Tajno društvo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

„Zgrade tajnog društva na koledžu Jejl“, Alis Donlevi[1] oko 1880. Na slici su: Psi UpsilonPsi Ipsilon (Beta poglavlje), 120 Haj strit. Levo centare: Lobanja i kosti (Rasell trast asocijacija), 64 Haj strit. Desno centar: Delta Kapa Epsilon (Fi poglavlje), istočna strana ulice Jork, južno od ulice Elm. Dole: Svitak i ključ (Kingsli trast SSS Nons asocijacija), 490 Koledž strit.

Tajno društvo je grupa u koju spadaju bilo koje od brojnih društava kojima pojedinci pristupaju polaganjem zakletve, a posvećena su bratstvu (ili sestrinstvu), moralnoj disciplini i međusobnoj pomoći. Takva društva često vrše obred inicijacije čiji je cilj da upozna nove članove sa pravilima grupe.[2] Članovi se regrutuju ili tako što ih kontaktira vođa društva, ili potencijalni članovi sami otkriju društvo i mesto gde se kriju i onda se pridruže ili prolazi test svesno ili nesvesno u kojem pokazuje svoju dostojanstevnost da bude član. Neka od tajnih društava su: Crna ruka, Iluminati, Pitagorejci, Sionski Priorat, Templari, Masoni...

Društvo može, ali ne mora pokušati da sakrije svoje postojanje. Termin obično isključuje prikrivene grupe, kao što su obaveštajne agencije ili pobunjenike gerilskog rata, koji skrivaju svoje aktivnosti i članstvo, ali održavaju javno prisustvo.[2]

Definicije[uredi | uredi izvor]

Tačne kvalifikacije za označavanje grupe kao tajnog društva su sporne, ali definicije se generalno oslanjaju na stepen u kojem organizacija insistira na tajnosti, i mogu uključivati zadržavanje i prenošenje tajnog znanja, poricanje članstva ili saznanja o grupi, stvaranje ličnih veza između članova organizacije i korišćenje tajnih obreda ili rituala koji učvršćuju članove grupe.

Antropološki i istorijski, tajna društva su bila duboko povezana sa konceptom Manerbunda, potpuno muškog „ratničkog benda“ ili „ratničkog društva“ predmodernih kultura (videti H. Šurc, Alterklassen und Männerbünde, Berlin, 1902. A. Van Genep, Obredi prelaza, Čikago, 1960).

Predloženo je navodno „porodično stablo tajnih društava“, iako to verovatno nije sveobuhvatno.[3]

Alan Akselrod, autor Međunarodne enciklopedije tajnih društava i bratskih redova,[4] definiše tajno društvo kao organizaciju koja:

  • je ekskluzivna
  • tvrdi da poseduje posebne tajne
  • pokazuje snažnu sklonost da favorizuje svoje članove.

Istoričar Ričard B. Spens[5] sa Univerziteta u Ajdahu ponudio je sličnu trodelnu definiciju:

  • Postojanje grupe se obično ne čuva u tajnosti, ali neka verovanja ili običaji su skriveni od javnosti i zahtevaju zakletvu na tajnost i lojalnost da bi se naučili.
  • Grupa obećava superioran status ili znanje članovima.
  • Članstvo u grupi je na neki način restriktivno, na primer po rasi, polu, verskoj pripadnosti ili samo po pozivu.

Spens takođe predlaže potkategoriju „Elitnih tajnih društava“ (sastavljenih od ljudi sa visokim prihodima ili društveno uticajnih ljudi), i primećuje da tajna društva imaju čestu, ako ne i univerzalnu tendenciju ka frakcionizmu, sukobima i tvrdnjama o poreklu starijem nego što se može pouzdano dokumentovati. Spensova definicija uključuje grupe koje se tradicionalno smatraju tajnim društvima (slobodni zidari i rozenkrojceri) i druge grupe koje nisu tako tradicionalno klasifikovane, kao što su određene grupe organizovanog kriminala (mafija), verske grupe (Red ubica i Telema) i politički pokreti (boljševici i Društvo crnog zmaja).

Dejvid V. Baret, autor knjige Tajna društva: od drevnih i tajanstvenih do modernih i tajnih, koristio je alternativne termine da definiše šta kvalifikuje tajno društvo. On ih je definisao kao svaku grupu koja poseduje sledeće karakteristike:

  • Ima „pažljivo stepenovana i napredna učenja“.
  • Nastava je „dostupna samo odabranim pojedincima“.
  • Učenja vode do „skrivenih (i 'jedinstvenih') istina”.
  • Istine donose „lične koristi van domašaja, pa čak i razumevanja neupućenih“.

Baret nastavlja izjavljujući da je „još jedna karakteristika zajednička većini njih praktikovanje rituala koje nečlanovima nije dozvoljeno da posmatraju, pa čak ni da znaju za njihovo postojanje“. Baretova definicija bi isključila mnoge organizacije koje se nazivaju tajnim društvima; stepenovana nastava obično nije deo Američkih koledž bratstava, Karbonara ili Know Nothing iz 19. veka.

Istoričar Džasper Ridli tvrdi da je masonerija „najmoćnije svetsko tajno društvo.“[6]

Organizacija „Opus Dej“ (latinski „Delo Božije“) je prikazana kao „tajno društvo“[7][8][9] katoličke crkve. Kritičari kao što je jezuita Vladimir Ledohovski ponekad nazivaju Opus Dej katoličkim (ili hrišćanskim ili „belim“) oblikom slobodnog zidarstva.[10][11][12][13][14] Drugi kritičari nazivaju Opus Dej „Svetom mafijom“[15] ili „Santa mafijom“,[16] jer je organizacija povezana sa različitim sumnjivim praksama, uključujući intenzivno „ispiranje mozga“ svojih članova za eksploataciju radne snage,[17] kao i direktnu umešanost članova u teške zločine kao što je trgovina bebama[18] u Španiji pod diktatorom Franciskom Frankom.

Oblasti[uredi | uredi izvor]

Politika[uredi | uredi izvor]

Pošto neka tajna društva imaju političke ciljeve, ona su ilegalna u nekoliko zemalja. Italija (Ustav Italije, odeljak 2, članovi 13–28) i Poljska,[19] na primer, u svojim ustavima zabranjuju tajne političke stranke i političke organizacije.

Fakulteti i univerziteti[uredi | uredi izvor]

Mnoga studentska društva osnovana na univerzitetskim kampusima u Sjedinjenim Državama smatrana su tajnim društvima. Možda jedno od najpoznatijih tajnih koledžških društava je Lobanja i kosti na Univerzitetu Jejl.[20] Uticaj dodiplomskih tajnih društava na koledžima kao što su Harvard koledž, Univerzitet Kornel, Dartmut koledž, Univerzitet Emori, Univerzitet Čikaga,[21] Univerzitet Virdžinije, Univerzitet Džordžtaun, Univerzitet Njujorka,[22] i Velsli koledž je bio javno priznat, iako anonimno i oprezno, još od 19. veka.[23][24]

Britanski univerziteti, takođe, imaju dugu istoriju tajnih društava ili kvazi-tajnih društava, kao što su Pit klub na Univerzitetu Kembridž,[25][26] Bulingdon klub na Oksfordskom univerzitetu[26] i 16' klub na Sent Dejvid koledžu.[27] Još jedno britansko tajno društvo su Kembridž apostoli, osnovano kao društvo za eseje i debate 1820. Nisu svi britanski univerziteti domaćini isključivo akademskih tajnih društava, jer su Noćnim penjačima sa Kembridža i onima sa Oksforda potrebni mozak i mišići.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Alice Donlevy was the author of a book on illustration called "Practical Hints on the Art of Illumination," published by A. D. F. Randolph, New York, 1867
  2. ^ a b Daraul, Arkon (2015-11-06). A History Of Secret Societies (na jeziku: engleski). Pickle Partners Publishing. ISBN 978-1-78625-613-3. 
  3. ^ Stevens (1899), p. vii.
  4. ^ Checkmark Books (1998), ISBN 0816038716
  5. ^ Spence, Richard B. The Real History of Secret Societies (2019), The Great Courses
  6. ^ Jasper Ridley (2011). The Freemasons: A History of the World's Most Powerful Secret Society. Arcade. ISBN 978-1-61145-010-1.  see also Jeffers, H. Paul. Freemasons: A History and Exploration of the World's Oldest Secret Society. (Citadel Press, 2005).
  7. ^ Walsh, Michael (1989). OPUS DEI: An Investigation into the Secret Society Struggling for Power within the Roman Catholic Church. 
  8. ^ Secret Society: Opus Dei - Catholicism's Secret Sect. 
  9. ^ Their Kingdom Come: Inside the Secret World of Opus Dei. 
  10. ^ „Beyond the Threshold”. archive.nytimes.com. Pristupljeno 30. 3. 2018. 
  11. ^ Preston, Paul (1986). The triumph of democracy in Spain. London: Methuen. str. 28. ISBN 9780416900101. OCLC 14586560. 
  12. ^ Harding, Nick (2005). Secret societies. Edison, N.J.: Chartwell Books, Inc. str. 107. ISBN 9780785821700. OCLC 78244509. 
  13. ^ Hesse, Alexander (2015), Geheimbünde Freimaurer und Illuminaten, Opus Dei und Schwarze Hand (na jeziku: nemački), Reinbek: Rowohlt Taschenbuch, str. 54, ISBN 9783499630491 
  14. ^ Augias, Corrado (2012), Die Geheimnisse des Vatikan : Eine andere Geschichte der Papststadt (na jeziku: nemački) (1., neue Ausg izd.), München: Beck, C H, str. 415, ISBN 9783406630927 
  15. ^ Pilapil, Vicente R. (1971). „Opus Dei in Spain”. The World Today. 27 (5): 211—221. ISSN 0043-9134. JSTOR 40394504. 
  16. ^ SPIEGEL, Peter Hertel, DER (7. 4. 2005). „Vatikan intern: Der Aufstieg der Santa Mafia”. Der Spiegel (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-06-16. 
  17. ^ „Opus dei members in court for 'brainwashing'”. 
  18. ^ „On the trail of Spain's stolen children”. EL PAÍS. 7. 3. 2011. 
  19. ^ „The Constitution of the Republic of Poland”. 2. 4. 1997. „Article 13: Political parties and other organizations whose programs are based upon totalitarian methods and the modes of activity of nazism, fascism and communism, as well as those whose programs or activities sanction racial or national hatred, the application of violence for the purpose of obtaining power or to influence the State policy, or provide for the secrecy of their own structure or membership, shall be prohibited.” 
  20. ^ „Skull And Bones”. The Secret Society Manual. thesecretbookgarden.com. Pristupljeno 11. 5. 2012. 
  21. ^ „To The Members of the University of Chicago”. The University of Chicago Magazine. 5 (9): 298. jul 1913. 
  22. ^ Megan Findling (3. 11. 2011). „Edgar Allan Poe in Greenwich Village” (article). Researching Greenwich Village History. greenwichvillagehistory.wordpress.com. Pristupljeno 11. 5. 2012. 
  23. ^ „Secret Societies. | News | The Harvard Crimson”. www.thecrimson.com. 
  24. ^ „Student Government at Wellesley and How It Makes for Loyalty among the College Girls and Faculty”. The New York Times. 12. 2. 1912. 
  25. ^ Bowers, Mary (17. 11. 2006). „Pitt Club under pressure from Council” (PDF). Varsity. str. 5. Pristupljeno 20. 8. 2009. 
  26. ^ a b Gray, Kirsty (11. 2. 2011). „Oxford's Bully-ingdon Club faces more scandal”. Varsity. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  27. ^ D.T.W. Price. A History of Saint David's University College, Lampeter. University of Wales Press, Cardiff. Volume One, to 1898 (ISBN 0-7083-0606-3)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tajno društvo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тајно_друштво&oldid=27552096”