Sferozomi

Sferozomi su ćelijske organele obavijene jednom membranom i bogate mastima.

Istorijat

Sferozome je prvi opisao Hanštajn još 1880. godine kojima je dao naziv mikrozomi. Sferozomi su često bili zanemarieni ili zamenjivani raznim mrtvim plazmatičnim inkluzijama. Od Hajnštajnovog naziva "mikrozomi" za ova telašca se kasnije odustalo kada Klod 1943. godine kao mikrozomi označio druge, sasvim određene strukture a telašca koja je Hajnštajn opisao, Perner je 1953. godine nazvao Sferozomi.

Izgled

Sferozomi su slični masnim kapljicama.One se boje, kao i kapljice ulja, običnim bojama koje se koriste za bojenje masti. Kapljice ulja i drugih lipida se teško razlikuju od sferozoma, pa se jedina razlika uočcava kada se preparati posmatraju pod mikroskopom. Iz tog razolga izvedena su ispitivanja sferozoma iz epidermalnih ćelija ljuspastih listova crnog luka (Alluim cepa) i tkiva koleorize kukuruza (Zea mays) i kapljica ulja iz semena Sinapis alba i Brassica napus. Utvrđeno je da se veličine i jednih i drugih čestica nalazi u međusobno sličnim granicama i da ima sličnu elementarnu membranu, koja je proizvod endoplazmatičnog retikuluma. Zrnasta struktura ukazuje na to da se u njima nalazi belančevinasta stroma.

Tok razvića

Proces počinje nagomilavanjem osimioflne materije na završecima zadebljanih niti endoplazmatičnog retikuluma. Zatim se od ovih odvajaju telašca okruzena jednom membranom, koja se ubrzo uvećava, dostižući prečnik od 100 do 150 nanometara. U ovom stadijumu razvića sferozoma se razlikuje se razlikuje njihova zrnasta struktura. To su prosferozomi, koji se dalje razvijaju u Sferozome. U početnim fazama formiranje uljanih kapljica ide potpuno istim putem na osnovu čega je dokazamo da uljane kapljice potiču od sferozoma. U sledećoj fazi u centru sferozoma se uočavaju svetla mesta što je povezano sa nagomilavanjem masti. U narednoj fazi zranasta struktura sferozoma polako nestaje i na kraju nastaje homogena kapljica pokrivena jednom elementarnom membranom. Membrane koje okupljauju kapljice sprečavaju njihovo međusobno slepljivanje.Sferozomi pokazuju takvu fermentativnu aktivnost da se mogu uporediti sa protplastidima i leukoplastidima, koji sintetišu skrob. Skrobna zrna pri sazrevanju u potpunosti ispunjavaju plastid i bivaju samo pokrivena membranom plastida.

Opšte odlike

Loptastog su oblika. Ako sintetišu masti, onda poseduju za to neophodne fermente. Njihova funkcija je da stvraraju masti.

Spoljašnje veze

• Sferozomi
• Veza između lizozoma i sferozoma Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. decembar 2016)