28. мај

28. мај (28.5.) је 148. дан године по грегоријанском календару (149. у преступној години). До краја године има још 217 дана.

Догађаји

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

• 585. п. н. е. — Помрачење Сунца је прекинуло битку код Халиса између лидијског краља Алијата II и медијског краља Кијаксара.
• 1522. — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака.
• 1812. — Османско царство и Руска Империја потписале су Букурешки мир којим је окончан Руско-турски рат.
• 1834. — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику.
• 1905. — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту.
• 1934. — Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле.
• 1937. — Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије.
• 1940. — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничих снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника.
• 1961. — Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул.
• 1971. — СССР лансирао космички брод у правцу Марса.
• 1976. —
  • СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба.
  • Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године.
• 1982. — Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године.
• 1986. — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“.
• 1987. — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом "Цесна" од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор.
• 1991. — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат.
• 1995. —
  • У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи.
  • Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа.
  • На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“.
• 1997. — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим.
• 1998. — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила.
• 1999. — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања.
• 2001. — У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација.
• 2002. — Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације.
• 2004. — Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јовановић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици.
• 2008. — На првом заседању конститутивне скупштине Непал је званично проглашен републиком, окончавши тиме 240-годишњу владавину династије Шах.

Рођења

• 1660. — Џорџ I, први британски краљ из Хановерске династије.
• 1738. — Жозеф Гијотен, француски лекар, анатом, изумитељ гиљотине.
• 1759. — Вилијам Пит Млађи, енглески државник, премијер.
• 1786. — Луис Меклејн, амерички правник и политичар. (†1857.)
• 1879. — Милутин Миланковић, српски математичар, астроном и геофизичар. (†1958.)
• 1884. — Едвард Бенеш, чешки државник. (†1948.)
• 1892. — Јозеф Дитрих, СС генерал, један од најодликованијих немачких војника током Другог светског рата. Највише се истакао као командант на Источном фронту и у бици на Арденима. Командовао је јединицом Хитлерових телохранитеља, која је касније прерасла у 1. СС оклопну дивизију Телесна гарда Адолфа Хитлера.
• 1938. — Џери Вест, амерички кошаркаш.
• 1949. — Радосав Стевановић, политичар и бизнисмен
• 1951. — Велимир Илић, српски политичар
• 1955. — Здравко Зовко, хрватски рукометаш и рукометни тренер.
• 1967. — Глен Рајс, амерички кошаркаш.
• 1968. — Кајли Миног, аустралијска певачица и текстописац
• 1974. — Бојана Маљевић, српска глумица
• 1981. — Марк Брешано, аустралијски фудбалер.
• 1981. — Александр Лаказет, француски фудбалер.

Смрти

• 1843. — Ноа Вебстер, амерички филолог и лексикограф.
• 1937. — Алфред Адлер, аустријски психолог, један од Фројдових следбеника.
• 1944. — Тихомир Ђорђевић, српски етнолог и фолклориста.
• 1972. — војвода од Виндзора, абдицирани енглески краљ Едвард VIII.

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобног Пахомија Великог
  • Светог Ахила - епископа лариског
  • Преподобног Силуана

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума