Spic nevus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Spic nevus
Spic nevus
Specijalnostionkologija, dermatologija
Prognozadobroćudni

Spic nevusi posebna su vrsta stečenih melanocitnih neoplazija od epiteloidnih i vretenastih ćelija različitog stepena atipije. Ovi brzorastući melanocitni nevus sa karakterističnim histopatološkim karakteristikama koji se mogu pogrešno smatrati malignim melanomom kože, najčešće su benigne prirode.

U pojedinim slučajevima, međutim, diferencijalna dijagnoza ka melanomu je teška (atipični Spicoidni tumori).[1][2][3] Preporuka je da samo Spic nevusi dijametra manjeg od 1 cm, koji su u ravni kože i pravilnih dermoskopskih karakteristika, treba kratkotrajno da se prate tokom 2-3 meseca i uklone samo ukoliko se menjaju u tom periodu. Za Spic nevuse veće od 1 cm (s atipičnim dermoskopskim karakteristikama), posebno one u postpubertetskom periodu, i za sve nodularne i ulcerisane forme i lezije koje liče na vaskularne tumore, indikovani su hirurško uklanjanje i histopatološki pregled.[3] Takođe, svaki tumor kože kod dece, koji brzo raste i menja se, neophodno je hitno ukloniti.[3]

Eponim[uredi | uredi izvor]

Lezija je dobila ime po Sofiji Spic (1910 – 1956)[4] doktorici patologe koja je prva opisala ovu vrstu nevusa kod dece 1948. godine, kao dobroćudnu leziju benignog kliničkog toka, bez tipičnih agresivnih karakteristika melanoma.[5][6] Pre njene identifikacije, ovi tumori su dijagnostikovani kao maligni melanom u detinjstvu na osnovu njihovih histoloških karakteristika.[7]

Nazivi[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta nevusa poznat je i sledećim nazivima epitelioidni nevus — vretenasti nevus,[8] ali i kao pogrešni nazivi benigni juvenilni melanom[8] — Spic juvenilni melanom.[9]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Prevalencija Spicovog nevus procenjuje se na 1,4 slučaja na 100.000 i predstavlja 1% svih hirurški uklonjenih melanocitnih nevusa.[10] Obično su. 1/3 bolesnika deca mlađa od 10 godina, 36% su bolesniici u dobi od 10 do 20 godina, a samo 31% bolesnika je starije od 20 godina.[6]

Različite diferencijalne dijagnoze pigmentiranih lezija kože, prema relativnoj incidenci i potencijalu maligniteta, uključujući "Spic, crveni ili vretenasti nevus" u gornjem desnom uglu.

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Etiologija i patogeneza su nepoznati, ali se zna da se ovaj nevus razvija iz ćelija nervnog grebena. Postoji povezanost sa opekotinama od sunca, ali uzročna veza nije utvrđena.[10][traži se izvor]

Genetička istraživanja Spic nevusa su pokazala da većina ćelija ima normalan broj hromozoma, međutim pokazalo se i da manji broj (25%) ćelija sadrži dodatne kopije delova nekih hromozoma, kao što je kratki krak hromozoma 11 (11p).[11]

Patogenetske asocijacije nisu registrovane, moguće je da su ovaj nevus i maligni melanom kože stadijumi istog kontinuiranog patološkog procesa.

Atipični oblik

Poznat i kao spicoidni tumor sa neizvesnim malignim potencijalom. Atipične karakteristike su: početak u dobi od 11-17 godina i više, veličina veća od 10 mm, asimetrija, nepravilne ivice, promena boje, neujednačena obojenost, neobična lokalizacija (deblo), potkožno uključivanje u proces - masno tkivo, ulceracija, krvarenje i svrab. Prijavljeni su slučajevi metastaza.

Boja fokusa je ujednačena. Boja neoplazme zavisi od stepena vaskularizacije i količine melanina u njegovoj strukturi. Zbog toga razlikuju:

Vrste Spic nevusa
Oblik Karakteristike
Hipopigmentirani Ružičasto - crvene boje. Ovaj oblik se najčešće javlja
Pigmentirani Svetlo braon-žućkaste do plavo-crne boje. Ređe se javlja. Ridov nevus kao ozbiljna hiperpigmentacija (pigmentirani nevus vretenastih ćelija) trenutno smatra zasebnom nozologijom ove vrste nevusa.

Najčešće se neoplazma nalazi na glavi (lice, ušne školjke, ređe skalpu, periorbitalni region) i vrat, ređe na donjim ekstremitetima. Opisani su i kazuistički slučajevi lokalizacije na sluzokoži usta i genitalija, kao slučajevi višestrukih ili grupisanih nevusa.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

To je usamljena, umereno gusta na palpaciju, dobro izražena, bez dlaka, asimptomatska, kupolasta ili ravna papula (čvor) prečnika 0,2 do 2 cm (srednje 0,6 cm) glatke ili bradavičaste površine.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dermatoskop

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, dermatoskopije i histološkog pregleda.

Dermatoskopija[uredi | uredi izvor]

Dermoskopija je neinvazivna dijagnostička metoda koja uvećava površinu kože, i zato se koristi kao pouzdan alat za dijagnostikovanje Spic nevusa.[12]

Pod dermatoskopom, Spic nevusi pokazuju različite obrasce koji pomažu praktičarima u postavljanju dijagnoze.[13]

Na donjoj tabeli prikazane su glavne dermatoskopske karakteristih oba oblika Scic nevusa.

Dermatoskopske karakteristike Spic nevusa
Oblik Karakteristike
Hipopigmentirani Preovlađuju vaskularne manifestacije - tačkasti krvni sudovi, krvni sudovi u obliku zareza i glomerula, smešteni na jednoličnoj ružičastoj pozadini. Mogu se videti bledosmeđe kuglice ili blede pigmentne mrlje
Pigmentni Smeđe formacije sa tamnim centralnim delom i nešto svetlijim perifernim delom, u kojima se nalaze sferne globule koje formiraju karakterističan lanac na granici sa zdravom kožom. Obrazac centralnog dela je promenljiv. Najčešće se nalaze homogena pigmentacija i globule. U nekim slučajevima, spic nevus možda nema karakteristične znakove i izgleda kao neravnomerno pigmentisana sivo-plava ili sivo-crna tačka. Ridov nevus karakteriše prisustvo ujednačenog radijalnog sjaja (pseudopodije), intenzivno pigmentisan centar i često prisustvo od belo-plavog vela.

Histopatološki pregled[uredi | uredi izvor]

Mikrografija Sic nevusa prikazuje karakteristična vertikalno raspoređena gnezda ćelija („viseće banane“).

Histopatološki, nevus može biti:[14][15]

  • granični,
  • mešoviti (najčešće),
  • intradermalni.

Histološki, Spic nevusi se sastoje od vretenastih i/ili epiteloidnih melanocita sa velikim jezgrima i obilnom citoplazmom.[15] Melanociti koji se vide u špic nevusima su često veći od onih u drugim oblicima nevusa, ali generalno pokazuju ujednačene karakteristike.[16] Često se otkrivaju pojedinačni melanociti i gnezda melanocita koji se nalaze iznad dermo-epidermalnog spoja. Pored toga, često se vide Kamino tela, koja su zaobljene eozinofilne globule

Nevusne ćelije se nalaze uglavnom u ograničenim gnezdima koja se protežu od hiperplastičnog epidermisa do retikularnog dermisa u obliku obrnutog trougla. U stromi se vrlo često primećuju edem i telangiektazije. Melanin je u mnogim slučajevima ili praktično odsutan ili veoma mali. Ponekad postoje mitoze i inflamatorni infiltrati. Mnoga velika, hiperhromna jezgra se često nalaze u epiteloidnim ćelijama.[15]

Atipični Spic nevus karakteriše izražena ćelijska i povećana mitotička aktivnost. Što je nevus atipičniji, to je teže razlikovati spic nevus od malignog melanoma kože.[16]

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

U diferencijalno dijagnozi Spic nevusa treba imati u vidu bolesti koje su navedene u donjoj tabeli:

Hipopigmentirani oblik Pigmentni oblik
  • piogeni granulom
  • pedijatrijski hemangiom
  • bradavice
  • molluskum kontagiozum
  • dermatofibrom
  • akrohordon
  • mastocitoma
  • juvenilni ksantogranulom
  • dermalni melanocitni nevus
  • depigmentirani melanom kože
  • stečeni melanocitni nevus
  • displastični nevus
  • plavi nevus
  • crveni nevus

Terapija[uredi | uredi izvor]

Preporučuje se potpuna hirurška ekscizija lezije (sa marginama od 5 mm do 1cm u slučaju atipičnih varijanti), nakon čega sledi ponovna ekscizija pozitivnih ivica, ako ih ima.

Kako nepotpuna ekscizija često dovodi do recidiva preporučuje se periodično praćenje nevusa u intervalima od 6 do12 meseci više godina.

Nepotpuno uklonjeni Spic nevusi mogu pokazati pseudomelanomatozne promene na naknadnoj biopsiji, što predstavlja dijagnostički izazov za pružaoce usluga i otežava lečenje.[13] Iz tog razloga, mnogi dermatolozi odlučuju da potpuno uklone Spic nevus kada je to klinički izvodljivo.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Tok bolesti je nepredvidiv. U većini slučajeva nevus se javlja ponovo (na nepromenjenoj koži). Obično anamneza pokazuje neočekivani početak i brz rast (koji može dostići 1 cm u roku od 6 meseci), nakon čega se proces stabilizuje i nevus postaje statičan.

Spicov nevus može da se razvije u uobičajeni složeni melanocitni nevus, a u nekim slučajevima podleže i fibrozi. Vrlo retko može spontano regresirati, a u 6% slučajeva maligni melanom kože može se pojaviti unutar nevusa.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Schaffer JV. Update on melanocytic nevi in children. Clin Dermatol. 2015; 33(3):368-86.
  2. ^ Argenziano G, Giacomel A, Abramavicus A, Pellacani G, Longo C, De Pace B, et al. Improving triage and management of patients with skin cancer: challenges and considerations for the future. Expert Rev Anticancer Ther. 2012; 12(5):609-21.
  3. ^ a b v Lallas A, Apalla Z, Ioannides D, et al. Update on dermoscopy of Spitz/Reed naevi and management guidelines by the International Dermoscopy Society. Br J Dermatol. 2017; 177(3):645-6.
  4. ^ Spitz S. Melanomas of childhood. Am. J. Pathol.1948;24:591-609.
  5. ^ Allen A.C. Introduction to “Melanomas of Childhood” by Spitz. CA Cancer J Clin. 1991;41(1):37–39.
  6. ^ a b Crotty, K. Spitz Naevus: Histological Features and Distinction from Malignant Melanoma. Australasian Journal of Dermatology. 38 (suppl): S49-S53. 1997.
  7. ^ Busam K.J., Kutzner H., Cerroni L., Wiesner T. Clinical and pathologic findings of Spitz nevi and atypical Spitz tumors with ALK fusions. Am J Surg Pathol. 2014;38(7):925–933.
  8. ^ a b James, William D.; Berger, Timothy G.; et al. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 0-7216-2921-0.
  9. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. pp. 1728–30.
  10. ^ a b Ries LAG, et al., eds. SEER Cancer Statistics Review, 1975–2000. Bethesda, MD: National Cancer Institute; 2003: Tables XVI-1-9.
  11. ^ LeBoit, PE, Burg G, Weedon D, Sarasin A. (Eds) World Health Organization Classification of Tumours: Pathology and Genetics of Skin Tumours. Lyon: IARCPress. 2006.
  12. ^ „Dermoscopy (Dermatoscopy) — DermNet”. dermnetnz.org. Pristupljeno 2023-01-16. 
  13. ^ a b Sulit D.J., Guardiano R.A., Krivda S. Classic and atypical Spitz nevi: Review of the literature. Cutis. 2007;79(2):141–146.
  14. ^ Dika E., Ravaioli G.M., Fanti P.A., Neri I., Patrizi A. Spitz nevi and other spitzoid neoplasms in children: Overview of incidence data and diagnostic criteria. Pediatr Dermatol. 2017;34(1):25–32.
  15. ^ a b v Massi G., LeBoit P.E. Histological diagnosis of nevi and melanoma. Steinkopff Verlag Darmstadt; Germany: 2004. Spitz nevus; pp. 169–234.
  16. ^ a b Lott J.P., Wititsuwannakul J., Lee J.J., Ariyan S., Narayan D., Kluger H.H. Clinical characteristics associated with Spitz nevi and Spitzoid malignant melanomas: The Yale University Spitzoid Neoplasm Repository experience, 1991 to 2008. J Am Acad Dermatol. 2014;71(6):1077–1082.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Evropeйskie standartы diagnostiki i lečeniя zabolevaniй, peredavaemыh polovыm putem Keйt Rэdklif. Perevod s angliйskogo pod red. V.P. Adaskeviča.- Medicinskaя literatura, 2006 g. - 272 s.
  • Male Genital Lesions: The Urological Perspective Alberto Rosenblatt, Homero Gustavo de Campos Guidi, Walter Belda Jr. - Springer Science & Business Media, 2012. - 444 s.
  • Fitzpatrick’s Dermatology in General Medicine. 8th ed. Eds.: L. A. Goldsmith et al. – N.Y.: McGraw-Hill medical, 2012. – XXX. - 3076 p. (Two vol).
  • Andrews’ Diseases of the Skin: Clinical Dermatology Odom R. B., James W. D., Berger T. G. 12th ed. – Saunders, 2015. – 968 p.
  • Rook’s Textbook of Dermatology Eds.: T. Burns, S. Breathnach, N. Cox, C. Griffiths. 9th ed. 4 Volume Set – Wiley-Blackwell, 2016. – 4696 p.
  • Dermatology (Bolognia, Dermatology) J. L. Bolognia, J. L. Jorizzo, J. V. Schaffer. 2 – Vol. Set. - 3rd ed. – Saunders, 2012. – 2776 p.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спиц_невус&oldid=27442543”