Јосиф

Браћа продају Јосифа

Пророк Јосиф (хебр. יוֹסֵף, арап. يوسف [Yūsuf или Yūsif]) био је једанаести од дванаест синова Јаковљевих. Према сведочанству Светог писма Старога завета његова браћа су га због љубоморе као веома младог продали у робље. Као роб је био одведен у Египат, где је након неког времена примљен на двор египатског фараона који га је поставио за управника краљевства и учинио најмоћнијим и најутицајнијим у Египту.

Размјештај тринаест племена у Израиљу (Јосифова:Ефрем и Манаше)

Касније је својој браћи опростио и целу породицу преселио у Египат. Био је познат као исцелитељ, градитељ, архитекта и као даровит човек у многим областима.

Јосиф управља Египтом

Пророк Јосиф у Светом писму[уреди | уреди извор]

И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи. И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој. После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир. (1 Мој. 37:26, 1 Мој. 37:36, Приче 30:20) И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову? (1 Мој. 4:10, Јов 16:18) Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова. (1 Мој. 29:14, 1 Мој. 42:21) Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир. (1 Мој. 39:1, 1 Мој. 45:4, 5 Мој. 33:16, Суд. 6:3, Псал. 105:17, Мат. 27:9, Дела 7:9)

Претпоставке о вези са Имхотепом[уреди | уреди извор]

Поједини археолози и историографи поистовећују Јосифа са египатским свештеником Имхотепом. Наиме, велики број чињеница везаних за животе једнога и другога се поклапају. Обојица нису краљевског порекла али су били изузетно блиски фараону. Обоје су цењени као велики мудраци, лекари, архитекте, градитељи. Градња првих пирамидалних грађевина се везује за обојицу, а није био редак случај у тим временима да Јевреји припаднике свога народа називају јеврејским именом иако он званично носи египатко име. То је био случај код готово свих странаца који су радили у фараоновој администрацији.