Sud opštenarodni srbski u Kragujevcu
Veštinom svojom, a i zahvaljujući jačanju Srbije, Knez Miloš je uspeo da krajem 1820. godine, prenese raspravljanje sporova i krivice Srba, isključivo u nadležnost srpskih starešina. Rezultat toga je bilo i osnivanje prve pravne institucije u oslobođenoj Srbiji. Ta institucija dobila je ime „Sud obščenarodni serbski”, a za sedište joj je određen Kragujevac.[1]
Sud opštenarodni srbski u Kragujevcu je prethodnik Državnog saveta.[2] Državni savet je tek 1835. stvarno ustanovljen iako je već hatišerif iz 1830. godine propisao njegovo uvođenje.
Najviši sud je više puta menjao naziv i kompetencije (zvala se „Sud opštenarodni serbski”, „Magistrat kragujevački”, „Kancelarija opštenarodna serbska” i sl.), dok nije nestala 1835. godine.[3]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Jovan Bobovac, predsednik suda
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 07. 11. 2016. g. Pristupljeno 02. 01. 2017.
- ^ http://ia902205.us.archive.org/29/items/Miscellanea13/Miscellanea13251984.pdf
- ^ Istorijski časopis 33 (1986): Historical Review 33 (1986) — Google Knjige
