Srbijavoz

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Srbijavoz a.d.
a.d.
Delatnost• Obavljanje javnog prevoza putnika na železničkim prugama u unutrašnjem i međunarodnom železničkom saobraćaju
  • Održavanje železničkih voznih sredstava
  • Vuča vozova
OsnovanoOdlukom Vlade Republike Srbije 05 Broj 023-7361/2015 od 2. jula 2015. godine, osnovano je akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika „Srbijavoz” Beograd, kao društvo sticalac dela imovine Železnice Srbije a.d. Društvo je upisano u registar Agencije za privredne registre, 10. avgusta 2015. godine, kada je steklo svojstvo pravnog lica i počelo da posluje.
SedišteNemanjina 6, 11000 Beograd
Veb-sajtsrbijavoz.rs
Unutrašnjost elektromotornog voza ŽS 413. (Video:Unutrašnjost garniture ŽS 413)

Srbijavoz[1] (ranije Srbija voz; puno ime: Akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika Srbijavoz Beograd) je privredno društvo za železnički prevoz putnika i glavni nosilac svih aktivnosti, u organizacionom i putničko-komercijalnom smislu za potrebe kako u unutrašnjem tako i međunarodnom saobraćaju.[2][3] Park putničkih kola broji 797 kola.[4] Vučna vozila čine električne i dizel lokomotive i motorni vozovi. Većina aktivnih lokomotiva su električne lokomotive serija 441 i 461. Od dizel lokomotiva u eksploataciji su lokomotive serije 661 i 666, kao i manevarka 621.

Brzi vozovi Srbije[uredi | uredi izvor]

Od marta 2022. godine rekonstruisanom prugom na relaciji Beograd - Novi Sad saobraća i prvi novi voz velike brzine. Ovo je prvi brzi voz u istoriji železnice Srbije, a takođe i najsavremeniji u regionu. [5]

Njegovo ime i logo izabrani su na konkursu "Pusti inspiraciju da te vozi".

Pomenuti voz se može kretati maksimalnom brzinom od 200 km/h, a udaljenost između Beograda i Novog Sada prelazi za svega 36 minuta.[6]

Istorija[7][uredi | uredi izvor]

1837 - Peštanski „Serbski narodni list“ objavio je tekst pod nazivom „Gvozdeni put i parovoz“, što je prvi tekst o železnici pisan na srpskom jeziku.

1881 - 21. juna u 10 časova, svečano je obeležen početak radova na izgradnji pruge Beograd – Niš (datum po julijanskom kalendaru).

1882 - Lokomotiva „Milan“ je prva lomotiva građena u Srbiji, namenski, za potrebe rudnika u Majdanpeku. Nazvana je „Kralj Srbije“, a rudari su je od milja zvali „Milan“. Iste godine izgrađena je još jedna lokomotiva, nazvana „Natalija“.

1884 - 23. avgusta u osam časova i trideset minuta (4. septembar po gregorijanskom kalendaru) – prvi svečani voz krenuo je iz Beograda do Niša. 15. septembar 1884, po gregorijanskom kalendaru – prva srpska pruga predata je javnom saobraćaju za prevoz putnika. Ovaj datum – 15. septembar – slavi se i kao Dan železničara.

1884 - 21. septembara zgrada Železničke stanice Beograd na Savskom trgu predata je na upotrebu. Izgrađena je između 1882. i 1885. godine, po planovima arhitekte Dragutina Milutinovića i ima status spomenika kulture od velikog značaja. Nakon zatvaranja Glavne železničke stanice, 30. juna 2018. godine, zgrada gubi svoju prvobitnu funkciju.

1888 - 6. maja uspostavljena je međunarodna železnička veza Srbije sa Turskom kod Ristovca. 1. avgusta uspostavljena je međunarodna železnička veza Srbije sa Bugarskom kod Caribroda (Dimitrovgrad).

1889 - 1. maja (2. jun) država zvanično preuzima eksploataciju železnice.

1936 - Završena je nova „dvorska čekaonica“ u stanici Topčider, čime ona dobija na značaju kao polazna i krajnja stanica putovanja kraljevske porodice i njihovih gostiju. Rušena u ratovima i obnavljana, dobijala je različite uloge tokom svog postojanja. Posle Drugog svetskog rata postaje polazan i dolazna stanica za brojna putovanja Josipa Broza Tita. Kada je Glavna železnička stanica prestala sa radom, 30. juna 2018. godine, preuzima njenu funkciju. „Tajanstvena lepotica skrivena među drvećem“ prestaje sa radom 1. oktobra 2021.

1950 - 1. februara osnovan je Železnički muzej u Beogradu, kao prvi muzej sa železničkom tematikom na ovim prostorima.

1964 - Započeti radovi na elektrifikaciji pruge kod tovarnika.

1970 - 30. maja stigao je prvi svečani voz sa elektrovučom iz Zgareba u Beograd.

1973 - Poslednja parna lokomotiva ispraćena je sa beogradske stanice.

1976 - Saobraćaju je predata pruga Beograd–Bar. Pruga je dugačka 476 km, a zbog izuzetno specifičnog i nepristupačnog terena, kao i nepovoljne ekonomske situacije, građena je 25 godina.

1990 - Otvoreno muzejsko Odeljenje uzanih pruga u Požegi, u kojem se čuvaju najznačajniji eksponati sa pruga uzanog koloseka.

Aktivni vozni park[uredi | uredi izvor]

Električne lokomotive[uredi | uredi izvor]

30 Proizvođač Brojno stanje Pogonska snaga motora Osovinski raspored Maks. brzina Godine proizvodnje
Komentar
 Slika
ŽS 441 Rade Končar
MIN Niš		 22 (11 u voznom stanju) 3860 kW Bo'Bo' 140 km/č 1969–1988 Podserije 600 i 700, sa reduktorima za 140 km/č
ŽS 461 Elektroputera (Electroputere) 4 (1 u voznom stanju) 5100 kW Co'Co' 120 km/č 1972-1980 Za vuču međunarodnih vozova na barskoj pruzi

[8][9]

Dizel lokomotive[uredi | uredi izvor]

Oznaka Proizvođač Brojno stanje Pogonska snaga motora Osovinski raspored Maks. brzina Godine proizvodnje
Komentar
 Slika
ŽS 621 ČMKS 5 (103,104,106,301 i 302) 392 kW (1700 kW) Bo km/č 2001
ŽS 661 DžM - EMD 3 (od toga su 2 iznajmljene od Srbija karga) 1454 kW Co'Co' 114 km/č (124 km/č) 1960–1971
ŽS 666 DžM - EMD 4 (2 iznajmljene Srbija kargu; dok 2 čekaju investicionu opravku 1845 kW Co'Co' 122 km/č 1978

Elektromotorni vozovi[uredi | uredi izvor]

Oznaka Proizvođač Brojno stanje Pogonska snaga motora Osovinski raspored Maks. brzina Godine proizvodnje
Komentar
 Slika
ŽS 412 Fabrika vagona Riga (Rīgas Vagonbūves Rūpnīca) 29 1360 kW Bo'Bo'+2'2'+2'2'+Bo'Bo' 120 km/č 1980–1990. U saobraćaju je 13 EMV. Devet garnitura saobraća kao BG voz, a ostale na putničkim vozovima od Beograda ka Novom Sadu, Šidu, Prijepolju, Paraćinu itd.
ŽS 413 Štadler Flirt (Stadler FLIRT) 21 2000 kW Bo'2'2'2'Bo' 160 km/č 2014-2015. Tokom 2014. isporučeno je 13 garnitura, a tokom 2015. još osam.

Saobraćaju na ICS i RE vozovima, kao i na pojedinim putničkim vozovima (Novi Sad – Subotica, Novi Sad – Šid, Beograd – Prijepolje, Beograd – Niš itd.).

ŽS 410 Štadler Kis (Stadler KISS) 3 4000kW trajno,6000kW maksimalno Bo'2'2'2'Bo' 200 km/č 2022. Saobraća na brzoj prugi između Beograda i Novog Sada

[10][11]

Dizel-motorni vozovi[uredi | uredi izvor]

Oznaka Proizvođač Brojno stanje Pogonska snaga motora Osovinski raspored Maks. brzina Godine proizvodnje
Komentar
 Slika
ŽS 710 Kalmar Verstad (Kalmar Verkstad) 10 294 kW 1A-1A 130 km/č 1979–1981
ŽS 711 Metrovagonmaš 39 2x 350 kW Bo'2'-2'Bo' 120 km/č 2011-2016
ŽS 712 Makosa (MACOSA) 4 B'B'+2'2' 120 km/č 1980

[10]

Park putničkih kola[uredi | uredi izvor]

Putnička kola 1. klase ŽS Aeelmt 61 72 10-70 604-1, deo kompozicije voza Avala pred Bratislavom.

Putnička kola 1. klase:

  • A - 19 kola
  • Aeelmt - 6 kola

Putnička kola 1. i 2. klase:

  • AB - 14 kola
Putnička kola 2. klase ŽS Beelmt 61 72 20-70 600-7, deo kompozicije voza u Cirihu.

Putnička kola 2. klase:

  • B - 55 kola
  • Beelmt - 14 kola


Putničk kola 2. klase sa restoranom:

  • BR - 5 kola
Restoran vagon ŽS WRl 51 72 87-71 654-5, deo kompozicije voza za Cirih.

Restoran vagoni:

  • WReelm - 3 kola
  • WRl - 1 kola

Kušet vagoni:

  • Ac, AcBc, Bc - 19 kola


Spavaća kola:

  • WL - 8 kola

[12]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ N1 (2023-11-14). „Srbija voz promenio ime”. NOVA portal (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-14. 
  2. ^ Doneto rešenje o upisu u Registar privrednih subjekta: Tri nova Društva počela sa radom 10. avgusta Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. septembar 2015), službena veb stranica Železnice Srbije, 13. avgust 2015.
  3. ^ Ispunjene obaveze prema MMF-u po pitanju Železnice Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2015), TANJUG, 19. avgust 2015.
  4. ^ „ŽELEZNICE SRBIJE Opšte informacije”. Arhivirano iz originala 04. 10. 2011. g. Pristupljeno 22. 08. 2015. 
  5. ^ „Prvi brzi voz u istoriji Srbije – Srbija Voz” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-07-25. 
  6. ^ Soko brzi voz Beograd novi Sad 200 km/h Brzi voz Soko je HIT - Soko brzi voz je sjajan - mart 2022 (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2022-07-25 
  7. ^ „Naša priča – Srbija Voz” (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 25. 07. 2022. g. Pristupljeno 2022-07-25. 
  8. ^ „ŽELEZNICE SRBIJE Elektro lokomotive”. Arhivirano iz originala 09. 10. 2015. g. Pristupljeno 22. 08. 2015. 
  9. ^ Društvo prijatelja železnice, Električne lokomotive
  10. ^ a b „Društvo prijatelja železnice, Motorni vozovi” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 22. 08. 2015. 
  11. ^ „Železnice Srbije dobile dozvolu za korišćenje novih elektromotornih "Štadler" vozova”. Arhivirano iz originala 19. 06. 2015. g. Pristupljeno 22. 08. 2015. 
  12. ^ Putnička kola ŽS, vagonweb (Češki)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Србијавоз&oldid=27014049”