28. мај
28. мај (28.5.) је 148. дан године по грегоријанском календару (149. у преступној години). До краја године има још 217 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 585. п. н. е. — Помрачење Сунца је прекинуло битку код Халиса између лидијског краља Алијата II и медијског краља Кијаксара.
- 1522 — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака.
- 1812 — Османско царство и Руска Империја потписале су Букурешки мир којим је окончан Руско-турски рат.
- 1834 — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику.
- 1905 — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту.
- 1934 — Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле.
- 1937 — Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије.
- 1940 — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничких снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника.
- 1961 — Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул.
- 1971 — СССР лансирао космички брод у правцу Марса.
- 1976 —
- СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба.
- Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године.
- 1982 — Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године.
- 1986 — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“.
- 1987 — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом "Цесна" од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор.
- 1991 — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат.
- 1995 —
- У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи.
- Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа.
- На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“.
- 1997 — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим.
- 1998 — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила.
- 1999 — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања.
- 2001 — У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација.
- 2002 — Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације.
- 2004 — Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јовановић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици.
- 2008 — На првом заседању конститутивне скупштине Непал је званично проглашен републиком, окончавши тиме 240-годишњу владавину династије Шах.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1738 — Жозеф Гијотен, француски лекар и политичар, најпознатији као изумитељ гиљотине. (прем. 1814)
- 1759 — Вилијам Пит Млађи, британски политичар, премијер Уједињеног Краљевства у два наврата. (прем. 1806)[1]
- 1786 — Луис Маклејн, амерички правник и политичар, 12. државни секретар САД. (прем. 1857)
- 1879 — Милутин Миланковић, српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер и доктор техничких наука. (прем. 1958)
- 1884 — Едвард Бенеш, чешки политичар, 2. председник Чехословачке. (прем. 1948)
- 1889 — Ричард Рети, аустроугарски и касније чехословачки шахиста, шаховски писац и састављач шаховских студија. (прем. 1929)
- 1923 — Ђерђ Лигети, мађарско-аустријски композитор. (прем. 2006)
- 1931 — Карол Бејкер, америчка глумица.
- 1932 — Александар Гаврић, српски глумац. (прем. 1972)
- 1933 — Зелда Рубинстејн, америчка глумица и активисткиња за људска права. (прем. 2010)
- 1938 — Џери Вест, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1945 — Џон Фогерти, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе Creedence Clearwater Revival.
- 1951 — Велимир Илић, српски политичар, оснивач и председник Нове Србије.
- 1962 — Бранко Ђурић Ђуро, босанскохерцеговачки глумац, комичар, редитељ и музичар.
- 1966 — Миљенко Јерговић, босанскохерцеговачко-хрватски књижевник.
- 1966 — Ешли Лоуренс, америчка глумица.
- 1967 — Глен Рајс, амерички кошаркаш.
- 1968 — Кајли Миног, аустралијска музичарка и глумица.
- 1974 — Бојана Маљевић, српска глумица.
- 1985 — Кери Малиган, енглеска глумица.
- 1986 — Брајант Данстон, америчко-јерменски кошаркаш.[2]
- 1986 — Отело Хантер, америчко-либеријски кошаркаш.
- 1988 — Зоран Поповић, српски фудбалски голман.
- 1989 — Стефан Балмазовић, српски кошаркаш.
- 1990 — Кајл Вокер, енглески фудбалер.[3]
- 1991 — Александр Лаказет, француски фудбалер.
- 1993 — Андрија Бојић, српски кошаркаш.
- 1994 — Џон Стоунс, енглески фудбалер.
- 1999 — Камерон Бојс, амерички глумац. (прем. 2019)[4]
- 2000 — Фил Фоден, енглески фудбалер
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1843 — Ноа Вебстер, амерички филолог и лексикограф.
- 1937 — Алфред Адлер, аустријски психолог, један од Фројдових следбеника.
- 1944 — Тихомир Ђорђевић, српски етнолог и фолклориста.
- 1972 — Војвода од Виндзора, абдицирани енглески краљ Едвард VIII.
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ „BBC - History - Historic Figures: Pitt the Younger (1759 - 1806)”. www.bbc.co.uk. Приступљено 29. 5. 2020.
- ^ „Bryant Dunston Stats”. Basketball-Reference.com.
- ^ „Manchester City Kyle Walker profile”. MCFC.
- ^ „Cameron Boyce”. www.bafta.org (на језику: енглески). 8. 7. 2019. Приступљено 29. 5. 2020.
