucije nije dobilo neku prirodnu zaštitu protiv prekomernog zvučnog nadražaja, kao što to na primer ima čulo vida (očni kapci).
Jedini zaštitni mehanizam koji čovečiji organizam poseduje za borbu protiv prekomernih zvukova nalazi se u prenosnom sistemu srednjeg uva. Postoje dve efekta koja deluju u tom smislu:
- Inercija slušnih koščica
- Razdešavanje njihovog prenosnog sistema
Mada su slušne koščice veoma lagane (čekić i nakovanj oko 20 mg, uzengija 2-4 mg) njihova inercija predstavlja određenu zaštitu od naglog dejstva zvučnih vibracija (npr pucnja).
Razdešavanje prenosnog sistema koščica nastaje pod dejstvom povratne sprege iz moždanih centara i naziva se akustički refleks. Ralizuje se odgovarajućim reakcijama mišića koji kontroliše pomeranje koščica. Akustički refleks ima konačnu brzinu reagovanja koja zavisi od nivoa zvučne pobude. Vreme tog reagovanja je u intervalu 0,1 -0,3 s. Ovaj mehanizam deluje pri zvučnim pobudama koje su svojim nivoom iznad 65-70 dB i njegov efekat približno linearno raste sa porastom pobude. Maksimalno slabljenje zvuka delovanjem akustičkog refleksa je oko 20 dB.
Anatomija[uredi | uredi izvor]
Čekić[uredi | uredi izvor]
Čekić (lat. malleus) je prva slušna koščica u lancu od tri slušne koščice u srednjem uvu, koja služi za prenos zvučnih vibracija sa bubne opne na nakovanj. Prva slušna koščica, je teška 23 mg, i dugačka 6 mm. Držak čekića je spojen s bubnjićem, a glava čekića je preko sedlaste površine uzglobljena sa nakovnjem. Kako je jednim krajem čekić spojena sa sredinom bubne opne on se sa njom zajedno pokreće usled zvučnih oscilacija u slušnom kanalu.
Anatomski gledano glavni delovi čekića su:
- glava (lat. caput malllei)
- vrat (lat. collum malllei), koji se nalazi ispod glave čekića
- držak čekića (lat. manubrium malllei), koji je smešten na donjem delu čekića.
Sa čekića polaze dva nastavka:
- Spoljni nastavak (lat. processus lateralis) koji ide put spolja, i na bubnjiću stvara izbočinu, ili prominenciju (lat. prominentia mallearis).
- Prednji nastavak (lat. processus anterior) koji ide prema napred.
Nakovanj[uredi | uredi izvor]
Nakovanj (lat. incus) je druga slušna koščica u lancu od tri slušne koščice u srednjem uvu, koja služi za prenos zvučnih vibracija sa čekića na uzengiju ili stremen. Druga slušna koščica teška je 27 mg, a dugačka 7 mm.
Anatomski gledano glavni delovi nakovnja su:
- Telo ili trup nakovnja (lat. corpus incudis)
- Dva kraka: dugi i kratki.
Kratki krak nakovnja (lat. crus breve) usmeren je prema napred, dok se dugi krak nakovnja (lat. crus longum) završava lentikularnim nastavkom (lat. processus lenticularis) kojim je uzglobljena sa glavicom uzengije ili stremena.
Uzengija[uredi | uredi izvor]
Uzengija ili stremen (lat. stapes) je najmanja kost u telu čoveka i treća najmanja slušna koščica u lancu od tri slušne koščice u srednjem uvu, koja služi za prenos zvučnih vibracija sa nakovnja na ovalni prozor srednjeg uva, a preko njega i do unutrašnjeg uva. Teška je 2,5 mg, a dugačka 4 mm.
Anatomski gledano glavni delovi uzengije su:
- Glave stremena (lat. [caput stapdius),
- Предњи крак узенгије (лат. crus anterius)
- Задњи крак узенгије (лат. crus posterius] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ))
- Baza uzengije (lat. basis stapdius).
Glavica je uzglobljena sa nakovnjem, a bazom uzengije zatvoren je ovalni prozorčić prema unutrašnjem uvu.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Grafik zur Entwicklung der Kiefergelenke und ihren Derivaten”. Arhivirano iz originala 25. 02. 2014. g. Pristupljeno 22. 01. 2015.
- ^ Đerić, D. i Jašović, A. (1996). Otološka morfologija i radiološka dijagnostika oboljenja srednjeg uva. Medicinski fakultet. Beograd.
Literataura[uredi | uredi izvor]
- Guyton, Arthur. Medicinska fiziologija. Beograd - Zagreb: Medicinska knjiga, 1981.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
