Suizei
| Suizei | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 632. p. n. e. |
| Datum smrti | 549. p. n. e. (83 godine) |
| Grob | Cukida no oka no e no misasagi (Nara) |
| Car Japana | |
| Period | 581. p. n. e. – 549. p. n. e.[1] |
| Prethodnik | Džinmu |
| Naslednik | Anei |
Suizei (綏靖天皇 Suizei-tennō) (može se izgovarati i kao Suisei)[2] bio je drugi car Japana. Poznat je i pod punim titularnim nazivom Kamu-nuna-kaha-mimi no mikoto i deo je mitoloških careva koji su vladali Japanom.[3][4]
Nije ostalo zapisano kad je rođen ali se smatra da je bio na vlasti u periodu od 581. do 549. p. n. e.[5]
O vladaru[uredi | uredi izvor]
Današnji istraživači sumnjaju u postojanost devet prvih careva Japana klasifikujući ih u tz. mitološke careve ali se ipak od Suizeijevog prethodnika Sudžina, smatra da su ovi carevi na neki način zaista postojali.[6] Ime „Suizei“ je posthumno ime koje mu po japanskom običaju dodeljeno posle smrti.[7] Pošto nema puno sačuvanih informacija, malo toga se zna o njemu.[8] Većina informacija dolazi iz starih zapisa. U Kodžikiju je zabeleženo ime i genealogija kao i opis kako je došao na vlast dok je Nihon šoki nešto opširniji, iako su njeni tekstovi mitološkog karaktera pod uticajem kineskih legendi.
Po Kodžikiju, Suizei je bio mlađi sin Džinmuove glavne žene Isukejori i njegov stariji brat Kamujavi je trebalo da nasledi tron. Ipak po smrti Džinmua, Tagiši, sin druge careve žene Ahiracu, pokušao je da ugrabi vlast. Suizei je zato posavetovao svog starijeg brata da ubije Tagišija ali pošto se on uplašio i nije mogao to da učini, Suizei je to uradio umesto njega. Videvši to, Kamuja je odlučio da prenese vlast svom mlađem bratu jer po hrabrosti više zaslužuje da vlada.[9] Priča ukazuje na staru praksu ultimonegiture gde je najmlađi naslednik imao najviše prava da nasledi tron. Njega je kasnije zamenio sistem primogeniture gde je to pravo dobijao prvorođeni.
Džien, japanski pesnik, pisac i budistički monah iz 12. veka ostavio je zapis da je Suizei zaista bio sin Džinmua i da je vladao iz palate „Takaoka no Mija“ u Kacuragiju, što će kasnije biti poznato kao provincija Jamato (današnja Nara).[10]
Suizei-teno je posmrtno ime cara koje u prevodu znači „radostan i zdrav mir“. Sugeriše se da je to ime izvedeno iz kineske forme i može se povezati sa budizmom koji je kasnije došao u Japan, što govori da je taj naziv dodeljen dosta kasnije, verovatno u vreme kada je Kodžiki napisan.[11]
Nije poznato gde se nalazi grob cara Suizeija[3] pa se umesto toga tradicionalno poštuje u šintoističkom hramu „Misasagi“ u Nari. Tamo je i njegov zvanični mauzolejum nazvan „Cukida no oka no e no misasagi“.[12]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ "Genealogy of the Emperors of Japan" at Kunaicho.go.jp; retrieved 2013-8-28.
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Annei Tennō" in Japan Encyclopedia. str. 32 na sajtu Gugl knjige
- ^ a b Imperial Household Agency (Kunaichō): 綏靖天皇 (2); retrieved 2013-8-22.
- ^ Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan, pp. 29.
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 3–4. na sajtu Gugl knjige; [Brown, Delmer M. (1979). Gukanshō, pp. 250–251; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki, pp. 88–89.
- ^ Yoshida, Reiji. "Life in the Cloudy Imperial Fishbowl", Japan Times. March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
- ^ Brinkley, Frank. (1915). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era, pp. 21 na sajtu Gugl knjige; Dodeljivanje posthumnog imena za vladara je običaj nastao za vreme vladavine cara Kamua (782–805).
- ^ Kelly, Charles F. "Kofun Culture", Japanese Archaeology. 27. april 2009.
- ^ Chamberlain, Basil. (1919). The Kojiki. str. 184.
- ^ Brown & Ishida 1979, str. 250
- ^ Aston 1896, str. 138–141
- ^ Ponsonby-Fane. str. 418.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Aston, William George. (1896). Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. London: Kegan Paul, Trench, Trubner. OCLC 448337491
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Chamberlain, Basil Hall. (1920). The Kojiki. Read before the Asiatic Society of Japan on April 12, May 10, and June 21, 1882; reprinted, May, 1919. OCLC 1882339
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Richard Arthur Brabazon Ponsonby-Fane (1959). The Imperial House of Japan. Ponsonby Memorial Society.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
