StuIG 33
 |
StuIG 33 (nem. Sturminfanteriegeschütz 33 - StuIG 33) ili skraćeno Šturmpancer 33 (nem. Sturmpanzer 33) bio je prvi Nemački jurišni top isključivo namenjen kao podrška pešadiji za borbu u naseljenim mestima.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Krajem 1941. godine Ferdinand Porše, budući predsednik tenkovske komisije Ministarstva naoružanja, predložio je da se napravi novo samohodno oružje. Na šasiju tenka Pancer III trebalo je postaviti top 150mm u potpuno oklopljenoj nadgradnji. Uprava naoružanja nije bila naročito zainteresovana za ovaj projekt, ali je pod pritiskom F. Tota preduzeće Alket napravilo početkom 1942. godine projekat novog samohodnog jurišnog topa. Oružje koje je odabrano za novo vozilo bila je haubica 150mm sIG 33. Pored haubice 150 mm vozilo je bilo naoružano i jednim mitraljezom 7,92 mm MG 34. Prva 12 vozila završena je do juna 1942. godine, a ostalih 12 do oktobra 1942. godine, kada je završena cela probna serija. Prva prava prilika za proveru borbene vrednosti StuIG 33, bila je Staljingradska bitka. 12 od 24 vozila poslato je u Staljingrad gde su aktivno uzeli učešće u uličnim borbama. Pošto su se StuIG 33 pokazali u borbi kao veoma korisna vozila, uprava naoružanja je dozvolila da se pristupi izradi novog vozila za tu namenu (Brumber). Kako se bitka za Staljingrad završila opkoljavanjem i uništenjem Nemačke 6. armije, tako je i svih 12 StuIG 33 izgubljeno (uništeno ili zarobljeno). Preostalih 12 StuIg 33 korišćeno je u Kurskoj bici i bici za Dnjepar u sastavu 22. tenkovske divizije.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
- Dužina: 5,4 metara
- Visina: 2,3 metara
- Širina: 2,9 metara
- Težina: 21 tona
- Motor: Maybach HL120 TRM V-12
- Brzina po putu: 20 kilometara/sat
- Brzina van puta: 10 kilometara/sat
- Radijus dejstva po putu: 110kilometara
- Radijus dejstva van puta: 85 kilometara
- Posada: 4-5 člana
