Pređi na sadržaj

Smrtnost majki u Indiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Edukacija žena u Indiji, jedan je od značajnih činilaca smanjenja smrtnosti porodilja

Smrtnost majki u Indiji je jedna od mogućih i relativno čestih uzroka smrti porodilja tokom trudnoće ili nakon trudnoće, uključujući i periode nakon abortusa ili nakon porođaja.[1] Različite zemlje i kulture imaju različite stope i uzroke smrti porodilja.[2] Kako unutar Indije postoje značajne razlike kako u pristupu zdravstvenoj zaštiti između regiona tako i u socio-ekonomskim faktorima, shodno tome, postoje i razlike u smrtnosti majki u različitim delovima države, regionu prema demografskim kategorijama žena.[3]

Trudnoća uključuje ranjivost porodilja i zbog nje su žene izložene riziku da umru, a Indija je jedna od mnogih zemalja koja svake godine beleži veliki broj smrtnih slučajeva žena povezanih sa trudnoćom.[4]

Žene umiru kao rezultat komplikacija tokom i nakon trudnoće i porođaja ili pobačaja. Većina ovih komplikacija koje se razviju tokom trudnoće mogle su se lako sprečiti ili izlečiti. U drugu grupu komplikacije su one koje su postojale pre trudnoće, ali su se pogoršavale tokom trudnoće, posebno ako nisu praćene i lečene u okviru nege porodilje.

Definicije[uredi | uredi izvor]

Smrt porodilje (maternalna (majčinska) smrtnost)[uredi | uredi izvor]

Smrt porodilje ili maternalna (majčinska) smrtnost je smrtnost žene za vreme trudnoće, na porođaju i šest nedelja (42 dana) posle porođaja, nezavisno od trajanja ili lokalizacije trudnoće. Ona može nastati zbog bilo kog uzroka u vezi sa trudnoćom ili sa pogoršanjem toka trudnoće ili pri njenom vođenju, ali ne kao posledica slučajnih ili uzgrednih uzorka.[5][6][7]

Generalno se pravi razlika između„ direktne majčine smrti “koja je posledica komplikacija same trudnoće, porođaja ili nege i„ indirektnog uzroka smrti “koja je smrt povezana sa trudnoćom kod pacijenta sa već postojećim ili nedavnim zdravstvenim problemom. Ostale smrti koje se dogode tokom trudnoće i nisu s njom povezane nazivaju se slučajnim, zadesnim ili neakušerskim.

Umrla majka[uredi | uredi izvor]

Godišnji broj ženskih smrtnih slučajeva iz bilo kog uzroka koji je povezan ili je otežan trudnoćom ili njenim upravljanjem (izuzimajući slučajne ili zadesne uzroke) tokom trudnoće i porođaja ili u roku od 42 dana od prekida trudnoće, bez obzira na trajanje i mesto trudnoće , izraženo na 100 000 živorođenih, za određeni vremenski period.

Smrtnost porodilja u vezi s trudnoćom[uredi | uredi izvor]

Smrt nastala tokom trudnoće, porođaja i puerperijuma, definiše se kao: smrt žene tokom trudnoće ili u roku od 42 dana od prekida trudnoće, bez obzira na uzrok smrti (akušerska i neakušerska smrt ).[8] Smrtnost u vezi s trudnoćom je smrt žena u toku trudnoće ili 42 dana po završetku trudnoće, nezavisno od uzroka smrti.

Kasna smrtnost porodilja[uredi | uredi izvor]

Kasna smrtnost porodilje je smrt žena usled direktnih ili indirektnih akušerskih komplikacija posle više od 42 dana, ali manje od godinu dana posle završetka trudnoće ili nakon prekida trudnoće.

Indirektna akušerska smrt[uredi | uredi izvor]

Indirektna akušerska smrt je ona koja je posledica prethodne postojeće bolesti ili bolesti koja se razvila tokom trudnoće i koja nije nastala usled direktnih akušerskih uzroka, već je pogoršana fiziološkim efektima trudnoće. Primer: kod žene koja ima šećernu bolest, kada zatrudni, njena trudnoća pogoršava šećernu bolest i ona od nje umire.

Živorođenče[uredi | uredi izvor]

Potpuno izbacivanje ili vađenje proizvoda začeća iz tela majke, bez obzira na trajanje trudnoće, koja, nakon takvog razdvajanja, udiše ili pokazuje bilo kakve druge dokaze o životu kao što su kucanje srca, pulsiranje pupčane vrpce ili određeno kretanje voljnih mišića, bez obzira da li je pupčana vrpca presečena ili nije ili je placenta pričvršćena. (ICD-10)

Izveštavanje o smrtnosti majki[uredi | uredi izvor]

Međunarodno izveštavanje o smrtnosti majki u sklopu međunarodnog izveštavanja o smrtnosti majki, prihvata samo one smrtni slučajevi majki koji su se dogodili pre isteka 42-dnevnog referentnog perioda i treba da budu uključeni u izračunavanje različitih odnosa i stopa. Praćenje kasnijih smrtnih slučajeva omogućava dobijanje informacija za nacionalno, regionalno i globalno razumevanju ovih događaja bez obzira da li je pupčana vrpca presečena ili nije ili je placenta pričvršćena. (ICD-10)

Doživotni rizik od majčine smrti[uredi | uredi izvor]

Doživotni rizik od majčine smrti je verovatnoća da majka zatrudni i verovatnoća da umre kao rezultat te trudnoće zbog kumuliranih životnih rizika od majčine smrti tokom reproduktivnih godina žene.[9]

Pokazatelji smrtnosti porodilja[uredi | uredi izvor]

Pokazatelj koji se koristi za izračunavanje smrtnosti porodilja treblo bi označiti samo u odnosu na broj živorođenja ili na broj ukupnih rođenja (živorođenja plus smrti fetusa). Ako su dostupna oba pokazatelja, kalkulaciju treba izvršiti za svaki pojedinačno.[9]

Stopa smrtnosti porodilje (maternalna smrtnost)
Numerator: Smrtnost porodilja (broj umrlih)
________________________________________ h K (stopa smrtnosti)
Denominator: Živorođenja
Napomena: rezultate smrtnosti porodilja treba predstaviti kao odnos numeratora prema denominatoru, pomnoženo sa „K“ (gde „K“ može da bude 1.000, 10.000 ili 100.000, prema izboru i propisima zemlje).
Stopa smrtnosti majki: kao broj umrlih majki na 100 000 živorođenih, mera je rizika od smrti nakon što žena zatrudni.
Primer: postoji grad koji ima 1.000 ljudi. Jedanaest žena u gradu zatrudni. Jedna beba pobaci. Deset žena rodi deset živih beba. Jedna od rođenih žena umire zbog komplikacija u trudnoći. Odnos materinske smrtnosti je 1 od 10. majki: i označava broj umrlih majki (direktnih i indirektnih) u datom periodu na 100.000 žena reproduktivnog uzrasta tokom istog vremenskog perioda.[10]

Podaci o smrtnosti majki i drugim relevantnim promenljivim dobijaju se kroz baze podataka koje vode SZO, UNPD, UNICEF i Grupa Svetske banke podataka. Podaci dostupni iz zemalja razlikuju se u pogledu izvora i metoda. S obzirom na varijabilnost izvora podataka, za svaki izvor podataka koriste se različite metode kako bi se došlo do procena u zemljama koje su uporedive i omogućavaju regionalno i globalno agregiranje.   Odnos materinske smrtnosti (MMR) definisan je kao broj umrlih majki tokom datog vremenskog perioda na 100.000 živorođenih u istom vremenskom periodu. Prikazuje rizik od majčine smrti u odnosu na broj živorođenih i u osnovi beleži rizik od smrti u jednoj trudnoći ili po jednom živorođenom detetu.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Indija koja je doprinosila 1/5 globalnog tereta apsolutnih smrtnosti majki, dostigla je procenjeni godišnji pad koeficijenta smrtnosti majki (MMR) za 4,7%.[11][12] i 3,5% godišnje povećanja rođenih od 1990.godine.[11][13] Svetska zdravstvena organizacija je 2018. čestitala Indiji na velikom smanjenju smrtnosti majki od 2005. godine.[14]

Devedeset i četiri procenta (94%) svih smrtnih slučajeva majki događa se u zemljama sa niskim i nižim srednjim dohotkom.[15][16]

U septembru 2000. godine, Ujedinjene nacije, koje su bile suočene sa ogromnim brojem umrlih majki u Indiji i drugim zemljama u razvoju, obavezale su se da svoj peti Milenijumski razvojni cilj (MDG 5) bude globalno smanjenjenje koeficijenta smrtnosti majki (MMR), za četvrtinu po nivoima od 1990. do 2015. godine. Indija je potpisnica Milenijumske deklaracije usvojene na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u septembru 2000. godine i dosledno je potvrđivala svoju posvećenost ovim razvojnin ciljevima. Ovi MDG ciljevi bili su u skladu sa nacionalnim razvojnim ciljevima Indije za smanjenje siromaštva i drugih oblasti uskraćenosti.[17]

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2018. godine čestitala Indiji na velikom smanjenju smrtnosti majki od 2005. godine,[14] posebno poslednjih godina, smanjivši odnos smrtnosti majki (MMR) za 77%, ili sa 556 na 100.000 živorođenih 1990. godine na 130 na 100.000 živorođenih u 2016. godini, što je SZO ocenila kao izuzetan podvig za razliku od globalne smrtnosti majki za koju se navodi da je doživela pad od 43%.

Pre toga, različiti izveštaji opisivali su visoke stope materinske smrtnosti u Indiji,[18][19] iz kojih su SZO i druga međunarodna tela zaključili da Indija nije mogla da postigne Milenijumske razvojne ciljeve (MDG).

Tokom 2005. godine procenjeno da je životni rizik majke u Indiji tokom života iznosio 1 na 70. Slično tome, odnos majčinske smrtnosti (MMR; prema broj umrlih majki na 100.000 živorođenih) u Indiji je iznosio 450.[20]

U 2010. godini, otprilike jedna četvrtina svih smrtnih slučajeva majki vezanih za trudnoću i porođaj dogodi se u Indiji. Statistika je pokazala da do 2010. godine više od pola miliona žena - većina njih živi u zemljama u razvoju - svake godine umire od komplikacija vezanih za trudnoću ili porođaj, a oko četvrtine ovih "majčinih" smrtnih slučajeva dogodilo se u Indiji.[20]

Indija je pokazivala stalan pad smrtnosti majki:

  • sa 254 na svakih 100.000 živorođenih u periodu od 2004. do 2006. godine,
  • na 178 na svakih 100 000 živorođenih u periodu od 2010. do 2012. godine.[21]
  • Prema sistemu za registraciju uzoraka (SRS), izveštaji 2011-2013, koje je objavio generalni sekretar Indije, odnos majčinske smrtnosti (MMR) iznosio je 167 na 1.000.000 živorođenih u zemlji.

Prema Milenijumskom razvojnom cilju (MDG) 5, cilj je smanjiti odnos smrtnosti majki (MMR) za tri četvrtine između 1990. i 2015. godine To znači smanjenje MMR sa 560 u 1990. na 140 u 2015. godini.[22][23]

U 2014. godini Indija je doprinela petini globalnog tereta apsolutnih majčinih smrtnih slučajeva, dok je prema proceni njen koeficijent materinske smrtnosti procenjen na 4,7%, a iznosio je 174 umrlih na 100.000 živorođenih u Indiji.[24]

Prema Uredu generalnog registra, taj odnos je opao sa 130 u periodu od 2014 do 2016. na 122 umrlih u periodu od 2015. do 2017. godine, beležeći smanjenje od 6,15% u odnosu na poslednje podatke iz ankete u periodu od 2014 do 2016 godine.

Sadašnji indijski MMR je ispod zadatog Milenijumskog razvojnog cilja (MDG) i vodi zemlju na put da postigne cilj održivog razvoja (SDG) od MMR ispod 70 umrlih na 100.000 živorođenih u Indiji do 2030. godine.[25]

Stopa smrtnosti majki u Indiji[uredi | uredi izvor]

Odnos materinske smrtnosti je broj žena koje umru od trudnoće povezanih uzroka tokom trudnoće ili u roku od 42 dana od prekida trudnoće na 100.000 živorođenih. Podaci se procenjuju regresionim modelom koristeći informacije o udelu smrtnosti majki među umrlima od AIDS-a kod žena starosti 15-49 godina, plodnosti, roditeljima i BDP-u.[3]

  • Stopa smrtnosti majki u Indiji za 2017. godinu bila je 145,00 , što je pad od 3,33% u odnosu na 2016. godinu.
  • Stopa smrtnosti majki u Indiji za 2016. godinu iznosila je 150,00 , što je pad od 5,06% u odnosu na 2015. godinu.
  • Stopa materinske smrtnosti u Indiji za 2015. godinu iznosila je 158,00 , što je pad od 4,82% u odnosu na 2014. godinu.
  • Stopa materinske smrtnosti u Indiji za 2014. godinu iznosila je 166,00 , što je pad od 5,14% u odnosu na 2013. godinu.
Smrtnost porodilja u Indiji

Stopa smrtnosti po zdravstvenom stanju[uredi | uredi izvor]

Od 1980. do 2015. godine eklampsija je bila u 1,5% slučajeva uzrok smrtnosti majki u Indiji. [26]

Tokom navedenog period, broj žena koje su patile od ove bolesti bio je identičan, ali je pri karju period praćenja takođe došlo i do blagog smanjenja broja smrtnih ishoda majki zbog eklampsije.[9]

Medicinski uzroci smrti[uredi | uredi izvor]

Ova slika prikazuje glavne uzroke smrtnih slučajeva povezanih sa trudnoćom u Sjedinjenim Američkim Državama od 2011. do 2014. Smrt majke može se pratiti i preko zdravlja majke, što uključuje fizičko vežbanje tokom čitave trudnoće i pristup osnovnoj nezi. Više od polovine smrtnosti majki dogodi se u prva 42 dana nakon rođenja. Rasa, lokacija i finansijski status doprinose kako smrtnosti majki koja utiče na žene širom zemlje.

Kao odgovor na visok nivo smrtnosti majki u Teksasu, Stejt department je 2013. godine osnovao Radnu grupu za majčinu smrtnost i morbiditet. Prema izveštaju Amnesti International-a iz 2010. godine, pet zdravstvenih stanja zajedno čini 74% svih smrtnih slučajeva majki u SAD-u.

Kasne smrti majki su sve više u fokusu pažnje. Napredak medicine u zemljama sa visokim resursima znači da žene mogu ostati u životu nekoliko nedelja ili meseci nakon ozbiljne bolesti povezane sa trudnoćom. Pregled kasnih smrtnosti majki u izveštaju MBRRACE-UK iz 2015. godine otkrio je da je najveći uzrok kasne majčine smrti bio zbog maligniteta (28%), a drugi najčešći uzrok je mentalno zdravlje (23%); 14% kasnih smrtnosti majki bilo je usled samoubistva.[27]

Embolija[uredi | uredi izvor]

Embolija krvnih sudova ili začepljenje krvnog suda verovatno zbog duboke venske tromboze, krvnog ugruška koji se formira u dubokoj veni, obično u nogama, koja može biti i iz drugih dubokih vena možedovesti do dugoročnih efekata ili biti fatalna.[28][29][30][31][32][33][34][35]

Krvarenje[uredi | uredi izvor]

Jako krvarenje može biti uzrokovano prirastajem placente, prirastkom i perkretom, puknućem materice, ektopičnom trudnoćom, atonijom materice, zadržanim produktima začeća i suženjem. Tokom porođaja uobičajeno je izgubiti između pola litre krvi, u zavisnosti od toga da li majka rađa prirodnim putem ili carskim rezom. Dodatna i jaka krvarenja, unutrašnjih organi majke mogu da pređu u šok zbog lošeg protoka krvi i biti fatalna.

Postporođajna krvarenja su najčešći uzrok smrti u celom svetu i preporučuju se nove inicijative u siromašnijim zemljama - npr. nepneumatska odeća protiv šoka i tamponade.

Preeklampsija[uredi | uredi izvor]

Otprilike 20 nedelja do porođaja, trudnice mogu imati povišenje krvnog pritiska što bi moglo ukazivati na preeklampsiju. Preeklampsija uključuje nepravilni rad jetre i bubrega, na šta ukazuju proteini u urinu, kao i hipertenzija. Preeklampsija takođe može postati eklampsija, kada majka pada u komi, što je retko,ali fatalno.[36][37][38][39][40][41][42]

Infekcija[uredi | uredi izvor]

Infekcija je veoma česta komplikacija i nastaje zbog narušenog imunološkog sistem. Naime kada je žena trudna, njen imunološki sistem se ponaša drugačije od prvobitnog, skloniji je infekciji koja može biti preteća i za majku i za bebu. Različite vrste infekcija uključuju infekciju plodne vode i okolnih tkiva, grip, infekcije genitalnog trakta i infekciju sepse / krvi. Groznica, jeza, abnormalni rad srca i disanje mogu ukazivati na neki oblik infekcije.[43][44][45][46][47][48]

Kardiomiopatija[uredi | uredi izvor]

Kardiomiopatija, praćena uvećanjem srca, zadebljanjem i krutošću srčanog mišića dovodi do toga da srce slabi i ono na kraju umire.[49][50]

To može dovesti do niskog krvnog pritiska, smanjene funkcije srca i srčane insuficijencije. Ostali kardiovaskularni poremećaji takođe doprinose smrtnosti majki.

  • Neki od glavnih uzroka smrtnih slučajeva povezanih sa trudnoćom
  • Mikroskopska slika hipertrofičnih krvnih sudova u trudnoći
    Mikroskopska slika hipertrofičnih krvnih sudova u trudnoći
  • Embolija troboza
    Embolija troboza
  • Kardiomiopatija
    Kardiomiopatija
  • Krvarenje u bubrežnom predelu
    Krvarenje u bubrežnom predelu

Postporođajna depresija[uredi | uredi izvor]

Postporođajna depresija se široko ne leči i neprepoznaje, ali može da dovede do samoubistva. Samoubistvo je jedan od najznačajnijih uzroka smrtnosti majki, i za koje se navodi da su u mnogim studijama uzrok broj jedan. Postporođajna depresija je uzrokovana hemijskom neravnotežom usled hormonalnih promena tokom i posle rođenja, dugotrajnija je i ozbiljnija od „bebi bluza“.

Direktni i indirektni uzroci smrti[uredi | uredi izvor]

Direktni uzroci smrti[uredi | uredi izvor]

Direktni uzroci smrti Stopa na 100.000 materinstava
Tromboza i tromboembolija 1.01
Antepartumsko krvarenje i postpartumno krvarenje 0.55
Embolija amnionske tečnosti 0.42
Sepsa genitalnog trakta 0.29
Rana trudnoća / ektopična trudnoća 0.25
Preeklampsija i eklampsija 0.25
Anestezija 0.13

Indirektni uzroci smrti[uredi | uredi izvor]

Indirektni uzroci smrti Stopa na 100.000 materinstava
Srčani 2.06
Indirektna sepsa - grip , upala pluća / drugi 1.26
Indirektna neurološka stanja, uključujući epilepsiju 1.01
Psihijatrijska 0.80
Kasne smrti majki

Prevalencija[uredi | uredi izvor]

Prema Biltenu sistema za registraciju uzoraka iz 2016. godine, Indija je registrovala smanjenje koeficijenta smrtnosti majki (MMR) za 26,9% počev od 2013. godine. Stopa smrtnosti porodilje je opala sa 167 u periodu od 2011. do 2013. godini na 130 na 100.000 stanovnika, što je u odnosu na period od 2014. do 2016. godine i 122 u periodu od 2015. do 2017. godine, smanjenje od 6,15% u odnosu na poslednje podatke iz ankete iz perioda od 2014. do 2016. godine. Pri čemu je nacionalna zdravstvena zaštita ostala ista za žene na selu i u gradovima u bogatijim indijskim državama.[51] U siromašnijim državama gradske žene mnogo češće koriste zdravstvenu zaštiti od seoskih žena. [51]

Stopa smrtnosti majki u Indiji na 100.000 živorođenih.[52]

2004-06 2007-09 2010-12 2011-13 2014-16
Indija (ukupno) 254 212 178 167 130
Asam 480 390 328 300 237
Bihar/Džarkand 312 261 219 208 165
Madija Pradeš/Čatisgar 335 269 230 221 173
Orisa 303 258 235 222 180
Radžastan 388 318 255 244 199
Utar Pradeš/Utarakand 440 359 292 285 201
EAG & Asam međuzbir 375 308 257 246 188
Andra Pradeš 154 134 110 92 74
Telengana 81
Karnataka 213 178 144 133 108
Kerala 95 81 66 61 46
Tamil Nadu 111 97 90 79 66
Južno ukupan zbir 149 127 105 93 77
Gudžarat 160 148 122 112 91
Harajana 186 153 146 127 101
Maharaštra 130 104 87 68 61
Pandžab 192 172 155 141 122
Tapadni Bedngal 141 145 117 113 101
Druge države 206 160 136 126 97
Ostali međuzbir 174 149 127 115 93

Dostupnost zdravstvene zaštite po regionima[uredi | uredi izvor]

U novembru 2016. godine vlada Indije je pokrenula Pradhan Mantri Surakshit Matritva Abhiyan, ili šemu bezbedne trudnoće, čiji je cilj pružanje besplatne i sveobuhvatne nege devetog dana svakog meseca tokom trudnoće. U okviru ovog projekta trudnicama se pružaju besplatni prenatalni pregledi u drugom ili trećem tromesečju u vladinim zdravstvenim ustanovama, uključujući ultrazvuk, testove krvi i urina.[53]

Potpuna zaštita odnosi se na najmanje četiri antenatalne posete, jednu injekciju tetanusnog toksoida (TT) i tablete ili sirupa folne kiseline i gvožđa (tokom 100 ili više dana). Ipak, pružanje ovih usluga ženama predstavlja izazov, posebno u siromašnijim državama. Ne više od 3,3 procenta trudnica u Biharu prijavilo je da im je pružena potpuna antenatalna nega, koja je najniža među indijskim državama.[53]

Stope korišćenja zdravstvene zaštite majki jednake su za žene na selu i u gradovima u bogatijim indijskim državama. U siromašnijim državama urbane žene pristupaju zdravstvenoj zaštiti mnogo češće od žena na selu.[54] Države BIMARU imaju niz problema, uključujući smrtnost majki.[55]

Asam

Asam ima najveću stopu smrtnosti majki u Indiji.[56] Unutar Asama neke od najviših stopa smrtnosti majki su među radnicima na plantažama čaja.[57]

Andra Pradeš

Regionalni program u Andra Pradešu nastoji da među lekarima i medicinskim sestrama istraži koji su uzrocima smrtnosti majki u lokalnim zajednicama.[58] Opšta okolnost je da smrtnost majki ima različite uzroke na različitim mestima, ali ako bi klinike saznale koji su zajednički uzroci za to područje, tada bi zdravstveni radnici bili bolje pripremljeni za borbu protiv sprečavanje budućih smrtnih slučajeva među majkama.[58]

Bihar

U poređenju sa drugim državama, Bihar ima relativno niske stope korišćenja usluga medicinske zaštite.[59]

Zapadni Bengal

Istraživanje iz 2019. godine u ruralnom delu Zapadnog Bengala izvestila su da su „tri odlaganja“ prouzrokovala masovnu majčinu smrt.[60] To su kašnjenje u odluci za odlazak na kliniku, kašnjenje u stvarnom dolasku na kliniku i kašnjenje u pružanju nege na klinici.[60]

Karnataka

Karnataka ima najveću stopu smrtnosti majki u Južnoj Indiji.[61] U intervjuima su majke navele da nisu koristile zdravstvene usluge, najčešće zbog nedostatak pristupa prevozu do klinike, visokih troškova nege i mala koristi od posete klinici.[61] Kada majka umre u ovom regionu, to je često u postpartalnom periodu.[61]

Utar Pradeš

Ankete pokazuju da žene u Utar Pradešu koje su obrazovanije i imaju više novca znatno češće koriste više usluga materinskog zdravlja.[62]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Dobro zdravlje majke veliko je blagostanje za porodicu i celokupno indijsko društvo.

U Indiji, između ostalih faktora, koordinacija između nivoa u sistemu porođaja i fragmentacija nege objašnjavaju loš kvalitet zdravstvene zaštite majki, što je pogoršano masovnom nepismenošću.[18] Većina smrtnih slučajeva majki može se sprečiti, jer su zdravstvena rešenja za sprečavanje ili upravljanje komplikacijama dobro poznata. U tom smislu svim ženama je potrebno obezbediti pristup visokokvalitetnoj nezi u trudnoći, kao i tokom i posle porođaja.[56]

Briga o zdravlju majke kroz redovne kontrole tokom trudnoće jedan je od zadataka zdravstvenog sistema Inddije, koji ona realizuje po preporukama SZO.

Razne civilne organizacije predložile su niz efikasnih strategija za smanjenje stope smrtnosti žena u Indiji, koje obuhvataju:

  • Davanje visokog prioritet uslugama zaštite zdravlja majki i deteta (MCH) kroz integraciju programa (npr planiranje porodice) koji se odnose na MCH;
  • Obraćanje veće pažnje na negu tokom porođaja, i najkritičnijih perioda za moguće komplikacije;
  • Obezbeđenje smeštaja za porodicu u zajednici, koji može pružiti čisto i sigurno mesto u bilizini porodiljskih čekaonica u bolnicama za majke sa visokim rizikom;
  • Poboljšanje kvalitet nege zdravlja majki i deteta na nivou ruralne zajednice (pravilno uzimanje istorije, palpacija, pregled krvnog pritiska i srca fetusa, skrining faktora rizika i upućivanje na labaratorijske analize);
  • Poboljšanje kvalitet nege na nivou primarne zdravstvene zaštite (hitna pomoć i pravilno upućivanje);
  • Uključivanje u postporođajni program zaštitu zdravlja majki i deteta i usluge planiranja porodice;
  • Ispitivanje izvodljivost nacionalne mreže službi za transfuziju krvi;
  • Edukacija mladih devojka o zdravlju i seksu i neformalno edukovanje stanovništva o zaštiti zdravlja majki i deteta;
  • Istraživanje reproduktivnog ponašanje i usredsredite obuku iz akušerstva i ginekologije prvenstveno na praktične veštine u upravljanju radom i porođajem;
  • Osigurati svakoj ženi pravo na sigurno majčinstvo i poboljšati prevoz, do zdravstvene ustanove:

Svetska zdravstvena organizacija je 2018. godine uočila četiri nedavno sprovedene promene u Indiji koje su uticale na smanjenje smrtnosti majki:[63]

  1. Vlada Indije je povećala dostupnost zdravstvene zaštite za trudnice i novopečene majke
  2. Finansirani su brojni programi u okviru kojih su plaćani prevozi porodilja do bolnice i troškovi porođaja.
  3. Povećane su investicije u obrazovanje žena
  4. Poboljšane su zdravstvene usluge i promovisana saradnja između privatnih i državnih klinika kroz nekoliko programa.

Pre 2017. godine, vlada Indije se usredsredila na sveobuhvatno sagledavanje smrtnost majki, učeći o uzrocima smrti kako bi razvila plan za prevenciju.[64] Da bi potom počev od 2017. indijska vlada fokus delovanja usmerila u programe za otkrivanje rizika, a zatim ponudila zdravstvenu zaštitu kako bi sprečila smrt majki.[64]

Nacionalno istraživanje iz 2016. godine, koje se očekivalo da će otkriti da ako domaćinstvo izgubi ženu zbog smrti majke, da će druge žene u domaćinstvu tražiti više kliničkih usluga tokom trudnoće i nakon porođaja, nije se ostvarilo.[65] Suprotno ovim očekivanjima, studija je umesto toga otkrila da nakon majčine smrti, žene umesto toga izbegavaju bolnice i više traže pomoć od tradicionalnih narodnih babica.[65] Razlozi za to su različiti, ali deo objašnjenja je da su mnoge od tih žena mogle da odu u bolnicu radi nege, ali su iz nekog straha odluče da to izbegnu. [65]

Društveni faktori koji utiču na smrtnost majki u Indiji su nejednakost:

  • u dohotku u pojedinim delovima Indije;
  • u nivou pristupa prenatalnoj nezi i nezi u postpartalnom periodu;
  • u nivo obrazovanja žene;
  • u položaju majčine zajednice u regionalnoj podeli između sela i grada;
  • u pristupu majke ishrani tokom trudnoće;
  • u stepenu lokalne sanitarne ispravnosti;

Isti zdravstveni sistemi za praćenje koji prate smrtnost majki, takođe traže od žena da prijave i druge probleme, poput nedostatka dobrog tretmana od strane bolničkog osoblja.

Iako zdravstvo u Indiji procenjuje i izveštava o smrtnosti majki,[66] pružanje usluga opšte podrške ženama moglo bi poboljšati mnoge aspekte zdravstvene zaštite.[66]

Inicijative za javno zdravlje[uredi | uredi izvor]

Milenijumski razvojni cilj za poboljšanje zdravlja majki od 2000 — 2015.

Indija je učestvovala u Milenijumskom razvojnom cilju za poboljšanje zdravlja majki, u okviru koga je Vlada Indije pokrenula razne inicijative za javno zdravlje kako bi obezbedila bezbedno i sigurno okruženje. Neke od ovih inicijativa su:

  • Janani Suraksha Yojana (JSY),[67]
  • Pradhan Mantri Matru Vandana Yojana (PMMVY),
  • Pradhan Mantri Surakshit Matritva Abhiyan (PMSMA).[68]
  • Poshan Abhiyan and Laqshya.

Vlada Indije je takođe preduzela i niz inicijativa za poboljšanje infrastrukture zemlje poboljšanjem puteva i pružanjem besplatnih usluga hitne pomoći primarnoj zdravstvenoj zaštiti.[69]

Istraživanja[uredi | uredi izvor]

Smrtnost majki u Indiji je veliki izazov za proučavanje, jer je prilično retka, može se dogoditi iz različitih razloga, a izazovna je i za izveštavanje.[51] Prvo nacionalno reprezentativno istraživanje materinske smrtnosti u celoj Indiji obavljeno je 2014. godine[51]

Na osnovu dve globalna studije iz 2015. godine sproveden u Indiji, u kojima je prikazana smrtnost majki u Indiji, doprinele su izradi nacionalne strategije za planiranje u ovoj oblasti.[70][71][72] Upoređujući ove studije sa ranijim verzije ove dve studije iz 2013. godine, istraživači su primetili da su koristili različite podatke i analize tako da došli do različitih zaključaka o razlikama u materinskoj smrtnosti u Indiji.[73]

Izveštaj iz 2017. godine nije otkrio značajniji uticaj, na promenu smrtnosti majki nakon velike studije na 160.000 trudnica koje su učestvovale u jednonedeljnom obrazovnom programu za poboljšanje zdravlja majki i ishoda porođaja.[74]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Maternal mortality rates and statistics”. UNICEF DATA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-16. 
  2. ^ „India Maternal Mortality Rate 2000-2021”. www.macrotrends.net. Pristupljeno 2021-03-16. 
  3. ^ a b „India Maternal Mortality Rate 2000-2021”. www.macrotrends.net. Pristupljeno 2021-03-16. 
  4. ^ Gwatkin, D. R.; Rutstein, S.; Johnson, K.; Suliman, E.; Wagstaff A; Amouzou, A. (2007). „Socio-economic differences in health, nutrition, and population within developing countries: An overview”. Nigerian Journal of Clinical Practice. 10 (4): 272—282. PMID 18293634. 
  5. ^ American academy of pediatrics. Levels of neonatal care. Pediatrics 2004:114; 1341-47.
  6. ^ Rosenberg, D. I.; Moss, M. M.; American Academy of Pediatrics Section on Critical Care; American Academy of Pediatrics Committee on Hospital Care (2004). „Guidelines and levels of care for pediatric intensive care units”. Guidelines and Levels of Care for Pediatric Intensive Care Units. Pediatrics. 114 (4): 1114—25. PMID 15466118. S2CID 22373306. doi:10.1542/peds.2004-1599. .
  7. ^ Canadian paediatric society. „Levels of Neonatal Care”. Paediatr Child Health. 11: 303—6. 2006. .
  8. ^ „Indicator Metadata Registry Details”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-16. 
  9. ^ a b v „Definitions of Maternal Mortality”. PRI (na jeziku: engleski). 2014-01-10. Pristupljeno 2021-03-16. 
  10. ^ International Classification of Diseases (ICD) International Classification of Diseases, Volume-2 Instruction Manual. 10th Revision, Geneva, World Health Organization, 2010
  11. ^ a b RGI (2006) Registrar General/Centre for Global Health Research, University of Toronto. New Delhi: Registrar General of India
  12. ^ WHO, UNICEF, UNFPA, World Bank (2012) Trends in maternal mortality: 1990 to 2010. Geneva: World Health Organization
  13. ^ IIPS (2010) District level household and facility survey (DLHS-3) 2007–2008: India. Mumbai: International Institute for Population Sciences
  14. ^ a b „India has achieved groundbreaking success in reducing maternal mortality”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-25. 
  15. ^ Trends in maternal mortality: 2000 to 2017: estimates by WHO, UNICEF, UNFPA, World Bank Group and the United Nations Population Division. Geneva: World Health Organization; 2019
  16. ^ „Maternal mortality”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-25. 
  17. ^ „Millennium Development Goals”. UNDP in India (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 03. 2021. g. Pristupljeno 2021-03-25. 
  18. ^ a b Prakash, A.; Swain, S.; Seth, A. (1991). „Maternal mortality in India: Current status and strategies for reduction”. Indian Pediatrics. 28 (12): 1395—1700. PMID 1819558. 
  19. ^ Dhar, Sujoy (2009-01-26). „India grapples with high maternal death rate”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-25. 
  20. ^ a b Goldie, Sue J.; Sweet, Steve; Carvalho, Natalie; Natchu, Uma Chandra Mouli; Hu, Delphine (2010). „Alternative Strategies to Reduce Maternal Mortality in India: A Cost-Effectiveness Analysis”. PLOS Medicine. 7 (4): e1000264. PMC 2857650 Slobodan pristup. PMID 20421922. doi:10.1371/journal.pmed.1000264 Slobodan pristup. .
  21. ^ Baggchi, S. (2014). „Report shows causes of maternal deaths in India”. BMJ. 349: g6035. PMID 25288272. S2CID 30640966. doi:10.1136/bmj.g6035. .
  22. ^ „India registers 26.9 per cent decline in Maternal Mortality Rate since 2013: SRS Bulletin”. The Economic Times. Pristupljeno 2021-03-25. 
  23. ^ „Steps Taken to Reduce IMR and MMR”. pib.gov.in. Pristupljeno 2021-03-25. 
  24. ^ Montgomery, Ann L.; Ram, Usha; Kumar, Rajesh; Jha, Prabhat; Million Death Study Collaborators (2014). „Maternal Mortality in India: Causes and Healthcare Service Use Based on a Nationally Representative Survey”. PLOS ONE. 9 (1): e83331. Bibcode:2014PLoSO...983331M. PMC 3893075 Slobodan pristup. PMID 24454701. doi:10.1371/journal.pone.0083331 Slobodan pristup. .
  25. ^ Watts, Kerean (2019-11-12). „Maternal mortality ratio in decline”. Health Issues India (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-25. 
  26. ^ Nobis, P. N.; Hajong, Anupama (2016). „Eclampsia in India Through the Decades”. The Journal of Obstetrics and Gynecology of India. 66 (Suppl 1): 172—176. PMC 5016424 Slobodan pristup. PMID 27651598. doi:10.1007/s13224-015-0807-5. .
  27. ^ Lewis, Gwyneth (2018-04-19), Saving mothers' lives: the contribution of the Confidential Enquiries into Maternal Deaths to improving maternal health in the UK, CRC Press, str. 1—18, ISBN 978-1-315-38339-2, doi:10.1201/9781315383392-1, Pristupljeno 2021-03-19 
  28. ^ Leestma J. Forensic Aspects of General Neuropathology. In: Leestma J (eds). Forensic Neuropathology. Raven Press, New York 1988;61-3.
  29. ^ Hellemans, Alexander; Bunch, Bryan (1988). The Timetables of Science. New York, New York: Simon and Schuster. str. 317. ISBN 978-0-671-62130-8.
  30. ^ Arambašić M. Embolija. U: Arambašić M (uredn.). Opšta patologija. Dečje novine, Beograd 1986;68-72
  31. ^ Ћерамилац А, Патологија механичких повреда. Медицинска књига Београд-Загреб, 1973, стр. 50-56
  32. ^ Tadžer I. Embolija. U: Tadžer I i sar. Opšta patofiziologija. Medicinska knjiga, Beograd 1986;233
  33. ^ Schulz, F.; Trübner, K.; Hildebrand, E. (1996). „Fatal fat embolism in acute hepatic necrosis with associated fatty liver”. Am J Pathol. 17 (3): 264—8. PMID 8870880. doi:10.1097/00000433-199609000-00016. .
  34. ^ Hulman, G. (1995). „The pathogenesis of fat embolism”. J Pathol. 176 (1): 3—9. PMID 7616354. S2CID 40062390. doi:10.1002/path.1711760103. .
  35. ^ Schneider V, Klug E. Fettembolie der Lungen nach ausserer Hertzmassage. Rechtsmedicine. . 28. 1971: 76—81.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  36. ^ [Guideline] American College of Obstetricians and Gynecologists, Task Force on Hypertension in Pregnancy. Hypertension in pregnancy. Report of the American College of Obstetricians and Gynecologists’ Task Force on Hypertension in Pregnancy. Obstet Gynecol. 2013 Nov. 122 (5):1122-31. [Medline]. [Full Text].
  37. ^ American College of Obstetricians and Gynecologists. Hypertension in pregnancy. ACOG Technical Bulletin No. 219. Washington DC: 1996.
  38. ^ WHO, 2004. Bethesda, MD. Global Burden of Disease for the Year 2001 by World Bank Region, for Use in Disease Control Priorities in Developing Countries, National Institutes of Health: WHO. Make every mother and child count. World Health Report, 2005, Geneva:World Health Orga... 2nd ed.
  39. ^ Szczepaniak-Chicheł L, Bręborowicz GH, Tykarski A. „Treatment of arterial hypertension in pregnancy”. Archives of Perinatal Medicine. 13 (2): 7—16. 2007. .
  40. ^ Sibai, B. M. (јул 2003). „Diagnosis and management of gestational hypertension and preeclampsia”. Obstet Gynecol. 102 (1): 181—92. PMID 12850627. S2CID 21262146. doi:10.1016/s0029-7844(03)00475-7. .
  41. ^ Taylor, R. N.; De Groot, C. J.; Cho, Y. K.; Lim, K. H. (1998). „Circulating factors as markers and mediators of endothelial cell dysfunction in preeclampsia”. Semin Reprod Endocrinol. 16 (1): 17—31. PMID 9654604. S2CID 5799800. doi:10.1055/s-2007-1016249. .
  42. ^ Barron, W. M.; Heckerling, P.; Hibbard, J. U.; Fisher, S. (септембар 1999). „Reducing unnecessary coagulation testing in hypertensive disorders of pregnancy”. Obstet Gynecol. 94 (3): 364—70. PMID 10472861. doi:10.1016/s0029-7844(99)00333-6. .
  43. ^ Marshall JC, Vincent JL, Guyatt G, Angus DC, Abraham E, Bernard G, et al. Outcome measures for clinical research in sepsis:a report of the 2nd Cambridge Colloquium of the International Sepsis Forum. Crit Care Med 2005; 33(8): 1708–16.
  44. ^ Calandra T, Cohen J; International Sepsis Forum Definition of Infection in the ICU Consensus Conference. The international sepsis forum consensus conference on definitions of infection in the intensive care unit. Crit Care Med 2005; 33(7): 1538–48.
  45. ^ Luna CM, Blanzaco D, Niederman MS, Matarucco W, Baredes NC, Desmery P, et al. Resolution of ventilator-associated pneumonia: prospective evaluation of the clinical pulmonary infection score as an early clinical predictor of outcome. Crit Care Med 2003; 31(3): 676–82.
  46. ^ Warren JW. Catheter-associated urinary tract infections. Infect Dis Clin North Am 1997; 11(3): 609–22.5. Vincent JL. Nosocomial infections in adult intensive-care units.Lancet 2003; 361(9374): 2068–77.
  47. ^ Quartin AA, Schein RM, Kett DH, Peduzzi PN. Magnitude and duration of the effect of sepsis on survival. Department of Veterans Affairs Systemic Sepsis Cooperative Studies Group.JAMA 1997; 277(13): 1058–63.
  48. ^ Šurbatović M, Jevđić J, Filipović N. Application of the score of sepsis in 30 patients with sepsis of various severity. Anestezija, reanimacija, transfuzija 2000; 28(1/2): 113–7.
  49. ^ Falk RH and Hershberger RE. The dilated, restrictive, and infiltrative cardiomyopathies. In: Zipes DP, Libby P, Bonow RO, Mann DL, Tomaselli GF, Braunwald E, eds. Braunwald's Heart Disease: A Textbook of Cardiovascular Medicine. 11th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2019:chap 77.
  50. ^ Marian, A.J.; Roberts, R. (2001). „The Molecular Genetic Basis for Hypertrophic Cardiomyopathy”. Journal of Molecular and Cellular Cardiology. 33 (4): 655—670. ISSN 0022-2828. PMC 2901497 Слободан приступ. PMID 11273720. doi:10.1006/jmcc.2001.1340. 
  51. ^ а б в г Montgomery, Ann L.; Ram, Usha; Kumar, Rajesh; Jha, Prabhat; for The Million Death Study Collaborators (2014). „Maternal Mortality in India: Causes and Healthcare Service Use Based on a Nationally Representative Survey”. PLOS ONE. 9 (1): e83331. Bibcode:2014PLoSO...983331M. PMC 3893075 Слободан приступ. PMID 24454701. doi:10.1371/journal.pone.0083331 Слободан приступ. .
  52. ^ „Maternal Mortality Ratio (MMR) (Per 100000 Live Births)”. GOVERNMENT OF INDIA. Приступљено 17. 3. 2021. 
  53. ^ а б Taneja, Richa (2017-02-23). „Analysis: Why India Cannot Follow New WHO Guidelines To Protect Mothers”. Everylifecounts.NDTV.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 08. 2019. г. Приступљено 2021-03-20. 
  54. ^ Montgomery, Ann L.; Ram, Usha; Kumar, Rajesh; Jha, Prabhat; Million Death Study Collaborators (2014). „Maternal Mortality in India: Causes and Healthcare Service Use Based on a Nationally Representative Survey”. PLOS ONE. 9 (1): e83331. Bibcode:2014PLoSO...983331M. PMC 3893075 Слободан приступ. PMID 24454701. doi:10.1371/journal.pone.0083331 Слободан приступ. .
  55. ^ Dehury, Ranjit Kumar; Samal, J. (2016). „Maternal Health Situation in Bihar and Madhya Pradesh: A Comparative Analysis of State Fact Sheets of National Family Health Survey (NFHS)-3 and 4”. Journal of Clinical and Diagnostic Research. 10 (9): IE01—IE04. PMC 5071966 Слободан приступ. PMID 27790466. doi:10.7860/JCDR/2016/19079.8404. .
  56. ^ а б Cousins, Sophie (2016). „Assam: India's state with the highest maternal mortality”. BMJ. 353: i1908. PMID 27048471. S2CID 39019791. doi:10.1136/bmj.i1908. 
  57. ^ Cousins, Sophie (2016). „Assam: India's state with the highest maternal mortality”. BMJ. 353: i1908. PMID 27048471. S2CID 39019791. doi:10.1136/bmj.i1908. .
  58. ^ а б Singh, Samiksha; Murthy, Gudlavalleti V. S.; Thippaiah, Anitha; Upadhyaya, Sanjeev; Krishna, Murali; Shukla, Rajan; Srikrishna, S. R. (2015). „Community Based Maternal Death Review: Lessons Learned from Ten Districts in Andhra Pradesh, India”. Maternal and Child Health Journal. 19 (7): 1447—1454. PMID 25636651. S2CID 10994252. doi:10.1007/s10995-015-1678-1. .
  59. ^ Kumar, G Anil; Dandona, Rakhi; Chaman, Priyanka; Singh, Priyanka; Dandona, Lalit (2014). „A population-based study of neonatal mortality and maternal care utilization in the Indian state of Bihar”. BMC Pregnancy and Childbirth. 14: 357. PMC 4287469 Слободан приступ. PMID 25326202. doi:10.1186/1471-2393-14-357 Слободан приступ. .
  60. ^ а б Sk, Md Illias Kanchan; Paswan, Balram; Anand, Ankit; Mondal, Nasim Ahamed (2019). „Praying until death: Revisiting three delays model to contextualize the socio-cultural factors associated with maternal deaths in a region with high prevalence of eclampsia in India”. BMC Pregnancy and Childbirth. 19 (1): 314. PMC 6712765 Слободан приступ. PMID 31455258. doi:10.1186/s12884-019-2458-5 Слободан приступ. .
  61. ^ а б в Vidler, Marianne; Ramadurg, Umesh; Charantimath, Umesh; Katageri, Geetanjali; Karadiguddi, Chandrashekhar; Sawchuck, Diane; Qureshi, Rahat; Dharamsi, Shafik; Joshi, Anjali; von Dadelszen, Peter; Derman, Richard; Bellad, Mrutyunjaya; Goudar, Shivaprasad; Mallapur, Ashalata; Community Level Interventions for Pre-eclampsia (CLIP) India Feasibility Working Group (2016). „Utilization of maternal health care services and their determinants in Karnataka State, India”. Reproductive Health. 13 (Suppl 1): 37. PMC 4943501 Слободан приступ. PMID 27356502. doi:10.1186/s12978-016-0138-8 Слободан приступ. .
  62. ^ Dey, Arnab; Hay, Katherine; Afroz, Bilal; Chandurkar, Dharmendra; Singh, Kultar; Dehingia, Nabamallika; Raj, Anita; Silverman, Jay G. (2018). „Understanding intersections of social determinants of maternal healthcare utilization in Uttar Pradesh, India”. PLOS ONE. 13 (10): e0204810. Bibcode:2018PLoSO..1304810D. PMC 6171889 Слободан приступ. PMID 30286134. doi:10.1371/journal.pone.0204810 Слободан приступ. .
  63. ^ World Health Organization (10 June 2018). "India has achieved groundbreaking success in reducing maternal mortality". www.who.int. World Health Organization.
  64. ^ а б Kansal, Amrita; Garg, Suneela; Sharma, Malvika (2018). „Moving from maternal death review to surveillance and response: A paradigm shift”. Indian Journal of Public Health. 62 (4): 299—301. PMID 30539893. S2CID 54476544. doi:10.4103/ijph.IJPH_37_18 Слободан приступ. .
  65. ^ а б в Rai, Rajesh Kumar; Singh, Prashant Kumar; Kumar, Chandan (2016). „Is the use of maternal healthcare among prospective mothers higher in households that have experienced maternal death? Evidence from India”. Health Policy and Planning. 31 (7): 844—852. PMID 26864163. doi:10.1093/heapol/czv140. .
  66. ^ а б Jungari, Suresh; Sharma, Baby; Wagh, Dhananjay (2021). „Beyond Maternal Mortality: A Systematic Review of Evidences on Mistreatment and Disrespect During Childbirth in Health Facilities in India”. Trauma, Violence, & Abuse. 22 (4): 739—751. PMID 31630667. S2CID 204815017. doi:10.1177/1524838019881719. .
  67. ^ „PMMVY | Ministry of Women & Child Development”. wcd.nic.in. Приступљено 2021-03-25. 
  68. ^ „Home”. PMSMA (на језику: енглески). 2016-04-13. Приступљено 2021-03-25. 
  69. ^ „Ambulance Services at Rural Hospitals / Block Primary Health Centres / Primary Health Centres through Public Private Partnerships” (PDF). новембар 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 02. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2021. 
  70. ^ Kassebaum, Nicholas J.; et al. (2016). „Global, regional, and national levels of maternal mortality, 1990–2015: A systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. The Lancet. 388 (10053): 1775—1812. PMC 5224694 Slobodan pristup. PMID 27733286. doi:10.1016/S0140-6736(16)31470-2. .
  71. ^ Global Burden of Disease Collaborative Network (2016), Global Burden of Disease Study 2015 (GBD 2015) Life Expectancy, All-Cause and Cause-Specific Mortality 1980-2015 (dataset), Seattle: Institute for Health Metrics and Evaluation
  72. ^ Alkema, Leontine; Chou, Doris; Hogan, Daniel; Zhang, Sanqian; Moller, Ann-Beth; Gemmill, Alison; Fat, Doris Ma; Boerma, Ties; Temmerman, Marleen; Mathers, Colin; Say, Lale; Ahmed, S.; Ali, M.; Amouzou, A.; Braunholtz, D.; Byass, P.; Carvajal-Velez, L.; Gaigbe-Togbe, V.; Gerland, P.; Loaiza, E.; Mills, S.; Mutombo, N.; Newby, H.; Pullum, T. W.; Suzuki, E.; Written on behalf of UN MMEIG collaborators and the UN MMEIG technical advisory group (2016). „Global, regional, and national levels and trends in maternal mortality between 1990 and 2015, with scenario-based projections to 2030: A systematic analysis by the UN Maternal Mortality Estimation Inter-Agency Group”. The Lancet. 387 (10017): 462—474. PMC 5515236 Slobodan pristup. PMID 26584737. doi:10.1016/S0140-6736(15)00838-7. .
  73. ^ Kassebaum, Nicholas J.; Lopez, Alan D.; Murray, Christopher J L.; Lozano, Rafael (2014). „A comparison of maternal mortality estimates from GBD 2013 and WHO”. The Lancet. 384 (9961): 2209—2210. PMID 25625393. S2CID 205975571. doi:10.1016/S0140-6736(14)62421-1. 
  74. ^ Semrau, Katherine E.A.; Hirschhorn, Lisa R.; Marx Delaney, Megan; Singh, Vinay P.; Saurastri, Rajiv; Sharma, Narender; Tuller, Danielle E.; Firestone, Rebecca; Lipsitz, Stuart; Dhingra-Kumar, Neelam; Kodkany, Bhalachandra S.; Kumar, Vishwajeet; Gawande, Atul A. (2017). „Outcomes of a Coaching-Based WHO Safe Childbirth Checklist Program in India”. New England Journal of Medicine. 377 (24): 2313—2324. PMC 5672590 Slobodan pristup. PMID 29236628. doi:10.1056/NEJMoa1701075. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смртност_мајки_у_Индији&oldid=27543607”