Spasovska skupština u Kragujevcu (1837)
Skupština u Kragujevcu je održana 28. maja 1837.
Spasovska skupština u Kragujevcu 1837. godine[uredi | uredi izvor]
Poreska reforma koju je Knez Miloš pred ranijim skupštinama nagoveštavao u svojim besedama bila je provedena. Sa utvrđenim ličnim porezom na godinu od 6 talira, 2 i po dukata, a na po godine po tri talira, jedan dukat i četiri cvancike, izjednačene su sve poreske ličnosti, bez obzira na njihovo imovno i privredno stanje. Novi sistem, dakle, nije bio pravičan; protiv njega su se čuli isuviše česti i teški protesti; opozicija protiv Kneza Miloša koja je sve više jačala, i koja će naposletku da dođe do svog punog izraza u ustavobraniteljakoj borbi, mnogo se koristila tim nepravičnim razrezom poreza. Da bi zaveo bolji poreski sistem, Knez Miloš je zaveo niz mera koje su značile stvarnu olakšicu, pa je stoga za Spasovdan, 28. maja 1837, sazvao narodnu skupšginu u Kragujevac.
Skupština je otvorena besedom Kneza Miloša. Knez obaveštava skupštinu o merama koje je preduzeo da se poreski sistem ponovo revidira. Da bi se sprečile zloupotrebe, Miloš je rešio da se danak razrezuje po količini zemlje: ko ima više zemlje, taj neka više daje; koji manje zemlje ima, na toga će spasti da manje plaća. Zemlja će se podeliti na tri klase, prema kvalitetu. Po tome sistemu, kaže Knez Miloš, plaća se poreza u svim državama evropskim. Naposletku je Miloš tražio od skupštine da mu preko Saveta odgovori:
- 1 je li istina da se u narodu govori da je narodu danak težak, ili to samo lenštine i bitange govore?;
- 2 ako se tako zaista govori, pitam, po čemu je narodu taj danak težak?;
- 3 kako bi se moglo učiniti lepim načinom da danak bude lakši?
Svojom adresom, kojom je skupština iznosila svoje želje, skupština je odgovorila 30. maja:
- 1 da i skupština želi pravičniji razrez poreza;
- 2 da će nastojati da se ubuduće porez pravičnije razrezuje, i da svaki prema svome stanju bude pravično raspoređen;
- 3 skupštini nije poznato da ko u narodu protura glasove o tome kako je narodu porez težak.
Učesnici ove skupštine, prema pozivu za njen sastanak, bili su svi arhijereji; iz svakog okruga po dva sveštenika; svi vojni komandaiti, od svakog „ispravničestva" po jedan član, i to stariji; iz naroda 216 kmetova a iz svakog mesta u kome se nalazi Okružni sud po dva kmeta; i, naposletku i svi „svinjarski trgovci otečestva".