Ствар на прагу

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stvar na pragu
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Thing on the Doorstep
AutorH. F. Lavkraft
ZemljaSAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delahoror
Izdavanje
Datumjanuar 1937.

„Stvar na pragu” (engl. The Thing on the Doorstep) je pripovetka američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta, napisana u avgustu 1933. i objavljivana u januaru 1937. u časopisu Weird Tales.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Priča se završava dolaskom pogrbljene figure na prag glavnog junaka

Danijel Apton, pripovedač, objašnjava da je ubio svog najboljeg prijatelja Edvarda Derbija i da se nada da će njegov izveštaj dokazati da on nije ubica. On počinje opisom Derbijevog života i karijere. Derbi je bio zainteresovan za okultizam još kao dečak, što ga je dovelo do toga da se sprijateljio sa Aptonom. Njih dvojica bi razgovarali o mračnoj mitologiji u slobodno vreme. Kad god je Derbi bio u poseti, uvek je koristio isti način kucanja od tri udarca alke na vratima, kratke pauze, a zatim dva dodatna udarca; Apton je oduvek mogao da identifikuje Derbija na ovaj način. Derbija su roditelji oduvek obožavali i on se posebno oslanjao na njih, posebno na svoju majku. Njena smrt ga je dovela do depresije od koje se dugo oporavljao. Apton zatim govori o Asenat Vejt, Derbijevoj koleginici sa Univerziteta Miskatonik. Edvard i Asenat su se ubrzo venčali nakon što su se zbližili zbog ljubavi prema okultizmu. Uprkos zabrinutosti, Derbi se useljava u staru kuću Krauninšild, sa tri sluge iz Insmuta.

Nekoliko godina kasnije, ljudi počinju da primećuju čudne promene u Derbiju. Ponekad su ga viđali kako vozi, iako to nikada nije naučio. Povremeno bi ga vozili šofer ili mehaničar dok bi ležao malaksao na zadnjem sedištu automobila. Derbi se poverava Aptonu, pričajući mu čudne priče o Asenat. Jedne noći on dolazi na Aptonova vrata u panici i izjavljuje kako joj više nikada neće dozvoliti da mu uradi nešto. Derbi pokušava da nagovesti kako veruje da Asenatin pokojni otac, Efrejm Vejt, možda nije mrtav. Usred ove priče on naglo zastaje, kao da ga je obuzela neka hipnotička čarolija.

Apton je kasnije pozvan da pokupi Derbija, koji je pronađen u Čezankuku, u Mejnu, kako luta buncajući i vičući. Pop povratku, Derbi govori kako je Asenat koristila njegovo telo, i siguran je da je Efrejm taj koji živi u Asenatinom telu. Derbi kaže Aptonu: „Ona [Asenat] naškraba belešku rukopisom svog oca, u crticu isto.” Pre nego što završi svoju priču, Derbi ima mali epileptički napad i brzo menja ličnost, tražeći od Aptona da ignoriše ono što mu je možda upravo ispričao. Međutim, Apton vidi promenu u njegovim očima; smatra da liče na Asenatine oči, a zatim da možda više liče na Efrejmove oči.

Nekoliko meseci kasnije, Derbi se pojavljuje na Aptonovim vratima i kaže da je pronašao način da zadrži Asenat podalje i da je spreči da koristi njegovo telo, što implicira neku vrstu čarolije ili rituala. Derbi završava renoviranje svoje stare porodične kuće, ali čini se čudnim da nerado napušta kuću Krauninšild. Aptona ponovo posećuje Derbi, koji počinje da bunca o svojoj ženi i tastu i o tome kako još uvek oseća da ona, on, to, grabi ka njegovom umu dok spava, pokušavajući da ga uhvati. Apton uspeva da uspava Derbija, ali ga onda vodi u sanatorijum u Arkamu. Sanatorijum zove Aptona da mu kaže da se Derbijev „razum iznenada vratio”, iako nakon posete Apton može da vidi da to nije prava Derbijeva ličnost, već osoba koju je sreo dok je vozila kući.

Aptona iz sna budi kucanje na vrata, koristeći stari Derbijev signal od tri i dva udarca. Apton veruje da je to možda Derbi i otvara svoja vrata, ali pronalazi patuljastog, pogrbljenog glasnika skrivenog ispod Derbijevog velikog kaputa, koji nosi pismo od Derbija. U pismu se objašnjava da je Derbi u stvari ubio Asenat i zakopao njeno telo u njihovom podrumu. Ali trebalo je da shvati da je Asenatina (verovatno Efrejmova) duša delimično odvojena od njenog tela i da će duša živeti sve dok telo ne bude kremirano. Asenat je uspela da preuzme kontrolu nad njegovim telom dok je bio u sanatorijumu, što znači da je „stvar na pragu” zapravo Derbi koji nastanjuje Asenatin istruleli leš. Poruka moli Aptona da ode u sanatorijum da ubije Derbija, koji je sada trajno zaposednut Efrejmovom dušom na način na koji on zamišlja prvobitnu Asenat nekada. Apton to i čini, iako otkriva da se plaši da je možda i njegova duša prebačena.

Likovi[uredi | uredi izvor]

Edvard Pikman Derbi[uredi | uredi izvor]

Edvard Pikman Derbi, protagonista priče, pesnik je i muž Asenat Vejt. Lavkraftov prikaz Derbijevog detinjstva se smatra velikim delom autobiografskim:[1]

Moguće je da je prerano sazreo i zato što je imao privatne učitelje i zato što je rastao mažen i odvojen od svojih vršnjaka. Bio je bolešljivi jedinac, što je njegove brižne, zabrinute roditelje nateralo da ga drže blizu sebi. Nije smeo da izlazi bez dadilje, a jako retko je imao priliku da se slobodno igra sa drugom decom. Sve to je kod dečaka njegove mašte moralo izazvati stvaranje unutrašnjeg, čudnovatog sveta... Derbi se, međutim, jako loše snalazio u privatnim i praktičnim poslovima zahvaljujući tome što je odrastao razmažen. Zdravlje mu se popravilo, ali navike koje se tiču detinjaste zavisnosti su ostale, poduprte od strane previše brižnih roditelja, tako da i dalje nije nigde putovao sam, nije sam donosio odluke, niti je preuzimao odgovornosti.

Međutim, smatra se malo verovatnim da je tipično samozatajni Lavkraft mislio na sebe kada je opisao Derbija kao čudo od deteta i mladu književnu senzaciju:

Učio je sa neverovatnom lakoćom i već u sedmoj godini je počeo da piše sumorne, fantastične, gotovo morbidne pesme od kojih su njegovi učitelji ostajali zapanjeni... Čudnovati talenat mladog Derbija razvijao se neverovatno, tako da je sa osamnaest godina izdao zbirku košmarnih pesama pod nazivom Azatot i drugi užasi koja je izazvala pravu senzaciju.

Naslov Derbijeve knjige sugeriše da je Lavkraft imao na umu Klarka Eštona Smita, koji je dobio priznanje sa devetnaest godina kada je objavio knjigu poezije pod nazivom Namernik zvezda i druge pesme. Drugi mogući model je Alfred Galpin, Lavkraftov prijatelj koji je bio jedanaest godina mlađi od njega, koga je opisao kao „neizmerno superiornijeg od mene” po intelektu.[2]

Napisavši da je „pokušaj da pusti brkove bio primetan tek uz pažljivo posmatranje”, Lavkraft se pozvao na svog štićenika Frenka Belknapa Longa, kojeg je često zadirkivao iz istog razloga.[2]

Derbijeva prepiska sa „ozloglašenim bodlerovskim pesnikom Džastinom Džefrijem” je omaž priči „Crna stena” Roberta E. Hauarda.

Kao i Apton, Pikman i Derbi su stara prezimena Sejlema. U Lavkraftovoj fikciji postoji sugestija da su ove tri porodice blisko povezane; Ričard Apton Pikman je naslovni lik „Pikmanovog modela”, dok Fondacija Natanijel Derbi Pikman omogućava antarktičku ekspediciju u Planinama ludila.[3]

Piter Kenon primećuje da lik protagoniste pokreće radnju „Stvari na pragu” više nego u većini Lavkraftovih priča. „Tamo gde kosmičke sile obično slučajno preteknu tipičnog Lavkraftovog heroja kao što je Pisli, ovde Derbi samo svoju slabu ličnost može da krivi za to što je postao žrtva podlog plana svoje žene.”[4]

Danijel Apton[uredi | uredi izvor]

Danijel Apton je pripovedač priče i najbolji prijatelj protagoniste, Edvarda Derbija. Nakon što je diplomirao na Harvardu i stažirao u bostonskoj arhitektonskoj službi, pokrenuo je sopstvenu praksu u Arkamu. Oženjen je i sa oko 28 godina dobio je sina Edvarda Derbija Aptona.

Apton je staro prezime iz Sejlema, što odražava činjenicu da je Arkam većim delom fiktivna verzija Sejlema. Lavkraft je opisao Vinsloua Aptona, profesora Univerziteta Braun, kao „prijatelja porodice”.[5]

U priči „Do Arkama i zvezda” Frica Lajbera, Apton je zaslužan za projektovanje nove administrativne zgrade Univerziteta Miskatonik i nuklearne laboratorije Pikman, opisanih kao „veličanstvene strukture koje su u potpunosti kompatibilne sa starim dvorištem”. Albert Vilmart u ovoj priči primećuje da je Apton „imao zapaženu karijeru otkako je dobio čistu dijagnozu o mentalnom zdravlju i otpušten je presudom za 'opravdano ubistvo'”.[6]

Asenat Vejt Derbi[uredi | uredi izvor]

Ilustracija Asenat Vejt u časopisu Innsmouth Magazine

Asenat Vejt Derbi je ćerka Efrejma Vejta, udata za Edvarda Derbija. Opisana je kao „crnka, niska i zgodna, ako se izuzmu suviše isturene oči” — ovaj izgled je uobičajen za ljude iz Asenatinog rodnog grada Insmuta. Zajedno sa činjenicom da je njena majka bila Efrejmova „nepoznata supruga koja je uvek bila pod velom”, postoji jaka sugestija da je Asenat hibrid Dubokih, vrste opisane u Senki nad Insmutom. Priča sugeriše da se „Asenat” možda uopšte i ne pojavljuje u priči, već da njeno telo u stvari sve vreme zaposeda njen otac (ili možda Kamog), koji sada pokušava da se prebaci u Derbijevo telo.

U Bibliji, Asenata je udata za Josifa i majka je Jefremova. S. T. Džoši tvrdi da se njeno ime prevodi kao „ona pripada svom ocu”, i da je „u priči Asenat bukvalno 'posednuo' njen otac.”[7]

Piter Kenon piše da Asenat Derbi čini „Stvar na pragu”, „jedinom Lavkraftovom pričom sa jakim ili važnim ženskim likom” — iako je ovo pitanje zakomplikovano „situacijom zamene polova” u priči.[8]

Efrejm Vejt[uredi | uredi izvor]

Efrejm Vejt je ostareli Asenatin otac. Za njega se kaže da je „u svoje vreme bio izvanredan proučavalac magije”, a opisano je da je imao „svirepo, mrzovoljno lice” sa „umršenom gvozdenosedom bradom”. On je „umro lud” otprilike u vreme kada je Asenat upisala školu Hol. Uprkos tome što je rodom iz Insmuta, Efrejm je izgleda potpuno čovek jer se u starosti nije transformisao u Dubokog.

Prema Robertu M. Prajsu, model za Efrejma je bio okultista iz stvarnog sveta Artur Edvard Vejt, najpoznatiji po špilu Tarot Rajder-Vejt.[9]

Kamog[uredi | uredi izvor]

„Kamog” je tajno ime Efrejma Vejta u kovenu. Nasuprot tome, moguće je da je to ime ne-ljudskog entiteta koji je zaposeo njega i njegovu porodicu.

Inspiracija[uredi | uredi izvor]

Ideja za priču je Lavkraftu došla iz sna koji je usnio 1928. godine, a koji je zapisao u svojoj beležnici:

„Čovek ima užasnog prijatelja čarobnjaka koji stiče uticaj nad njim. Ubija ga u odbrani svoje duše – zazida telo u drevnom podrumu – ALI – mrtvi čarobnjak (koji je rekao čudne stvari o duši koja se zadržava u telu) zamenjuje tela sa njim... ostavljajući mu svesni leš u podrumu.”[10]

Povezana dela[uredi | uredi izvor]

U priči se često pominju elementi iz drugih Lavkraftovih priča, uključujući mesta (Arkam, Univerzitet Miskatonik, Insmut, Kingsport), knjige (Nekronomikon, Knjiga Eibonova, Bezimeni kultovi — Edvard Derbi pred kraj priče kaže da ove knjige treba spaliti) i entitete (Azatot, Šub-Nigurat, šogoti). Lavkraft se vratio temi prenošenja uma u ​​Seni iz drugog vremena.

Dva romana predložena kao inspiracija za „Stvar na pragu” su Razmena duša Barija Pejna, koji govori o izumu jednog naučnika koji mu omogućava da promeni ličnosti sa svojom ženom, i Lek H. B. Drejka, gde se lik sa moći prenošenja uma vraća iz mrtvih zaposedajući telo povređenog prijatelja.[2]

Piter Kenon je napisao dva nastavka „Stvari na pragu”: „Osvetu Azatota” i „Azatotovu kuću”. Dark Adventure Radio Theatre: The Shadow over Innsmouth se posredno poziva na „Stvar na pragu”, specifično na porodicu Vejt kao na istaknutu porodicu Insmuta. Grafički roman Providens Alana Mura sadrži lik zasnovan na Asenat/Efrejmu.

Prijem[uredi | uredi izvor]

Prema Piteru Kenonu, „većina kritičara se slaže da se 'Stvar na pragu'” svrstava među „najslabije Lavkraftove kasnije priče”. On je kritikuje zbog „očigledne i melodramatične radnje, isprekidane delovima histrionskog monologa”, kao i zbog „prilično formulaične” arkamske postavke.[11] Robert Vajnberg omalovažava „Stvar na pragu” kao „ne jednu od njegovih [Lavkraftovih] najboljih priča”,[12] a S. T. Džoši u knjizi H. F. Lavkraft: Život naziva je „jednom od Lavkraftovih najlošijih priča”.

Lin Karter takođe odbacuje priču kao „začuđujuće minornu i nekako nezadovoljavajuću... užasnu malu porodičnu tragediju... kojoj u potpunosti nedostaje ona vrsta kosmičke vizije koja čini Lavkraftove najbolje priče tako nezaboravnim.”[13]

L. Sprejg de Kamp nudi uravnoteženiji pogled, opisujući priču kao „u srednjem rangu Lavkraftovih priča: ispod njegovih najboljih, ali daleko iznad proseka Weird Tales-a”, dodajući da je „Lavkraft obraćao više pažnje nego obično na likove u ovoj priči”.[14]

Ovo je jedino Lavkraftovo delo uključeno u antologiju Američke fantastične priče Biblioteke Amerike iz 2009. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Joshi and Cannon, p. 243
  2. ^ a b v Joshi, S.T.; Schultz, David E. (2004). An H.P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. str. 264—265. ISBN 978-0974878911. 
  3. ^ Joshi and Cannon, p. 219, 241.
  4. ^ Cannon, str. 9
  5. ^ S. T. Joshi and Peter Cannon, More Annotated Lovecraft, p. 219.
  6. ^ Fritz Leiber, "To Arkham and the Stars", Tales of the Lovecraft Mythos, pp. 319-320.
  7. ^ Joshi, str. 247
  8. ^ Peter Cannon, "Introduction", More Annotated Lovecraft, p. 9.
  9. ^ Robert M. Price, The Azathoth Cycle, p. vi.
  10. ^ Bruce Sterling (4. 7. 2011). „H. P. Lovecraft's Commonplace Book”. wired.com. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  11. ^ Peter Cannon, "Introduction", More Annotated Lovecraft, p. 9.
  12. ^ Weinberg, str. 42
  13. ^ Carter, str. 102
  14. ^ Sprague de Camp, p. 383.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Joshi, S.T.; Schultz, David E. (2004). An H.P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. str. 264—265. ISBN 978-0974878911. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ствар_на_прагу&oldid=27678704”