Каика
| Каика | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 208. п. н. е. |
| Датум смрти | 98. п. н. е. (110 година) |
| Гроб | Касуга но Изакава но сано е но мисасаги (Нара) |
| Цар Јапана | |
| Период | 158. п. н. е. – 98. п. н. е. (traditional)[1] |
| Претходник | Коген |
| Наследник | Суџин |
Каика (開化天皇 Kaika-tennō); познат и као Вакајаматонекохикооби но Микото био је девети цар Јапана.[2][3] Сматра се да је владао од 157. п. н. е. до 98. п. н. е.[4][5]
О владару
[уреди | уреди извор]Данашњи истраживачи сумњају у постојаност девет царева Јапана, у које спада и Каика, па их класификују у тз. митолошке цареве, све до Суџина након чега долазе владари са чвршћим доказима постојања.[6] Име „Каика“ је постхумно име које се по јапанском обичају додељује после смрти.[7] Историчари сврставају Когена у тз. митолошке владаре јер чврстих доказа о његовом животу и владавини не постоје и мало тога се зна о њему.[8] У записима Коџики и Нихон шоки остало је сачувано име и генелогија владара. Иако нема јачих доказа да је овај владар заиста владао, Јапанци су традиционално прихватили његово постојање одржавајући место које се сматра његовим гробом (царски мисасаги).[9] Џиен, јапански песник, писац и будистички монах из 12. века оставио је запис да је Каика био други син цара Когена и да је владао из палате Исакава-но-мија у Кацуги која ће каснијe постати део Јамато провинције.[10]
Каика је постхумно име. Ипак сугерише се да је то име изведено из кинеске форме и може се повезати са будизмом који је касније дошао у Јапан, што говори да је тај назив додељен доста касније, вероватно у време када је Коџики написан.[9]
Право место где је сахрањен цар Коген ни данас није познато[2] па се уместо тога традиционално поштује у шинтоистичком храму (мисасаги) у Нари. Тамо је и његов званични маузолејум Касуга но Изакава но сано е но мисасаги.[11]
Супруге и деца
[уреди | уреди извор]Царица: Икагашикоме (伊香色謎命), ћерка Охесоки (大綜麻杵)
- Принц Мимакирихикоиние (御間城入彦五十瓊殖尊) (цар Суџин)
- Принцеза Мимацу-химе (御真津比売命)
Танива но Таканохиме (丹波竹野媛), ћерка Танива но Оагатануши Југори (丹波大県主由碁理)
- Принц Хикојумусу (彦湯産隅命)
Хахацу-химе (姥津媛), млађа сестра Ваши-химе
Ваши-химе (鸇比売), ћерка Кацурагија но Таруми но Сукунеа (葛城垂見宿禰)
- Принц Такетојохазураваке (建豊波豆羅和気王)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Genealogy of the Emperors of Japan" at Kunaicho.go.jp; retrieved 2013-8-28.
- ^ а б Imperial Household Agency (Kunaichō): 開化天皇 (9); retrieved 2013-8-28.
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon. стр. 6–7 на сајту Гугл књиге; Brown, Delmer M. (1979). Gukanshō. стр. 252; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki. стр. 93
- ^ Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan. стр. 30.
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kaika Tennō" in Japan Encyclopedia. стр. 451 на сајту Гугл књиге
- ^ Yoshida, Reiji. "Life in the Cloudy Imperial Fishbowl", Japan Times. March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
- ^ Brinkley, Frank. (1915). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era. стр. 21 на сајту Гугл књиге
- ^ Kelly, Charles F. "Kofun Culture", Japanese Archaeology. April 27, 2009.
- ^ а б Aston, William. (1998). Nihongi, Vol. 1. стр. 148–149.
- ^ Brown & Ishida 1979, стр. 252
- ^ Ponsonby-Fane. стр. 418.
Литература
[уреди | уреди извор]- Aston, William George. (1896). Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. London: Kegan Paul, Trench, Trubner. OCLC 448337491
- Brown, Delmer M.; Ichirō Ishida, ур. (1979). Gukanshō: The Future and the Past. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Chamberlain, Basil Hall. (1920). The Kojiki. Read before the Asiatic Society of Japan on April 12, May 10, and June 21, 1882; reprinted, May, 1919. OCLC 1882339
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1959). The Imperial House of Japan. Kyoto: Ponsonby Memorial Society. OCLC 194887.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). Jinnō Shōtōki: A Chronicle of Gods and Sovereigns. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.