Та мржња коју сејеш

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ta mržnja koju seješ
Korica knjige na srpskom jeziku
Nastanak i sadržaj
AutorEndži Tomas
ZemljaSjedinjene države
Jezikengleski
Žanr / vrsta delaknjiževnost za mlade
Izdavanje
IzdavačHarper Kolins
Datum28.02.2017.
Broj stranica464

Ta mržnja koju seješ (engl. The Hate U Give) je roman književnice Endži Tomas, objavljena 2017. godine. Ovo je autorkino prvo delo, nastalo kao proširenje priče koju je ona zapisala za vreme školovanja na koledžu. Priča je inspirisana događajem iz 2009. godine, kada je saobraćajni policajac brutalno ubio nenaoružanog muškarca Oskara Granta. Priču pripoveda šesnaestogodišnja crnkinja Star, jedini svedok ubistva svog najboljeg druga Kalila. Ona svedoči pred sudom i javno govori o nevinosti svog prijatelja, boreći se da ubica ne prođe nekažnjeno. Radnja kulminira kada sudija proglasi nevinim policajca koji je ubio mladića.

Roman je izdat 28. februara 2017. godine, od strane kompanije Harper Kolins, koja je pobedila u nadmetanju za prava na roman. Knjiga je dostigla neverovatan uspeh, debitujući na prvom mestu liste najprodavanijih knjiga za mlade časopisa Njujork tajms (engl. The New York Times), gde se i zadržala narednih 50 nedelja. Knjiga je osvojila nekoliko nagrada i autorka je dobila visoke pohvale za pisanje i blagovremeni sadržaj. Pišući roman, ona je pokušala da proširi svest čitalaca o pokretu crnački životi vrede , kao i poteškoćama sa kojima se suočavaju crni Amerikanci koji koriste zamenu koda. Ove teme, kao i vulgarni jezik, privukle su određene polemike i prouzrokovale da knjiga bude jedna od najizazovnijih knjiga 2017. i 2018. godine, kako ju je ocenilo Američko bibliotekarsko udruženje.

Spisateljica Endži Tomas

Novela je adaptirana u film u 2018. godini, kao i u audio verziju knjige. Obe adaptacije su dobile jako pozitivne reakcije.

Pozadina i objavljivanje[uredi | uredi izvor]

Protesti na ulicama Kalifornije posle ubistva Oskara Granta

Potrešena ubistvom Oskara Granta, tada još uvek studentkinja, mlada Endži Tomas započela je pisanje priče kao projekat za program kreativnog pisanja Univerziteta Belhejven.[1] Prvobitan plan da napiše kratku priču se brzo proširio i dobio potencijal za pisanje novele, ali ona je odlučila da to uradi tek posle diplomiranja.[2] U intervjuu za lokalne novine njenog rodnog grada, Endži je izjavila: „Želela sam da se uverim da pristupam pisanju ne samo iz besa, već i iz ljubavi”[3] Naziv novele inspirisan je Tupakovom filozofijom Tag lajfa.[4] Brutalna ubistva Afromerikanaca Trejvona Martina, Tamira Rajsa, Sandre Blend[2], Altona Sterlinga, Filanda Kastila, Majkla Brauna[4] i masovni protesti izazvani ovim događajima, uticali su na autorku i poslužili kao okvir za radnju dela.

Nesigurna da li će izdavače zanimati materijal inspirisan pokretom crnački životi vrede , Endži je u junu 2015. godine kontaktirala književnog agenta Bruksa Šermana na Tviteru i zatražila njegov savet.[5] U februaru 2016. godine, kompanija Harper Kolins otkupila je prava na roman prilikom aukcije, nadmašivši 13 drugih izdavačkih kuća i potpisala ugovor o dve knjige sa autorkom.[6] Produkcijska kompanija Foks 2000 je otkupila filmska prava sledećeg meseca.[7]

Knjiga od 464 stranica objavljena je 28. februara 2017. godine.[8] To je bio period kada je industrija pokušavala da reši decenijsku stagnaciju u broju knjiga za decu koje su napisali afroamerički autori.[9]Od objavljivanja, ova knjiga je postala primer pokušaja izdavača da objave više knjiga za mlade afroameričkih autora.[10]

Zaplet[uredi | uredi izvor]

Star Karter je šesnaestogodišnja crnkinja koja živi u siromašnom naselju Garden Hajts (izmišljena lokacija), u kojem živi uglavnom crnačko stanovništvo. Ona pohađa imućnu, privatnu školu sa pretežno belim studentima - Vilijamson Prem. Nakon što pucnjava prekine zabavu na kojoj Starr prisustvuje, kući je vozi Kalil, najbolji prijatelj iz detinjstva i bivša simpatija. Zaustavlja ih beli policajac. Policajac naređuje Kalilu, koji je Afroamerikanac, da izađe iz automobila. Dok je van automobila, Kalil se naginje na prozor na strani vozača, da proveri kako je Star. Tada policajac ispaljuje tri hica u Kalila i ubija ga.

Star pristaje na intervju s policijom o pucnjavi nakon što ju je ohrabrio njen ujak Karlos koji je takođe policajac. Karlos je Star bio očinska figura kada je njen otac Maverik proveo tri godine u zatvoru aktivnosti u bandi. Nakon puštanja, Maverik je napustio bandu i postao vlasnik prehrambene prodavnice Garden Hajts u kojoj Star i njen polubrat Seven rade. Maveriku je bilo dozvoljeno da napusti svoju bandu, Kraljeve lordove, jer je priznao zločin da bi zaštitio Kinga, vođu bande. Strahopoštovan u susedstvu, King sada živi sa Sevenovom majkom, Sevenovom polusestrom Kenijom koja je Starina drugarica, i Kenijinom sestrom Liriks.

Kalilova smrt postaje nacionalna vest. Mediji Kalila prikazuju kao kriminalca i trgovca drogom, dok veličaju belog oficira koji ga je ubio. Starin identitet svedoka u početku se drži u tajnosti od svih izvan njene porodice, uključujući i njenog mlađeg brata Sekanija. Čuvanje tajne od svog belog dečka Krisa i njenih najboljih prijateljica Hejli Grent i Maje Jang, koji pohađaju Vilijamson Prep, opterećuje Star, kao i njena potreba da odvoji svoje ličnosti u Vilijamsonu i u Garden Hajts. Starina borba sa identitetom dodatno su zakomplikovane nakon što je majka dobila plaćeniji posao i porodica se odselila iz Garden Hajtsa.

Nakon što velika porota ne uspe da optuži policajca krivog za ubistvo, Garden Hajts eruptira i u mirne proteste i u nerede. Neuspeh sistema krivičnog pravosuđa da proglasi policajca odgovornim podstiče Star da preuzme sve veću ulogu. Prvo dajući televizijski intervju, a zatim izjašnjavajući se tokom protesta, koje policija dočekuje u opremi za suzbijanje nereda. Njena sve veća identifikacija sa ljudima iz Garden Hajtsa izaziva napetost kod njenih prijatelja, a takođe i kod njenog dečkom Krisa. Ali do kraja romana, Star i Maja počele su da se suprotstavljaju Hejlinim rasističkim komentarima, dok Kris pruža podršku Star.

Vrhunac romana događa se tokom nereda nakon odluke velike porote. Star, Kris, Seven i DeVante, kojima je Maverik pomogao da pobegnu Kraljevim lordovima, uspešno su branili Maverikovu radnju od Kinga. Komšiluk se suprotstavlja Kingu i kao rezultat DeVanteovog svedočenja King je uhapšen i očekuje se da bude zatvoren na duže vreme. Star obećava da će održati uspomenu na Kalila u životu i da će nastaviti da se zalaže protiv nepravde.

Stil[uredi | uredi izvor]

Vinsent Hadad sa Centralnog državnog univerziteta opisuje ovo delo kao pokušaj stvaranja empatije s pokretom crnački životi vrede, jer „apeli na empatiju sa Starine strane služe da disciplinuju one koji traže rešenja koja se smatraju previše nerealnim suprotstavljajući se održivom nasilju nad crnačkim zajednicama”. Održavajući realizam i izričito imenujući stvarne žrtve policijske brutalnosti, Hadad tvrdi da je Endži Tomas u stanju da podstakne akciju kod svojih čitalaca. Međutim, na kraju oseća da ovaj pristup ima ograničenja jer se radi o pojedincu, a ne o kolektivu.[11] Nasuprot tome, Voksova Konstans Gred tvrdi da je ovaj realizam ono što čini da roman služi većoj svrsi: „Specifičnost i hirovitost ideja razmera besa poput pesama o raskidu je ono što čini da se ovo delo tako spretno kreće kroz njegovu tešku temu ; ostaje toplo i fokusirano, kao i utemeljeno u ulozi čak i kada se bavi velikim, amorfnim idejama poput sistemskog rasizma.”

Teme[uredi | uredi izvor]

Ispitivanje rasnih odnosa glavna je tema novele.[12] Profesor Kalil Muhamad sa Škole vlade Dž. F. Kennedija na Univerzitetu Harvard vidi roman kao način za diskusiju među ljudima koji možda ne bi razgovarali o pokretu crnački životi vrede: „Knjigu, a i donekle film, čitali su i čitaće je studenti u potpuno belim zajednicama, gde ih hitnost ovih pitanja inače nije lično pogađala.”[12] Istovremeno, mogla bi pružiti utehu crnim tinejdžerima koji su se suočili sa sličnim izazovima kao Star.[13]Primer za to je Starina sposobnost da zamenjuje kod između svoje privatne škole i kuće, što Tomasova demonstrira kroz sleng koji Star koristi u kontekstu svakog dijaloga.[12] Takođe, Star pomaže i njena porodica koja iznosi različita gledišta, uključujući misli njenog ujaka kao policajca i oca koji podučava Stara i njenu braću i sestre o stranci crnih pantera. [14] Roman takođe prikazuje borbu Starinih roditelja da ostanu povezani sa zajednicom, a da istovremeno zaštite i pruže siguran život svojoj deci.[15]

Novela pokazuje Starinu dvostruku potrebu da odgovori kako na traumu svedočenja Kalilove smrti, tako i na njenu potrebu da to učini politički.[13] Pre objavljivanja knjige, istraživanje ženske perspektive na izolovanost i potrebu da budu uzorna manjina u elitnoj privatnoj školi bilo je nešto što se nije pojavljivalo u literaturi ili na filmu sa istom učestalošću kao za muškarce. Autorkina sposobnost da zabeleži ova osećanja proistekla je iz sopstvenih iskustava sa reakcijama njenih belih kolega iz razreda posle smrti Oskara Granta.[16]

Roman ne zazire od stvarnosti urbanog života, što je ilustrovano referencom iz naslova na citat Tupaka Šakura.[17] Starina osećanja prema Kalilu evoluiraju tokom romana. Čitaocima je prvi put predstaviljen na zabavi kao njen prijatelj i kao žrtva policijske pucnjave. Ova predstava njegovog karaktera je onda zakomplikovana kako za Star, tako i za svet romana uopšte, kada se sazna da se Kalil bavio drogom. Međutim, Star se ne slaže sa načinom na koji mediji prikazuju Kalila. Ona je u stanju da ospori ovaj narativ prvo za sebe, a zatim i za druge, prepoznajući da je Kalil na ove okolnosti bio primoran siromaštvom, glađu i željom da brine o majci narkomanki.[18]

Reakcije[uredi | uredi izvor]

Knjiga je debitovala na vrhu liste najprodavanijih knjiga za mlade časopisa Njujork tajms, na kojoj se zadržala mesecima.[19] Knjiga je u prvom mesecu imala 100.000 primeraka u štampi, a na kraju je prodala više od 850.000 primeraka od juna 2018.[20]

Nagrade

Knjigu je 2018. godine prepoznalo Američko bibliotekarsko udruženje nagradom William C. Morris za najbolju debitantsku knjigu za tinejdžere, nagradu Coretta Scott King Award za najbolji roman afroameričkog autora za decu i bila je počasna knjiga za nagradu Michael L. Printz za najbolji roman za tinejdžere.[21] Roman je takođe osvojio nagradu Waterstones Children's Book Prize i Indi nagradu Američkog udruženja izdavača za najbolji roman za mlade.[22] Ta mržnja koju seješ je imenovana na listi National Book Awards književnosti za mlade, nominovana je i za Karnegi medalju za 2018. godinu, i osvojila je Deutscher Jugendliteraturpreis za 2018. godine.

Izazovi

Američko bibliotekarsko udruženje navelo je knjigu kao jednu od deset najizazovnijih knjiga 2017. i 2018. godine, „jer je smatrana vulgarnom zbog upotrebe droga, psovki i uvredljivog jezika“. U julu 2018. godine, sindikat policije Južne Karoline izneo je primedbe na uvođenje knjige na letnju listu za čitanje učenika devetih razreda srednje škole Vando. Predstavnik policijske lože opisao je uključivanje ove i par sličnih knjiga kao „gotovo indoktrinaciju nepoverenja u policiju” i istakao kako se tome mora stati na kraj.[23] Knjiga je uklonjena iz školskih biblioteka Nezavisnog školskog okruga Kati zbog njenog eksplicitnog jezika. Endži Tomas je odgovorila na ove izazove braneći poruku knjige.[19]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film

Foks 2000 izabrao je novelu za filmsku adaptaciju u martu 2016. godine, ubrzo nakon aukcije za prava knjige. [9] Reditelj Džordž Tilman Džunior i glumica Amandla Stenberg odmah su priključeni projektu. U filmu takođe učestvuju Isa Rej, Entoni Maki, Redžina Hal, Kej Džej Apa, i Sabrina Karpenter. Film je zasnovan na scenariju Odri Vels, koja je umrla dan pre objavljivanja filma. Film je dobio ograničeno izdanje 5. oktobra a zvanično je objavljen 19. oktobra 2018. godine. Film je dobio pozitivne reakcije, sa ocenom kritičara Rotten Tomatoes-a 8,2 od 10 i A + na CinemaScore-u. Od marta 2019. godine, film je dostigao bruto zaradu u iznosu od 34 miliona dolara u odnosu na budžet od 23 miliona dolara.[24]

Audio-knjiga

Audio-knjiga objavljena je kompanija Harper Audio istog dana kada i je objavljena novela. Knjigu pripoveda naratorka Bahni Turpin koju je Endži sama odabrala. Bahni je dobila nagradu za najboljeg ženskog pripovedača audio knjiga. [25]Ta mržnja koju seješ je osvojila Odisej nagradu za najbolju dečiju audio knjigu 2018.[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „How the deaths of Oscar Grant and Trayvon Martin inspired 'The Hate U Give'”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). 2018-08-30. Pristupljeno 2020-12-25. 
  2. ^ a b Philyaw, Deesha (2017-03-14). „One-on-One with ‘The Hate U Give’ Novelist Angie Thomas”. EBONY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-25. 
  3. ^ Harris, Bracey. „Belhaven grad inks massive book deal”. The Clarion-Ledger (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-25. 
  4. ^ a b Ohikuare, Judith (2017-03-02). „How Tupac's THUG LIFE Inspired This Woman's YA Novel”. Cosmopolitan (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-25. 
  5. ^ „Angie Thomas, The Author Of "The Hate U Give," Has A Message For Young People”. BuzzFeed News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-26. 
  6. ^ „Balzer + Bray Prevails in 13-House Auction for YA Debut”. PublishersWeekly.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-26. 
  7. ^ Alter, Alexandra (2017-03-20). „New Crop of Young Adult Novels Explores Race and Police Brutality (Published 2017)”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-12-26. 
  8. ^ THE HATE U GIVE | Kirkus Reviews (na jeziku: engleski). 
  9. ^ Diamond, Anna (2017-03-28). „'The Hate U Give' Enters the Ranks of Great YA Novels”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-26. 
  10. ^ „Angie Thomas, author of The Hate U Give: 'Books play a huge part in resistance'”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2019-01-27. Pristupljeno 2020-12-26. 
  11. ^ Haddad, Vincent (2018-11-19). „Nobody's Protest Novel: Novelistic Strategies of the Black Lives Matter Movement”. The Comparatist (na jeziku: engleski). 42 (1): 40—59. ISSN 1559-0887. doi:10.1353/com.2018.0002. 
  12. ^ a b v „State violence and racial justice: ‘The Hate U Give’ could sear on screens”. Christian Science Monitor. 2018-10-05. ISSN 0882-7729. Pristupljeno 2020-12-26. 
  13. ^ a b Alex, Jonathan; er. „Other People’s Children, Part 2: Stories in the Aftermath, or “The Hate U Give””. Los Angeles Review of Books. Pristupljeno 2020-12-26. 
  14. ^ „The Hate U Give by Angie Thomas review – racism and police brutality”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2017-04-08. Pristupljeno 2020-12-26. 
  15. ^ „'The Hate U Give' provides a window into conversations about race”. Christian Science Monitor. 2017-03-01. ISSN 0882-7729. Pristupljeno 2020-12-26. 
  16. ^ Ito, Robert (2018-10-17). „Microaggressions at School? The ‘Hate U Give’ Team Has Been There (Published 2018)”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-12-26. 
  17. ^ Njoku, Eboni. „Review of The Hate U Give”. The Horn Book. Pristupljeno 2020-12-26. 
  18. ^ Harris, Aisha (2017-04-21). „The Hate U Give Is a Best-Selling YA Novel About Police Brutality. It’s Brilliant.”. Slate Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-26. 
  19. ^ a b „'The Hate U Give' author Angie Thomas on why it's wrong to ban her Black Lives Matter novel”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-26. 
  20. ^ „Speach by Engie Thomas”. www.publishersweekly.com. Pristupljeno 2020-12-26. 
  21. ^ a b „'Hello, Universe,' 'We Are Okay' among ALA 2018 young media award winners”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-26. 
  22. ^ „Angie Thomas wins Waterstones Children’s Book Prize | The Bookseller”. www.thebookseller.com. Pristupljeno 2020-12-26. 
  23. ^ „South Carolina police object to high-school reading list”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2018-07-03. Pristupljeno 2020-12-26. 
  24. ^ „The Hate U Give”. Box Office Mojo. Pristupljeno 2020-12-26. 
  25. ^ „The Hate U Give | Awards & Grants”. www.ala.org. Pristupljeno 2020-12-26. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Та_мржња_коју_сејеш&oldid=27020471”