Spomenik na Buzludži

Spomenik na Buzludži (spomen-dom Bugarske komunističke partije) nalazi se na centralnim Balkanskim planinama na visini od 1432m. Napravljen je 1981. godine u svrhu obeležavanja 90. godišnjice osnivanja socijalističkog pokreta u Bugarskoj.

Plan izgradnje[uredi | uredi izvor]

Bugarska komunistička partija je 11. marta 1971. godine odlučila da napravi najveći spomenik partije da bi se obeležila 90. godišnjica osnivanja socijalističkog pokreta u Bugarskoj. Odabran je vrh Hadži Dimitar (staro ime Buzludža) za izgradnju spomenika zbog svog istorijskog značaja. Naime tu je 1891. godine Dimitar Blagoev zajedno sa drugim socijalistima osnovao prvi socijalistički pokret u Bugarskoj. Partija je odlučila da novac za izgradnju treba da se skupi uz pomoć naroda. Tako je počelo štampanje poštanskih markica koje su se prodavale po prosečnoj ceni od 5 leva. Na kraju je skupljeno 14.186.000 leva (današnjih 35 miliona dolara), a toliko je koštala i sama izgradnja.

Izgradnja[uredi | uredi izvor]

Izgradnja je započeta 23. januara 1974. godine, kada je eksplozivom smanjen vrh za 9m u svrhu poravnanja. Arhitektonski dizajn je izradio tim koji je predvodio arhitekta Georgi Stoilov, a strukture je dizajnirao tim koji je predvodio inžinjer Dobromir Kolarov. Ukupan broj ljudi koji je učestvovao u izgradnji je 6000, a oni se sastoje uglavnom od umetnika, skulptora i vojnika. Svečana sala sa hodnicima je napravljena da podseća na rimski hram Panteon samo što je šira za 20m. Njene dimenzije su 60m širine i 20m visine, a oblika je čaše. Hodnik se drži za konstrukciju na 3 tačke, a ostalim delom je u vazduhu.

Dekoracija spomenika[uredi | uredi izvor]

Oko samog ulaza na spoljašnjim zidovima i sa leve i sa desne strane se nalaze tekstovi Internacionale i Radnog marša. Kada se uđe unutra u veoma kratkom hodniku kružnog oblika se nalaze bronzane skulpture. Na levom zidu je bila postavljena skulptura pod imenom Sloboda, a na desnom Partija. Svečana sala je bila ukrašena mozaicima koji su prikazivali istoriju partije. Na njenim zidovima se nalaze lica Fridriha Engelsa, Karla Marksa i Lenjina sa jedne strane, a sa druge lica Todora Živkova, Dimitra Blagoeva i Georgia Dimitrova. Takođe na vrhu sale se nalazi srp i čekić i natpis „Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”. Hodnik je ukrašen mozaicima koji predstavljaju razvoj socijalističke zajednice. Svi mozaici su rađeni ručno, a njihova ukupna površina je 550 m².

Dve crvene zvezde petokrake[uredi | uredi izvor]

Spomenik se sastoji od dva dela. Prvi deo je svečana sala sa hodnicima, a drugi deo je toranj sa dve zvezde petokrake koji je vezan za nju. Te dve zvezde su najveće na svetu veličine 12 m. One su izrađene u Kijevu od crvenog stakla i obe su teške po 3.5 tone, a njihova cena iznosila je 900,000 leva (današnjih 2.250.000 dolara). Kada zasijaju mogle su da se vide na severu sve do granice sa Rumunijom, a na jugu do granice sa Grčkom. Partija je 1977. godine rekla da bi bilo dobro da zvezde zasijaju 7. novembra iste godine u svrhu obeležavanja Velike oktobarske revolucije. Iako 4 godine pre roka, nadahnuti rečima partije, radnici su uz veliki trud uspeli da to ostvare i zvezde petokrake su stvarno zasijale. Ugradnja petokraka je trajala 3 meseca, zajedno sa njima ugrađeno je i 32 reflektora koji su bili potrebni da zvezde zasijaju. Ti reflektori su napajani sa 70kW.

Svečano otvaranje[uredi | uredi izvor]

Posle skoro 8 godina gradnje spomenik je završen i došlo je vreme za otvaranje. On je trebalo da bude otvoren 20 dana ranije, ali je Ljudmila Živkova umrla, pa je spomenik svečano otvoren 23. avgusta 1981. Otvaranju je prisustvovalo na hiljade ljudi koji su počeli da dolaze dan ranije. Takođe tu su bili prisutni i najviše članovi partije kao i Todor Živkov koji je održao govor u kome je rekao:

Čast mi je što sam u istorijskom položaju da otvorim spomen-dom, izgrađen u čast ostvarenja Dimitrija Blagoeva i njegovih saradnika, koji su pre 90 godina postavili temelje revolucionarne Marksističke partije u Bugarskoj, neka putevi koji vode ovde - na legendarni vrh Buzludža, ovde na Staroj planini gde su prvi marksisti došli da nastave rad svete i čiste ljubavi koju su započeli bugarski socijalistički pisci i filozofi - nikada ne budu zapušteni!

Neka sledeće generacije socijalističke i komunističke Bugarske dolaze ovde, da se poklone pred podvizima i delima onih koji su došli ranije; onih koji su živeli na ovoj zemlji i dali sve što imaju svojoj naciji. Neka osete duh koji nas oplemenjuje i dok se mi saosećamo sa idejama i snovima naših predaka, pa hajde da mi iskusimo to isto uzbuđenje danas! Slava Blagoevu i njegovim sledbenicima; te prve učenike bugarskog socijalizma, koji su pokazali besmrtno semenje današnje Bugarske komunističke partije u duši naroda!

Posle govora on je otvorio spomenik. Takođe za vreme otvaranja on je ostavio kapsulu sa porukom u zid oko ulaza. Planirano je da se ta kapsula otvori za 100 godina.

U nekoliko sledećih godina spomenik je obišlo oko 3.000.000 ljudi. Procenjeno je da je otprilike 500 do 600 ljudi dolazilo da ga vidi na sat vremena.

Uništavanje i današnje stanje spomenika[uredi | uredi izvor]

Padom komunizma u Bugarskoj 1989. godine napušten je i spomenik na Buzludži. Iako je bio napušten spomenik je čuvala policija do 1995. godine. Tada su počela masovna uništenja spomenika. Skinute su bronzane skulpture na ulazu, svi metalni delovi na krovu, mozaici su uništavani i žvrljani zidovi. Postojao je mit da su zvezde napravljene od rubina. Ljudi su pucali na njih i lomili ih da bi skupili sto više „rubina”. Na kraju su shvatili da je to bilo obično crveno staklo, ali je bilo kasno zato što su zvezde već dobrim delom bile uništene. Takođe neki su lomile zvezde zbog mržnje prema sistemu. Skinuti su i električni transformatori veličine jedne sobe. Neposredno pre krađe transformatora isključen je dovod struje na Buzludžu, pa je lopovima namerno ili slučajno omogućeno da ih skinu. Veruje se takođe da je i poruka otvorena i ukradena, ali nije potvrđeno. Danas je spomenik zatvoren i napušten, iako je ulaz pregrađen turisti uspevaju na druge načine da uđu unutra. Uništavanje se nastavlja i danas mada je sada uglavnom izazvano prirodnim faktorom pošto su sve stvari koje su imale bilo kakvu materijalnu vrednost uglavnom skinute. Danas se spomenik sastoji od zidova koji su prekriveni veoma oštećenim mozaicima i grafitima. Još nije odlučeno šta će se raditi sa spomenikom, neki smatraju da bi trebalo da se vrati u prvobitno stanje za šta je potrebno oko 20 miliona dolara, drugi da bi trebalo da mu se nađe nova uloga, a postojala je inicijativa da se on preda Bugarskoj socijalističkoj partiji, što su oni odbili zbog slabih finansija. Bugarska trenutno nema novac koji je potreban za njegovo restauriranje, pa on samo stoji sav oronuo i uništen kao podsetnik na neko bolje i srećnije vreme.