Scintigrafija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Scintigrafija
Scyntygrafia.JPG
Scintigraf
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost radiologija
ICD-9-CM 92.0-92.1
MeSH D011877

Scintigrafija je nuklearna medicinska dijagnostička metoda kojom se uživo vrše zapisivanja varničenja izotopa (radiofarmaceutika). Zasnovana je na registrovanju prostorne raspodele gama zračenja, specijalnom kamerom, nakon oralnog ili parenteralnog unosa propisane dijagnostičke doze i vrste radioaktivnog izotopa. Scinitigrafija se razliku od snimanja rendgenom, po tome što kod ove metode spoljne, H-zračenje, prolazi kroz telo da bi formiralo sliku na rendgenogramu.[1]

Metoda scintigrafije namenjena je za ispitivanje oblika, veličine i položaja pojedinih organa ili organskih sistema, i analizu ravnomernosti raspodele (homogenost) unetog radionukleida, što ima poseban značaj u dijagnostici. Njen značaj ogleda se i u tome što, za razliku od drugih metoda pruža mogućnost istovremenog ispitivanja morfologije i funkcije organa. Tako npr. samo jedan scintigrafski pregled omogućuje istovremeno direktnu vizualizaciju infarkta i otkrivanje uzročnih i pratećih hemodinamskih poremecaja. Zato se scintigrafija sve više primenjuje kao prvi korak u trijaži cerebrovaskularnih i kardiovaskularnih bolesnika.

Iako je scintigrafija postala poznata metoda za detekciju neoplastičkih lezija jer ima visoku senzitivnost zbog niže specifičnost, ona se često kombinuje sa MRT.[2]

Ova nuklearno-medicinska metoda je jednostavna za izvođenje jer je neinvazivna, doze ozračenosti bolesnika su mnogo manja nego pri radiološkim testovima, a neželjena dejstva primenjenih radiofarmaceutika su izuzetno retka.

Primena[uredi]

Organski sistem Vrste scintigrafije i način izvođenja
Kardiovaskularni sistem
  • Perfuziona scintigrafija srčanog mišića (bolest koronarnih arterija, hipertrofija srčanog zida, dilatacija šupljine komore)
  • Scintigrafija infarkta miokarda.
Respiratorni sistem
  • Perfuzionu scintigrafija pluća
  • Ventilaciona scintigrafija pluća (plućna embolija, opstruktivne bolesti pluća, karcinom bronha, sarkoidoza)
Endokrini sistem
  • Scintigrafija štitaste žlezde (određivanje funkcionalnog statusa nodusa, diferencijalna dijagnoza cervikalnih i medijastinumskih masa, metastaze karcinoma štitaste žlezde, rezidualno tkivo posle tireoidektomija)
  • Scintigrafija kore nadbubrežnih žlezda (adenom, karcinom)
  • Scintigrafija srži nadbubrežnih žlezda (feohromocitom, metastaze)
  • Scintigrafija paratireoidnih žlezda (adenom, diferencijalna dijagnoza cervikalnih tumora)
Mokraćnopolni sistem
  • Dinamska scintigrafija bubrega (ispitivanje vaskularizacije, procena parenhimne funkcije, određivanje brzine drenaže urina i praćenje funkcijskog stanja presađenog bubrega),
  • Perfuzionu scintigrafija bubrega (vaskularne bolesti bubrega, hemodinamika presađenog bubrega i detekcija hirurških komplikacija nastalih na krvno-sudovnom sistemu),
  • Statička scintigrafija bubrega (anomalije, tarumatska ozleda, infarkt bubrega, pijelonefritična izmenjenost bubrega, rano otkrivanje parenhimnih lezija),
  • Scintigrafija skrotuma (diferenciranje akutne torzije od akutnog epididimitisa).
Skeletni sistem
  • Scintigrafija kostiju (metastaze, primarni tumor, vaskularne bolesti, inflamatorne bolesti, metaboličke bolesti, trauma, bolesti zglobova).[3]
  • Scintigrafija koštane srži (diferencijalna dijagnoza mijeloproliferativnih bolesti, kapacitet hematopoeze).[4]
Centralni nervni sistem
  • Standardna scintigrafija mozga (primarni tumori, metastaze, infarkt, apsces, hematom),
  • Perfuziona scintigrafija mozga (cerebrovaskularne bolesti, demencije, epilepsija, trauma, bolesti ekstrapiramidnog sistema).
Jetra i slezina
  • Hepatobilijarna scintigrafija (akutni holecistitis, diferencijalna dijagnoza žutice, trauma bilijarnog sistema, anomalije jetre, postoperativno ispitivanje)
  • Scintigrafija krvnog prostora jetre (hemangiom)
  • Scintigrafija slezine (neoplazme, infarkt, hipoplazija, anomalije, ciste i dr).
Onkologija
  • Standarna scintigrafija (scintigrafija tumora različitih lokacija).[5]
  • Limfoscintigrafija (proširenost karcinoma u regionalnim limfnim žlezdama).

Perfuziona scintigrafija srčanog mišića[uredi]

Perfuziona scintigrafija srčanog mišića zasniva se na principu nehomogene akumulacije intravenski datog radiofarmaceutika čija aktivnost se detektuje gama scintilacionom kamerom. Pošto je za nehomogeno raspoređivanje radiofarmaceutika dovoljno i samo prisustvo stenoze (suženja) na koronarnoj (srčanoj) arteriji, čak i preko koje postoji mali gradijent pritiska. Kod izvođenja ovih testova nije neophodno provociranje srčanomišiće ishemije.

Ovi testovi se mogu primenjivati bilo za vreme dejstva stresora (fizičko opterećenje, dipiridamol, adenozin), bilo u fazi oporavka da bi se detektovala „hladna polja“ za vreme stresa koja se popunjavaju u fazi odmora, što je znak ishemije.[6]

Sobzirom da otkrivaju i granične stenoze, ovi testovi imaju veću senzitivnost, ali manju specifičnost kada se uporede sa stresnom ehokardiografijom (veći broj zdravih, odnosno onih sa hemodinamskom nekritičnom stenozom, ima lažno pozitivan nalaz). Takođe, oprema koja se u ovim testovima koristi je daleko skuplja, što testove čini nepristupačnijim, a postoji i problem nabavke radioaktivnih izotopa.[7][8]

Perfuziona scintigrafija pluća[uredi]

Radiofarmaceutik se pre početka snimanja najčešće daje venskim putem

Perfuzijska scintigrafija pluća je dijagnostički postupak kojim se slikovno prikazuje prokrvljenost plućnog parenhima. Bolesniku se intravenski ubrizgava radiofarmaceutik (Tc-99m MAA) najčešće u kubitalnu venu ili u venu na šaci, nakon čega se pluća snimaju uglavnom u 6 standardnih projekcija. Snimanje traje 20 do 30 minuta.

Scintigrafija skeletnog sistema[uredi]

Scintigrafija kostiju se obavlja uz pomoću osteotropnih radiofarmaceutika; Tc-99 m MDP i Tc-99m HDP, koji se nakupljaju u kostima i prikazuju kosti i zglobove. Može se primeniti kod odraslih i dece.

Snimanje se obavlja tako što se bolesniku ubrizga radiofarmak na krevetu za snimanje i odmah se počinje sa snimanjem koje najčešće traje 1 minut (perfuzijska scintigrafija), a nakon toga se nastavlja snimanje ranih statičkih scintigram (trajanje je vremenski različito i zavisi od broja potrebnih snimaka, a najčešće traje oko pola sata). Nakon prvog dela snimanja sledi pauza od 3-4 časa kad je bolesnik slobodan. Potom se bolesnik vraća na snimanje kasnih scintigram celog skeleta koje traje oko 60 do 90 minuta (glava, grudni koš, kičmeni stub, karlica, udovi) u prednje-zadnjoj i zadnjoj projekciji.

Statička scintigrafija bubrežnog sistema[uredi]

Statiča scintigrafija bubrega izvodi se uz pomoć radiofarmaceutika Tc-99 m -dimerkaptosukcinske kiseline (DMSA), koji je zbog izraženog afiniteta prema ćelijama proksimalnog tubula osetljiva metoda za procenu funkcionalne kortikalne mase bubrega.[9][10] Vezivanje ovog radiofarmaceutika zavisi od veliččine funkcionalne kortikalne mase i bubrežne perfuzije. Scintigram dobijen na ovaj način daje uvid u regionalnu distribuciju funkcionalno sposobnog tkiva unutar svakog bubrega.

Statiča scintigrafija bubrega smatra se standardnom metodom za utvrđvanje ukupnog i segmentnog gubitka funkcionalne tubulske mase, posebno za otkrivanje kortikalnih ožiljaka,[11] jer je značajno osetljivija u odnosu na intravensku pijelografiju i ultrasonografska ispitivanja.[12][13] Veoma je pogodna i za kvantitativnu procenu funkcije pojedinačog bubrega, pri čemu je potrebno izvršiti korekciju po dubini.

Scintigram[uredi]

Scintigram koštanog sistema

Dvodimenzionalni grafički zapis raspodele raspodele radioaktivnog izotopa u celom telu ili pojedinim organima naziva se scintigram. Raspodela radioaktivnog elementa u telu/organu prikazuje izgled i funkciju ispitivanog organa.[14]

Snimanje scintigrama se može obavljati i u tankim slojevima (tzv tomografija) čijom se rekonstrukcijom pomoću računara može dobiti trodimenzionalni prikaz.[15]

Scintigramski zapis se može dobiti u crno beloj tehnici na filmu (standardni fotosken) ili u boji na papiru (kolorosken).

Dijagnostički radiofarmaceutici[uredi]

Radiofarmaceutici koji se koriste u scintigrafiji su dijagnostički radiofarmaceutici koji koji za razliku od terapijskih ne poseduju farmakološko dejstvo i ne podležu metaboličkim promenama. To su preparati koji sadrže jedinjenja ili biološke elemente obeležene jako malim količinama radionuklida (atoma hemijskog elementa sa nestabilnim jezgrom koji iz njega emituju višak energije). Glavni zahtev za kvalitetan radiofarmaceutik je da se selektivno skuplja u ispitivan organu i da uz što manju dozu zračenja po pacijenta i zdravstveno osoblje, omogući dobijanje što više korisnih informacija. Brzina nakupljanja i eliminacije i biodistribucija radiofarmaceutika odraz je stanja normalnih fizioloških i patoloških funkcija.[16]

Pacijentu se u toku scintigrafije radiofarmaceuti daje, obično venskim putem pa se nakon nekog vremena, koliko je potrebno za njegovu raspodelu po telu, vrši snimanje. Snimanje se obavlja posebnim uređajem koji prati prostornu i vremensku raspodelu radiofarmaceutika u telu/organu i na taj način se dobija slika određenog organa ili organskog sistema gde se radiofarmaceutik nakupio.

Najveći broj radiofarmaceutika je baziran na tehnicijumu-99m (Tc-99m) koji poseduje brojna korisna svojstva kao gama-emitujući nuklid. Više od trideset preparata ima Tc-99m osnovu.[17] Oni se koriste za snimanje i funkcionalna ispitivanja mozga, srčanog mišića, štitne žlezde, pluća, jetre, žučne kese, bubrega, koštanog sistema, krvi i tumora.

Mnogi radiofarmaceutici inkorporiraju radioaktivno markirajući atom u veći farmaceutski aktivan molekul, koji se lokalizuje u telu, i nakon toga radionuklidni marker se može lako detektovati gama kamerama ili uređajima za gama snimanje. U fludezoksiglukozi npr. može da bude fluor-18 inkorporiran u dezoksiglukozu. Neki radioizotopi (na primer galijum-67, galijum-68 i radiojod) se direktno koriste kao rastvorne jonske soli bez daljih modifikacija. Taj tip upotrebe je zavistan od hemijskih i bioloških svojstava samog radioizotopa.[18]

Tehnika snimanja[uredi]

Primena 99mTc u scintigrafiji štitne žlezde kod hipertireoze

Osnovni uređaj za izvođenje scintigrafije je gama kamera. Prema tehnici snimanja u medicinskoj praksi se primenjuje statička i dinamska scintigrafija.[19]

Statička scintigrafija

Statička scintigrafija se izvodi primenom radiofarmaceutika koje se vezuju u ispitivanom organu. Snimanje se vrši posle određenog vremena od aplikacije, potrebnog za akumulaciju radiofarmaceutika u ispitivanom organu.[19]

Ova tehnika daje dvodimenzionalnu prikaz distribucije radiofarmaceutika u celom organu, pa se snimanje vrši u većem broju projekcija (položaja). Tomografska tehnikom se prevazilazi problem superponiranja promena, što omogućava jasniju vizuelizacija promena na scintigramima preseka organa, napravljenim na nivou lezije.

Dinamska scintigrafija

Dinamska scintigrafija se izvodi u jednoj projekciji, gama kamerom, povezanom sa digitalnim računarom. Snimanje počinje istovremeno sa intravenskom aplikacijom radiofarmaka i izvodi se u toku vremenskog perioda koji odgovara ispitivanom fiziološkom procesu.[19]

Celokupni period snimanja deli se na vremenske intervale i za svaki interval se dobija po jedan scintigram.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. Cook GJR, Fogelman I. Diagnostic nuclear medicine. In: Rubens RD, Mundy GR editors. Cancer and the skeleton. London (UK): Martin Dunitz, Ltd; (2000). str. 92–111
  2. . Pomeranz SJ, Pretorius HT, Ramsingh PS. Bone scintigraphy and multimodality imaging in bone neoplasia: strategies for imaging in the new health care climate. Semin Nucl Med 1994; 24:188–207
  3. Cook GJ, Fogelman I. The role of nuclear medicine in monitoring treatment in skeletal malignancy. Semin Nucl Med 2001; 31(3): 206–11.
  4. Yilmaz MH, Ozguroglu M, Mert D, Turna H, Demir G, Adaletli I, et al. Diagnostic value of magnetic resonance imaging and scintigraphy in patients with metastatic breast cancer of the axial skeleton: a comparative study. Med Oncol 2008; 25(3): 257–63
  5. Krasnow AZ, Hellman RS, Timins ME, Collier BD, Anderson T, Isitman AT. Diagnostic bone scanning in oncology. Semin Nucl Med 1997; 27(2): 107−41
  6. Petrasinovic Z, Ostojic M, Beleslin B, Pavlovic S, Sobic D, Stojkovic S, Nedeljkovic M, Stankovic G, Đorđevic-Dikic A, Stepanovic J, Nedeljkovic I, Saponjski J, Obradovic V, Bosnjakovic V. Pharamacological radionuclide ventriculography for detection of myocardial contractile reserve in patients after myocardial infarction:Head-to-head comparison of low dose dobutamine and low dose dipyridamole. Nuclear Medicine Review 2000; 3(2):133-138.
  7. Wackers FJTH, Soufer R, Zaret BL: Nuclear Cardiology. U knjizi Braunwald, Zipes, Libby(Eds): Heart Disease, Textbook of Cardiovascular Medicine 6th ed. W.B. Saunders Company, 2001. Philadelphia, 273-321
  8. Lee T: Guidelines: Cardiac Radionucleide Imaging. Braunwald, Zipes, Libby(Eds):Heart Disease, Textbook of Cardiovascular Medicine 6th ed. W.B. Saunders Company, 2001. Philadelphia, 322-323.
  9. MacKenzie JR. DMSA-the new 'gold standard'. Nucl Med Commun 1990; 11(11): 725-6.
  10. Bingham JB, Maisey MN. An evaluation of the use of 99Tcm-dimercaptosuccinic acid (DMSA) as a static renal imaging agent. Br J Radiol 1978; 51(608):
    599-607.
  11. MacKenzie JR. A review of renal scarring in children. Nucl Med Commun 1996; 17(3): 176-90.
  12. Whitear P, Shaw P, Gordon I. Comparison of 99Tcm dimercaptosuccinic acid scans and intravenous urography in children. Br J Radiol 1990; 63(750):438-43.
  13. Bjorgvinsson E, Majd M, Eggli KD. Diagnosis of acute pyelonephritis in children: comparison of sonography and 99mTc-DMSA scintigraphy. AJR Am J Roentgenol 1991; 157(3): 539-43.
  14. „Scintigram”. Medical-dictionary. Pristupljeno 26. 5. 2017. 
  15. Milcinski (2005) Computerized segmentation of whole- body bone scintigrams and its use in automated diagnostics, Computer Methods and Programs in Biomedicine, 80(1):47-55.
  16. Taylor T. Kidney. U: Biersack HJA, Freeman LM, ur. Clinical Nuclear Medicine. Berlin: SpringerVerlag; (2007). str. 172—198
  17. Schwochau, Klaus. Technetium. Wiley-VCH. 2000. ISBN 978-3-527-29496-1.
  18. N. Valnić-Razumenić i saradnici, Radiofarmaceutici-sinteza, osobine i primena, Monografija, Velasta, Beograd, 1998
  19. 19,0 19,1 19,2 Dodig D, Ivančevid D, Kusid Z, Poropat M, Smokvina A, Žigman M. Ispitivanja u nefrologiji i urologiji. U:Ivančevid D, Dodig D, Kusid Z. ur. Klinička nuklearna medicina. Zagreb: Medicinska naklada; (1999). str. 75—98.

Spoljašnje veze[uredi]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).