Јосиф
 „Његова браћа су препознала Џозефа“ (слика Леона Пјера Урбана Буржоа из 1863.) | |
| Датум рођења | 1562. п. н. е.[тражи се извор] |
| Место рођења | Haran |
| Датум смрти | 1452. п. н. е.[тражи се извор] |
| Место смрти | Египат |
| Место укопа | Јосифов гроб, Наблус 32° 12′ 47″ С; 35° 16′ 58″ И / 32.2130268° С; 35.2829153° И |
Пророк Јосиф (хебр. יוֹסֵף, арап. يوسف [Yūsuf или Yūsif], хебр. יוֹסֵף;[1] стандард: Yōsef, тиберијски: Yōsēp̄; алтернативно: יְהוֹסֵף,[2][3] досл. 'Yahweh додаће'; стандард: Yəhōsef, тиберијски: Yо̆hōsēp̄;[4] арап. يوسف; стгрч. Ἰωσήφ) био је једанаести од дванаест синова Јаковљевих. Према сведочанству Светог писма Старога завета његова браћа су га због љубоморе као веома младог продали у робље.[1] Као роб је био одведен у Египат, где је након неког времена примљен на двор египатског фараона који га је поставио за управника краљевства и учинио најмоћнијим и најутицајнијим у Египту.
Композиција приче се може датирати у период између 7. века пре нове ере и треће четвртине 5. века п. н. е., што је отприлике период у који научници датирају Књигу Постања.[5] У рабинској традицији, он се сматра претком другог Месије званог „Машијах бен Јосеф“, који ће водити рат против сила зла заједно са Машијах бен Давидом и погинути у борби са непријатељима Бога и Израела.[6]
Пророк Јосиф у Светом писму[уреди | уреди извор]
Касније је својој браћи опростио и целу породицу преселио у Египат. Био је познат као исцелитељ, градитељ, архитекта и као даровит човек у многим областима.
И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи. И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој. После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир. (1 Мој. 37:26, 1 Мој. 37:36, Приче 30:20) И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову? (1 Мој. 4:10, Јов 16:18) Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова. (1 Мој. 29:14, 1 Мој. 42:21) Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир. (1 Мој. 39:1, 1 Мој. 45:4, 5 Мој. 33:16, Суд. 6:3, Псал. 105:17, Мат. 27:9, Дела 7:9)
Завера против Јосифа[уреди | уреди извор]
Јосифова полубраћа су била љубоморна на њега; (Genesis 37:18–20) због чега је у Дотану већина њих сковала заверу да га убије, са изузетком Рувима,[7][8] који је предложио да се Јосиф баци у празну цистерну, намеравајући да спасе Јосифа. Не знајући за ову споредну намеру, остали су га прво послушали.[а] Када су Јосифа затворили, браћа су угледала караван камила како носи зачине и мирисе у Египат, и продала Јосифа овим трговцима.[б] Након тога су крива браћа натопила козјом крви Јосифово капут и показала га Јакову, који је стога веровао да је Јосиф мртав (Genesis 37:12–35).
Потифарова кућа[уреди | уреди извор]
На крају, Јосиф је продат Потифару, капетану фараонове гарде (Genesis 37:36, Genesis 39:1). Касније је Јосиф постао Потифаров лични слуга, а потом и надзорник његовог домаћинства. Овде је Потифарова жена (названа Зулејка у каснијој традицији) покушала да заведе Јосифа, што је он одбио. Љута што је побегао од ње, изнела је лажну оптужбу за силовање и тако осигурала да заврши у затвору[в] (Genesis 39:1–20).
Претпоставке о вези са Имхотепом[уреди | уреди извор]
Поједини археолози и историографи поистовећују Јосифа са египатским свештеником Имхотепом. Наиме, велики број чињеница везаних за животе једнога и другога се поклапају. Обојица нису краљевског порекла али су били изузетно блиски фараону. Обоје су цењени као велики мудраци, лекари, архитекте, градитељи. Градња првих пирамидалних грађевина се везује за обојицу, а није био редак случај у тим временима да Јевреји припаднике свога народа називају јеврејским именом иако он званично носи египатко име. То је био случај код готово свих странаца који су радили у фараоновој администрацији.
Види још[уреди | уреди извор]
- Јусуф, пророк у исламу
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ According to Josephus, Reuben tied a cord around Joseph and let him down gently into the pit. Josephus. Antiquities of the Jews. 2.3.2., Perseus Project AJ2.3.2, .
- ^ The Septuagint sets his price at twenty pieces of gold; the Testament of Gad thirty of gold; the Hebrew and Samaritan twenty of silver; the Vulgar Latin thirty of silver; Josephus at twenty pounds
- ^ Josephus claims that Potiphar fell for his wife's crocodile tears although he did not believe Joseph capable of the crime.Josephus. Antiquities of the Jews. 2.4.1., Perseus Project AJ2.4.1, .
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Gesenius & Robinson 1882, стр. 391.
- ^ „Psalms 81:6”. Sefaria.
- ^ „Strong's Hebrew Concordance - 3084”. Bible Hub.
- ^ Khan, Geoffrey (2020). The Tiberian Pronunciation Tradition of Biblical Hebrew, Volume 1. Open Book Publishers. ISBN 978-1783746767.
- ^ Redford 1970, стр. 242: "several episodes in the narrative, and the plot motifs themselves, find some parallel in Saite, Persian, or Ptolemaic Egypt. It is the sheer weight of evidence, and not the argument from silence, that leads to the conclusion that the seventh century B.C. is the terminus a quo for the Egyptian background to the Joseph Story. If we assign the third quarter of the fifth century B.C.E. as the terminus ante quem, we are left with a span of two and one half centuries, comprising in terms of Egyptian history the Saite and early Persian periods."
- ^ Blidstein, Gerald J. (2007). Skolnik, Fred; Berenbaum, Michael; Thomson Gale (Firm), ур. Encyclopaedia Judaica. 14. стр. 112—113. ISBN 978-0-02-866097-4. OCLC 123527471. Приступљено 7. 11. 2019.
- ^ Genesis 37:21–22
- ^ Josephus. Antiquities of the Jews. 2.3.1., Perseus Project AJ2.3.1, .
Литература[уреди | уреди извор]
- Blidstein, Gerald J. (2007). Skolnik, Fred; Berenbaum, Michael; Thomson Gale (Firm), ур. Encyclopaedia Judaica. 14. стр. 112—113. ISBN 978-0-02-866097-4. OCLC 123527471. Приступљено 7. 11. 2019.
- Gesenius, Wilhelm; Robinson, Edward (1882). A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament. Houghton Mifflin and Company.
- Jastrow, Marcus (1903). A dictionary of the Targumim, the Talmud Babli and Yerushalmi, and the Midrashic literature. 1. London: Luzac & Co.
- Kugel, James L. (1990). In Potiphar's House: The Interpretive Life of Biblical Texts. HarperSanFrancisco. ISBN 978-0-06-064907-4.
- Lang, Bernhard (2009). Joseph in Egypt: A Cultural Icon from Grotius to Goethe. Yale University Press. ISBN 978-0-300-15156-5.
- Naghdy, Fazel (2012). A Tutorial on the Kitab-i-iqan: A Journey Through the Book of Certitude. Fazel Naghdy. ISBN 978-1-4663-1100-8.
- Redford, Donald B. (1970). A study of the biblical story of Joseph: (Genesis 37–50). Leiden: Brill.
- Redford, Donald B. (1993) [1992]. Egypt, Canaan, and Israel in Ancient Times. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00086-2.
- Smith, Morton (1984). „Jewish religious life in the Persian period”. Ур.: Davies, William David; Finkelstein, Louis. The Cambridge History of Judaism: Introduction; The Persian period. SUNY series in Judaica. Cambridge University Press. стр. 219—78. ISBN 978-0-521-21880-1.
- Scharfstein, Sol (2008). Torah and Commentary: The Five Books of Moses : Translation, Rabbinic and Contemporary Commentary. KTAV. ISBN 978-1-60280-020-5.
- Schenke, Hans-Martin (1968). „Jacobsbrunnen-Josephsgrab-Sychar. Topographische Untersuchungen und Erwägungen in der Perspektive von Joh. 4,5.6”. Zeitschrift des Deutschen Palästina-Vereins. 84 (2): 159—84. JSTOR 27930842.
- Gesenius, Wilhelm; Robinson, Edward (1882). A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament. Houghton Mifflin and Company.
- Soggin, J.A. (1993). „Notes on the Joseph Story”. Ур.: A. Graeme Auld. Understanding Poets and Prophets: Essays in Honour of George Wishart Anderson. Sheffield Academic Press. ISBN 9781850754275.
- Soggin, J. Alberto (1999). An Introduction to the History of Israel and Judah. Hymns Ancient and Modern Ltd. ISBN 978-0-334-02788-1.
- Tottoli, Roberto (2002). Biblical Prophets in the Qur'ān and Muslim Literature. Psychology Press. ISBN 978-0-7007-1394-3.
- de Hoop, Raymond (1999). Genesis 49 in its literary and historical context. Oudtestamentische studiën, Oudtestamentisch Werkgezelschap in Nederland. 39. BRILL. ISBN 978-90-04-10913-1.
- Finkelstein, Israel; Silberman, Neil Asher (2001). The Bible Unearthed: Archaeology's New Vision of Ancient Israel and the Origin of Sacred Texts. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7432-2338-6. Приступљено 11. 9. 2011.
- Genung, Matthew C. (2017). The Composition of Genesis 37: Incoherence and Meaning in the Exposition of the Joseph Story. Tübingen: Mohr Siebeck. ISBN 978-3-16-155150-5. Текст „Forschungen zum Alten Testament 2. Reihe. 95. ” игнорисан (помоћ)
- Goldman, Shalom (1995). The wiles of women/the wiles of men: Joseph and Potiphar's wife in ancient Near Eastern, Jewish, and Islamic folklore. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-2683-8.
- Louden, Bruce (2011). „The Odyssey and the myth of Joseph; Autolykos and Jacob”. Homer's Odyssey and the Near East. Cambridge University Press. стр. 57—104. ISBN 978-0-521-76820-7.
- Moore, Megan Bishop; Kelle, Brad E (2011). Biblical History and Israel's Past: The Changing Study of the Bible and History. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-8028-6260-0.
- Rivka, Ulmer (2009). Egyptian cultural icons in Midrash. Studia Judaica. 52. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-022392-7. Приступљено 8. 9. 2011.
- Sills, Deborah (1997). „Strange Bedfellows: Politics and Narrative in Philo”. Ур.: Breslauer, S. Daniel. The seductiveness of Jewish myth: challenge or response?. SUNY series in Judaica. SUNY. стр. 171—90. ISBN 978-0-7914-3602-8. Приступљено 8. 9. 2011.
- Sperling, S. David (2003). The Original Torah: The Political Intent of the Bible's Writers. NYU Press. ISBN 978-0-8147-9833-1. Приступљено 8. 9. 2011.
- Völter, Daniel (1909). Aegypten und die Bibel: die Urgeschichte Israels im Licht der aegyptischen Mythologie (4th изд.). Leiden: E.J. Brill. Приступљено 8. 9. 2011.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Биографски речници | |
| Остало | |
