Таласи океана
| Talasi okeana | |
 Japanski poster filma | |
| 海がきこえる (Umi ga Kikoeru) | |
|---|---|
| Žanr | |
| Manga | |
| Autor | Saeko Himuro |
| Ilustrator | Katsuja Kondo |
| Izdavač | Tokuma Šoten |
| Časopis | Animage |
| Prvo izlaženje | Februar 1990. — Januar 1992. |
| Anime | |
| Režiser | Tomomi Močicuki |
| Producent | Nozomu Takahaši Tošio Suzukii Sejdži Okuda |
| Scenarista | Kejko Niva (kao Kaori Nakamura) |
| Kompozitor | Shigeru Nagata |
| Studio | Studio Gibli |
| Manga | |
| I Can Hear the Sea II: Because There Is Love | |
| Autor | Saeko Himuro |
| Ilustrator | Katsuja Kondo |
| Izdavač | Tokuma Šoten |
| Godina izdanja | 31. maj 1995. |
| Anime | |
| Režiser | Masahiro Nakano |
| Producent | Tetsuja Kuroda (TV Asahi), Masajuki Morikava (Horipro) |
| Scenarista | Jošikacu Okada |
| Kompozitor | Toru Hasebe |
| Studio | TV Asahi |
Talasi okeana, poznat u Japanu kao Čujem more (jap. 海かきこえる) je japanski animirani romantični dramski televizijski film o punoletstvu iz 1993. u režiji Tomomi Močicukija i scenariju Keiko Nive (kreditovan kao Kaori Nakamura) prema istoimenom romanu Saeko Himure iz 1990–1992. Animiran od strane Studio Gibli za Tokuma Šotena, Talasi okeana je prvi put emitovan 5. maja 1993. na Nipon televiziji. Radnja filma smeštena je u grad Koči i prati ljubavni trougao koji se razvija između dva dobra prijatelja i nove devojke koja prelazi u njihovu srednju školu iz Tokija.
Talasi okeana je bio pokušaj Studija Gibli da omogući svom mlađem osoblju da snima film po razumnoj ceni. Međutim, na kraju je premašilo budžet i raspored. Godine 1995. objavljen je nastavak romana Mogu da čujem more II: Jer postoji ljubav. Iste godine, snimljena je TV drama uglavnom zasnovana na ovom delu sa Šinđi Takedom i Hitomi Satoom u glavnim ulogama.
Zaplet[uredi | uredi izvor]
U Kočiju, Taku Morisaki dobija poziv od svog prijatelja Jutaka Macunoa, tražeći da se sastanu u njihovoj srednjoj školi. On pronalazi Jutaku sa atraktivnom studentkinjom na razmeni, Rikako Muto, koju je Jutaku zamolio da pokaže okolo. Rikako je akademski nadarena i dobra u sportu, ali i arogantna. Taku veruje da nije srećna što je napustila Tokio.
Na školskom izletu na Havajima, Rikako traži od Taku da joj pozajmi novac, jer je izgubila svoj. Pošto Taku radi u restoranu preko leta, on joj pozajmljuje 60.000 jena. Obećavajući da će mu se odužiti, ona ga upozorava da nikome ne govori o pozajmici.
Nazad u Kočiju, treća godina počinje tako što Rikako nalazi prijatelja, Jumi Kohamu. Rikako nije vratila Takuu novac i on se pita da li je zaboravila. Iz vedra neba, uznemirena Jumi zove Taku, objašnjavajući mu da ju je Rikako prevarila da dođe na aerodrom pod izgovorom da ide na koncert, samo da bi otkrila da je njihova prava destinacija Tokio, a karte su plaćene njegovim novcem. On trči na aerodrom i odlazi u Tokio sa Rikako umesto Jumi.
Kada Taku i Rikako stignu u rezidenciju njenog oca, otkrivaju da je Rikakoin otac već pronašao novu devojku. Njen otac zahvaljuje Takuu, otplaćuje zajam i nalazi mu sobu u hotelu. Rikako, razočarana u svog oca, pridružuje mu se i objašnjava da je, kada su se njeni roditelji svađali, uvek bila na strani svog oca, ali je sada otkrila da on nije na njenoj strani. Taku nudi svoj krevet i odlučuje da spava u kadi. Sledećeg dana, Rikako izbacuje Takua da bi mogla da se presvuče da bi se našla sa prijateljicom na ručku. Nakon što je istražila Tokio i naspavala se u hotelu, Taku dobija poziv od Rikako sa molbom da bude spasena od njenog bivšeg dečka Okade. Kada stigne, Taku se ljuti na njihov razgovor, i govori Rikako i Okadu da su „dosadni“.
Kod kuće, Rikako ignoriše Taku, ali govori njenim prijateljima da su proveli noć zajedno. Jutaka takođe kaže Takuu da je priznao Rikako da je zaljubljen u nju, ali da je brutalno odbijen, što je navelo Takua da se suoči sa Rikako na času. Svađaju se u hodniku, gde mu ona odgovara šamarom, a on joj uzvraćuje udarac.
Stiže jesenji školski festival kulture i Rikako se udaljava od ostalih devojaka, od kojih je mnoge otvoreno ne vole. Taku vidi kako se Rikako brani od druge učenice koji pokušava da je napadne i komentariše da je impresioniran načinom na koji se ponašala. Ona ga ošamari, ali u suzama pobegne sa žaljenjem. Nakon što je videla Rikako kako plače, Jutaka udara Takua što se nije zauzeo za Rikako, naziva ga idiotom i odlazi. Niko od njih troje ne razgovara jedno sa drugim do kraja godine i svi počinju da pohađaju različite univerzitete.
Taku, Jutaka i Jumi ponovo se povezuju na okupljanju razreda nekoliko godina kasnije; Rikako ne dolazi. Prisećajući se srednje škole, Jutaka komentariše da je udario Takua jer je bio ljut što je Taku odustao od Rikako zbog njenog maltretiranja Jutake. Bio je ljut što je njegov prijatelj izbegao prelepu mogućnost zbog njega dok njih dvoje gledaju zalazak sunca i talase okeana. Posle žurke okupljanja razreda, Taku saznaje da je Rikako posetila Tokio umesto da bude na okupljanju da bi videla „nekog ko voli da spava u kadi“. Kasnije, nazad u Tokiju, Taku slučajno vidi Rikako sa druge strane železničkog perona i trči joj u susret. Rikako ga čeka umesto da uđe u voz.
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Lik | Japanski glumac | Engleski glumac |
|---|---|---|
| Taku Morisaki | Nobuo Tobita | |
| Jutaka Matsuno | Tošihiko Seki | |
| Rikako Muto | Joko Sakamoto | |
| Jumi Kohama | Kae Araki | |
| Akiko Šimicu | Juri Amano | |
| Okada | Juniči Kanemaru | |
| Tadaši Jamao | Hikaru Midorikava | |
| Majka od Taku | Aji Sato | |
| Otac Rikako | Kinriju Animoto | |
| Direktor | Takeši Vatanabe |
Produkcija[uredi | uredi izvor]
Film je zasnovan na Himurovom romanu koji je prvi put objavljen u serijama, sa ilustracijama Kacuje Kondoa, u izdanjima časopisa Animage od februara 1990. do januara 1992.[1] Mesečne rate su sakupljene u knjizi sa tvrdim povezom objavljenoj 28. februara 1993. godine, uz neke epizode izostavljene. I knjiga i njen nastavak ponovo su objavljeni kao meki povez 1999. godine, uz ažurirane neke reference na pop kulturu. Kondo je bio dizajner likova i reditelj animacije za adaptaciju. Produkciju filma kontrolisao je Studio Gibli, ali je veći deo animacije proizveden uz pomoć J.C.Staff, Madhouse Studios i Oh! Production, koji su radili sa Giblijem na prošlim projektima. Ovaj film je prvi Gibli anime koji je režirao neko drugi, a ne Hajao Mijazaki ili Isao Takahata. Tomomi Močicuki, koji je tada imao 34 godine, doveden je da režira. Film je bio pokušaj da anime snime isključivo mladi članovi osoblja, uglavnom u svojim 20-im i 30-im godinama. Njihov moto je bio da proizvode "brzo, jeftino i kvalitetno", ali je film na kraju prešao i budžet i rok,[2][3][4] a Močicuki je tvrdio da je dobio peptički čir zbog stresa.[5]
Kritički prijem[uredi | uredi izvor]
Na sajtu Rotten Tomatoes film ima ocenu 89% sa 18 pregleda, prosečnog rejtinga 6.6/10.[6] Na agregatoru Metacritic, ima skor 73/100, na osnovu 4 kritičara.[7]
Vebsajt Animé Café daje filmu 4/5 zvezdica, beležeći da je film "Graciozna i zrela ponuda Giblijeve mlađe generacije".[8] S druge strane, Otaku SAD je kritikovao film, opisujući ga kao „[Giblijev] najslabiji film u poređenju sa svim ostalim što su radili do Priča iz Zemljomorja“.[9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „ジブリの「海がきこえる」が7月Blu-ray化。ジブリ長編全22作のBD化完了”. 22. 4. 2015.
- ^ Saeko Himuro (10. 2. 1990). Illustrated by Katsuya Kondō. „海がきこえる” [I Can Hear the Sea]. Animage. Tokyo: Tokuma Shoten (140): 41—48.
- ^ „海がきこえる” [I Can Hear the Sea]. Animage. Tokyo: Tokuma Shoten (177): 26. 10. 3. 1983.
- ^ Toyama, Ryoko. „Umi ga Kikoeru: Frequently Asked Questions”. Nausicaa.net. Arhivirano iz originala 20. 8. 2017. g. Pristupljeno 13. 2. 2009.
- ^ „十二指腸潰瘍の記・前編” [Account of duodenal ulcer]. Ameba (na jeziku: japanski).
- ^ „Ocean Waves (Umi ga kikoeru) (2016)”. Rotten Tomatoes. Fandango. Arhivirano iz originala 27. 11. 2017. g. Pristupljeno 18. 6. 2022.
- ^ „Ocean Waves (1993) Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 14. 12. 2017. g. Pristupljeno 25. 11. 2017.
- ^ Wu, Jonathan (24. 1. 2001). „Umi Ga Kikoeru: café rating (english subtitled)”. Animé Café. Arhivirano iz originala 8. 12. 2008. g. Pristupljeno 10. 10. 2008.
- ^ Surat, Daryl (20. 4. 2013). „Studio Ghibli's I Can Hear the Sea”. Otaku USA. Arhivirano iz originala 26. 4. 2013. g. Pristupljeno 21. 7. 2014.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Talasi okeana (anime) na sajtu Anime News Network
- Talasi okeana na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Talasi okeana na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
- Talasi okeana na sajtu Box Office Mojo (jezik: engleski)
- Talasi okeana na sajtu Metacritic (jezik: engleski)
- Talasi okeana na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
- Ocean Waves at Nausicaa.net
