Stevan Markuš
| Stevan Markuš | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1962. |
| Mesto rođenja | Beograd, SFR Jugoslavija |
| Umetnički rad | |
| Polje | slikarstvo, grafika, strip |
Stevan Markuš (Beograd, 1962) srpski je slikar, grafičar, crtač stripova koji je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti, odsek grafika. [1] Veoma je značajan umetnik na polju grafike i stripa. Do danas svoja dela izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je Velike nagrade na 35. oktobarskom salonu u Beogradu.
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
Rođen je 1962. godine u Beogradu, gde je proveo detinjstvo, završio osnovno i srednje školovanja i studirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Odrastao je u Pančevu,u porodici veoma značajnih profesora književnosti-majke Roze Pihajlić,profesorke srpskog jezika i književnosti i oca Petra Markuša,takođe profesora srpske književnosti u Pančevačkoj gimnazije. Nikada se nije ženio i nema potomstva.
Zajedno sa Urošem Đurićem, Markuš je sredinom 1990-ih osnovao umetničku grupu Autonomisti, koja se zalagala za novu figurativnu umetnost inspirisanu stripom, filmom i reklamnim dizajnom. Autonomisti su bili jedna od retkih grupa koja se direktno suprotstavljala pseudonacionalizmu koji favorizuju vodeće kulturne institucije.[2]
Zajedno sa Urošem Đurićem, autor je „Manifesta autonomizma“, koji prema Markuševom mišljenju:
... nije običan, programski manifest...jer...ne pokušava da odredi način na koji neko treba da slika da bi bio autonoman. Manifest je više bio reakcija na neku vrstu nesporazuma na koje su naše slike naišle, odnosno na neku vrstu pogrešnog tumačenja. Zato smo nas dvojica odlučili da sami napišemo recenziju za naše slike i tako je nastao ovaj manifest.[3]
Bavljenje stripom iako zauzima značajno mesto, bila je samo prolazna faza u karijeri Stevana Markuša, jer kada je počeo da se bavim stripom, prestao je da slika. U ovom periodu stvaralaštva Stevan je sarađivao sa Aleksandrom Zografom kao saradnik stripa „Kuhinja”.[4] Kasnije je odustao od stripa, ali se može nazvati povremenim saradnikom stripa "Kuhinja."[2]
Član je Udruženja samostalnih umetnika Remont u Beogradu.
Živi i radi u Pančevu.
Delo[uredi | uredi izvor]
Njegove slike predstavljaju prizore umetnikovog unutrašnjeg života (jer dolaze uglavnom iz njegove podsvesti, nakon što su se nekako filtrirale kroz njegovu svest), koje on prezentuje kroz novu figuraciju koju neguje na različite načine.
Dela Stevana Markuša se odlikuju figurativnim izrazom u kome je on glavni junak, uvek sa akcentom na očima, tako da se njegova dela mogu posmatrati kao autobiografska. A oči nisu toliko važne...kaže autor... i kao što se na prvi pogled čini...oči su vizuelno privlačne, ali nemaju neku posebnu priču na mojim slikama. Takve ih pravim jer su moje takve. Važno je da moja dela imaju autobiografske elemente. Jednostavno slikam ono što doživljavam i preživljavam u sebi.[3]
Njegove slike su bez naslova, jer po mišljenju Markuša...slike ne moraju da budu imenovane. Previše je priča i previše imena na izložbama, pa sam odlučio da mi ne trebaju. Tako sam zapravo počeo pre akademije, pa je tako ostalo do danas.[3]
Markuš je poznat i kao autor mnogih CD omota srpskih andergraund bendova.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Markuš Stevan”. Kolekcija Trajkovic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-14.
- ^ a b v „Arte - Aktuelno :: Stevan Markuš: Mračno poštovanje za stvari koje dolaze”. www.arte.rs. Pristupljeno 2023-03-28.
- ^ a b v Balać, J. „NAŠ GOST: STEVAN MARKUŠ, AKADEMSKI SLIKAR - NOVE SLIKE IZ PODSVESTI”. www.pancevac-online.rs. Pristupljeno 2022-08-14.[mrtva veza]
- ^ Zdravko Zupan, Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007.
