Stana Milanović

Stana Milanović
Stana Milanović, rad Hakije Kulenovića
Datum rođenja	1867.
Mesto rođenja	Šabac, Kneževina Srbija
Datum smrti	19. avgust 1891.(1891-08-19) (23/24 god.)
Mesto smrti	Šabac, Kraljevina Srbija

Stana M. Milanović (Šabac, 1867 — Šabac, 1891) bila je velika srpska dobrotvorka.

Biografija

Rođena je u Šapcu 1867. godine, kao kći Ostoje Filipovića, trgovca i bila je udata za šabačkog trgovca Mijata Milanovića. Imala je brata, Stanka Ostojića, koji je očito uzeo prezime po očevom imenu i koji je, kao i Stana, umro veoma mlad.

Testament

Ona je, testamentom sastavljenim 14. juna 1891. godine, svoju pokretnu i nepokretnu imovinu u Šapcu i mačvanskom selu Belotiću, zaveštala "na više vaspitanje i školovanje ženskog podmlatka". Ubrzo po sastavljanju testamenta, 19. avgusta 1891. godine, umrla je u svojoj 25. godini. Prema podacima iz napisa u lokalnoj štampi, celo imanje koje je Stana zaveštala kao zadužbinu procenjeno je na 100.000 dinara.

• 
  Zgrada nekadašnjeg internata, današnja Ekonomska škola
• 
  Zgrada nekadašnjeg internata, današnja Ekonomska škola

„Znajući da svaki, ko se rodi, mora umreti, i želeći da moje imanje posle moje smrti upotrebi se na dobrotvorne celji, što je i želja mog jedinog brata Stanka Ostojića biv. trg. bila, od koga sam to imanje i nasledila, ja hoću da učinim poslednju naredbu o upotrebi toga imanja moga, pa prizvavši potrebne svedoke i pisca testamenta, ovde izjavljujem i zapisujem da je moja poslednja volja, da posle moje smrti imanje ovako upotrebi se kao što ću ovde zapisati. Ja imam kuću i plac u Šapcu do Stane Ostojićke, Sime Trojanovića i ulice, magacin u Šapcu kraj Save i zemlju u Belotiću, koju je moj brat kupio kao imanje braće Gligorića, i dve hiljade dukata, koje je moj brat mome mužu dao u radnju, kao i četiri stotine dukata, koje je moj brat dao mome mužu za miraz. Sve to imanje, osim ranije prodatih zemalja Josifoviću, hoću da do svoje smrti uživa moj muž Mijat, a čim ja i moj muž umremo, hoću da to imanje upotrebi se na zidanje jedne Više ženske škole u Šapcu, koja će imati natpis: Zadužbina Stanka Ostojića iz Šapca i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovića, trgovca iz Šapca”.

Integralni tekst Staninog testamenta

Fond Milanovića

Na zahtev mnogobrojnih Šapčana, odlučeno je da od školske 1904/1905. godine u gradu počne sa radom Viša ženska škola. Na dan 19. avgusta 1905. godine, u kući Milanovića, koja je adaptirana, svečano su otvorene nove prostorije, a na čeonoj fasadi se pojavila mermerna ploča sa natpisom:

Srpska kraljevska Viša ženska škola. Zadužbina Stanka Ostojića i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovića iz Šapca.

Iako su prostorije bile neuslovne, Škola je ovde radila do Prvog svetskog rata.

U toku rata, dobar deo imovine iz Fonda, bili su srušeni, kao i kuća u kojoj je bila smeštena Viša ženska škola. Šabac je bio bez ženske škole do 1925. godine, kada je počela sa radom Podrinska učiteljska škola. Zbog Zakona o učiteljskim školama iz 1929. godine koji je, pored ostalog, predviđao i obavezu da se one, u roku od pet godina urede internatski, rukovodstvo škole, zbog nedostatka sredstava se obratilo Fondu Stane Milanovića, koje je prihvatilo da finansira izgradnju internata.

Plac za gradnju obezbedila je Opština, na nekadašnjem Topuzovića imanju, u neposrednoj blizini škole. Gradnja je počela krajem oktobra 1933, a zgrada je završena u leto naredne, 1934. godine, a prvi učenici nisu bili primljeni u septembru 1935. godine.

Arhitektura zgrade internata

Novo dvospratno zdanje, sa uvučenim centralnim delom, imalo je u suterenu kuhinju, magacin namirnica, perionicu, peglernicu i prostor za uređaje centralnog grejanja. U visokom prizemlju nalazila se prostrana trpezarija, ambulanta, lekarska ordinacija, kancelarije uprave i magacini. Na prvom spratu bile su muške spavaonice i učionice, a na drugom, po istom rasporedu, devojačke.

Na zabatu centralnog dela zgrade i danas stoji natpis: Zadužbina Stane M. Milanović.

Danas je u ovoj zgradi smeštena Ekonomska škola. Zgrada je renovirana 1997. godine.