Teorija katastrofe

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

U naučnoj literaturi, domaćoj i svetskoj, teorijsko određenje i klasifikacija prirodnih katastrofa predstavlja veoma aktuelno pitanje. Više o teorijskom određenju, pogledati [1]. Neophodnost i motivisanost autora za uspostavljanjem konciznih definicija, proizilazi iz potrebe jasnog razgraničenja katastrofa od svega ostalog, a najpre, od njemu srednih koncepata kao što su opasnosti, krize i rizici. Svakako, interes od definisanja proizilazi iz potrebe da se opiše oblast proučavanja i stvore uslovi za akumulaciju znanja i izgradnju teorija.[2] Pri tome, istraživači iz oblasti studija katastrofa, susreću se i sa diskusijama i debatama oko razgraničenja pojmovnog određenja katastrofa od vanrednih situacija i nepogoda. Rezultati istraživanja pokazuju da je teorijsko određenje prirodnih katastrofa pratilo: društveni ambijent u čijim okvirima je i nastalo, naučnu disciplinu iz koje je poteklo, svrhu, geografski region nastanka itd. Kada se posmatra njihov nastanak, primećuje se da su prve definicije date od strane lingvista i da su one u velikoj meri održavale specifičnosti kulture i jezika u sklopu koga su i nastale. Vremenom su evoluirale sa višestranim promenama u svetu.[3] Veliki broj njih, iako na prvi pogled protivrečne, nastaju u okviru istog kategoričnog domena. Počivaju na različitim teorijskim i empirijskim osnovama. Takođe, nije isto definisanje katastrofe kao fenomena ili oblasti proučavanja. Istraživači, često upadaju u zamku, da konceptualne osnove fenomena kao što je katastrofa, zamenjuju objašnjenjima šta čini i kako društvo deluju u takvim situacijama. Predmet rada predstavlja teorijsko određenje i klasifikacija prirodnih katastrofa, sa posebnim osvrtom na njene posledice.[4][5]

Teorijsko određenje katastrofa[uredi | uredi izvor]

Određivanje pojma „prirodna katastrofa“, uslovljeno je i praćeno određivanjem zamisli o suštinskim svojstvima koji su konstantni pod raznim okolnostima. Jezički oblik izražavanja navedene zamisli predstavlja se terminom „prirodna katastrofa.[6] U literaturi često se nailazi na to da autori iste misaone sadržaje povezuju, odnosno izražavaju različitim terminima. Pri tome, sa druge strane, nije neuobičajeno i da različite misaone sadržaje o prirodnim katastrofama označavaju istim terminima.[7] Iako postoje višegodišnja i opsežnja istraživanja, u literaturi i dalje postoji preširok opseg tumačenja katastrofa, ponekad nedosledan i kontradiktoran. Često se nailazi i na definicije koje proizilaze iz „interpretativnog stava“ gde se ističe da su katastrofe ono što ljudi kažu da one jesu. Pri tome, nije neuobičajeno da autori spominju katastrofu u kontekstu „prilike“ ali čini se da oni više razmišljaju o katastrofi kao „uzroku“ ponašanja, nego „kontekstu“ u kojem se to ponašanje realizuje.[8][9] Poseban problem zadaju i zakonske definicije koje su često nedovoljno utemeljene iz aspekta postojećih teorijskih saznanja. U cilju predupređenja svega navedenog neophodan je sistemski pristup u definisanju i opisivanju katastrofa. Stoga, pregled literature o teorijskom određenju (definicijama) prirodnih katastrofa biće usmeren ka: identifikovanju relevantnih defincija „katastrofa“ kao opštijeg pojma i „prirodnih katastrofa“ kao njegove podvrste; svrstavanju svih definicija u određene periode njihovog nastanka; razgraničenju sa drugim povezanim konceptima, najpre sa prirodnim opasnostima i krizama; sažimanja relevantnih teorijskih određenja u cilju koncipiranja sveobuhvatne definicije sa jasnim sadržajem i obimom pojma prirodnih katastrofa.

Sublimirati napore mnogobrojnog definisanja, što se i da videti iz prikazanih definicija, predstavlja kompleksan zadatak koji bezuslovno traži temeljitost.[10] Kada se posmatra njihov nastanak, primećuje se da su prve definicije date od strane lingvista. Pored toga, one su u velikoj meri održavale specifičnosti kulture i jezika u sklopu koga su i nastale. Vremenom su evoluirale sa višestranim promenama u svetu. Veliki broj njih, iako na prvi pogled protivrečne, nastaju u okviru istog kategoričnog domena. Počivaju na različitim teorijskim i empirijskim osnovama. Takođe, nije isto definisanje katastrofe kao fenomena ili oblasti proučavanja.[11] Istraživači, često upadaju u zamku, da konceptualne osnove fenomena kao što je katastrofa, zamenjuju objašnjenjima šta čini i kako društvo deluju u takvim situacijama. Svakako, ciljevi definisanja uveliko opredeljuju sadržajne supstrate definicija.[12] Ukoliko je reč o potrebi regulisanja određenih društvenih aktivnosti u toj oblasti, prevashodno se radi o normativnim definicijama. Takve definicije, u veliko meri prati nedovoljna sistematičnost i sveobuhvatnost različitih aspekata posmatranog fenomena. Zbog prethodno rečenog, prilikom definisanja katastrofa, potrebno je biti veoma obazriv i temeljit. Posebno je potrebno voditi računa da se obuhvate aspekti uzroka, karakteristika i posledica takvog fenomena.

Utemeljenost i prihvatljivost klasifikacije prirodnih katastrofa predstavlja važnu pretpostavku za njihovo valjano evidetiranje i kvalitetniju analizu, kao i za međunarodnu saradnju vlada, nadležnih službi, članova naučne zajednice i nevladinih organizacija u navedenoj oblasti. Sve prirodne katastrofe, imaju sebi svojstvene uzroke nastanka, jedinstveni scenario, uticaj na čoveka i životnu sredinu, razmere i težinu posledica. Shodno tome, one se mogu klasifikovati na osnovu brojnih odlika koje sa raznih strana sagledavaju takve kompleksne pojave. Imajući u vidu prikazane klasifikacije, sve se mogu svesti na tri okvirne grupe: prirodne, katastrofe povazane sa čovekom (namerno/nenamerno izazvane), i hibridne (kombinacija prirodnih sila i neadekvatnih ljudskih sistema).

Spremnost za reagovanje i katastrofe[uredi | uredi izvor]

U naučnoj literaturi ne postoji jasan konsenzus u pogledu teorijskog određenja, kao i načina (prirode) uticaja raznovrsnih faktora na spremnost za reagovanje na prirodne katastrofe.[13] Upravo s toga, sistematičnim pregledom postojećih istraživanja i primenjenih teorijskih koncepata, moguće je uočiti neophodnost njihove dalje sistematizacije, a posebno potrebe daljeg objašnjenja međusobne povezanosti demografskih[14], socio-ekonomskih i psiholoških faktora sa nivoom spremnosti za reagovanje na prirodnu katastrofu. Shodno tome, predmet rada predstavlja deskripcija i analiza relevantnih naučnih radova (88) sa ciljem njihovog razvrstavanja prema kriterijumima teorijskog određenja i faktora uticaja na nivo spremnosti za reagovanje na prirodne katastrofe. Rezultati istraživanja omogućavaju jasan uvid u mrežu postojećih teorijskih objašnjenja i faktora koji utiču na nivo spremnosti. Pretraga postojećih radova u domaćoj i stranoj literaturi izvršena je uz pomoć servisa ,,Google scholar“, popularne mreže kooperativnog ,,on line“ bibliografskog sistema i servisa (COBISS), srpskog citatnog indeksa (SCI) i portala konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON).

U literaturi, ne postoji opšte prihvaćena definicija spremnosti za reagovanje na prirodne katastrofe. U ostalom, jednostavno se može steći utisak da je određivanje sadržaja i obima tog pojma donekle i marginalizovano. Svakako, imajući u vidu značaj spremnosti kao jednog od bitnog elementa upravljanja u prirodnim katastrofama, neophodno je posebnu pažnju posvetiti definisanju spremnosti kao značajnog koncepta u oblasti prirodnih katastrofa i šire. Na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu deluje veliki broj društvenih i individualnih faktora. Pri tome, oni direktno ili indirektno utiču na građane da implementiraju, preduzmu ili osmisle mere spremnosti za reagovanje u takvim prilikama. Razumevanje njihovog uticaja predstavlja važan korak ka osmišljavanju načina podizanja nivoa njihove spremnosti. Slobodno se može reći da na spremnost građana za reagovanje utiču demografski[15][16] [17](pol, godine, bračno stanje, zdravstveni problemi, etnička pripadnost, broj dece, broj članova domaćinstva) socio-ekonomski[18] [19][20](visina prihoda i rashoda domaćinstava, status vlasništva nad objektom kao i cena direktnog/indirektnog sprovođenja mera spremnosti) i psihološki [21](stavovi, percepcija rizika, prethodno iskustvo sa prirodnim katastrofama, motivacija, strah, zabrinutost, obaveštenost) faktori.[22][23][24][25] [7] [26][27][28]

Geprostorna i vremenska distribucija katastrofa[uredi | uredi izvor]

Problematikom geoprostorne i vremenske distribucije prirodnih katastrofa izazvanih poplavom, bavio se veliki broj istraživača. U rezultatima njihovih istraživanja, prisutni su slični nalazi u pogledu porasta broja i ozbiljnosti poplava. Upravo stoga, polazeći od metodološkog okvira spomenutog u okviru geoprostorne i vremenske distribucije prirodnih katastrofa, uz pomoć deskriptivne statistike, analizirana je geoprostorna i vremenska distribucija poplava u svetskom geoprostoru, za period od 1900. do 2013. godine.[29] Širom sveta, gotovo je postalo uobičajeno da se države bogate rečnim tokovima susreću sa raznim vrstama poplava.[30][31] Svakako, pojedini regioni su ugroženiji i zbog samog hidrološko-meteorološkog ambijenta. Rezultati istraživanja, pokazuju da se najviše poplava u periodu od 1900. do 2013. godine, dogodilo se u Aziji 3.427, a najmanje u Okeaniji 258. Pri tome, po broju poplava prva je Azija, pa Amerika, Afrika, Evropa i na kraju Okeanija. Kada se procentualno posmatra, u periodu od 1900. do 2013. godine, u Aziji je bilo 41,14%, Americi 23,32%, Africi 20,03%, Evropi 12,41% i Okeaniji 3,10% poplava. Dakle, ukoliko se uzme u obzir prosečna vrednost događanja poplava, može se zaključiti da se u Aziji događaju iznad proseka, u poređenju sa Evropom i Okeanijom gde je taj broj ispod proseka. Naravno, u Africi i Americi se događaju u nekom prosečnom okviru.

U periodu od 1900. do 2013. godine dogodile su se 25.552 prirodne katastrofe.[32]. Od toga, najviše je bilo hidroloških, pa meteoroloških, geofizičkih, klimatskih i bioloških nepogoda.[33] [34] [35] [36]. [37] [38]. U njima je poginulo 65.009.766, povređeno 15.221.227, pogođeno 13.566.647.548 ljudi, bez doma je ostalo 337.112.287. Ukupna materijalna šteta je iznosila 5.066.645.713 američkih dolara. U navedenom periodu, najviše je bilo poplava (8.331), dok je najmanje bilo klizišta i odrona (110). Najviše poginulih ljudi (23.422.542) bilo je usled suša, povređenih (3.768.924) usled ekstremnih temperatura, pogođenih (6.872.264.928) usled poplava. Bez doma, najviše ljudi (176.755.739) je ostalo usled poplava. Najviša ukupna materijalna šteta (1.872.273.246) naneta je usled oluja. Sa druge strane, najmanje poginulih ljudi (0) bilo je usled infekcije insekata, povređenih (0) usled infekcije insekata i suša (svakako, postavlja se pitanje o apsolutnoj tačnosti konstatacije, imajući u vidu nedostatke baze podataka) pogođenih (45.376) usled klizišta i odrona. Bez doma, najmanje ljudi (0) je ostalo usled epidemija i infekcija insekata. Najmanja ukupna materijalna šteta (14.000) nastala je usled epidemija.[39]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Cvetković, V. (2015). Fenomenologija prirodnih katastrofa – teorijsko određenje i klasifikacija prirodnih katastrofa. Bezbjednost, policija i građani, 3 - 4, 311-335
  2. ^ Cvetković, V., & Petrović, D. (2015). Integrisano upravljanje prirodnim katastrofama. In S. Mijalković (Ed.), Suprotstavljanje savremenom organizovanom kriminalu i terorizmu (pp. 291-325). Beograd: Kriminalističko - policijska akademija.
  3. ^ Cvetković, V. (2015). Spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. (Doktorska disertacija), Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti.
  4. ^ Cvetković, V., & Sandić, M. (2016). The fear of natural disaster caused by flood. Ecologica, 23(82).
  5. ^ Cvetković, V. (2015). Spremnost za reagovanje na prirodnu katastrofu - pregled literature. Bezbjednost, policija i građani, 1-2/15(XI), 165-183.
  6. ^ Jakovljević, V., Cvetković, V., & Gačić, J. (2015). Prirodne katastrofe i obrazovanje. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti.
  7. ^ a b Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., & Gačić, J. (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553-1561. . doi:10.15244/pjoes/39702.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  8. ^ Cvetković, V., & Gačić, J. (2016). Evakuacija u prirodnim katastrofama. Beograd: Zadužbina Andrejević.
  9. ^ Cvetković, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd: Zadužbina Andrejević.
  10. ^ Aleksandar, I., Cvetković, V., & Sudar, S. (2016). ​T​​heoretical foundations related to Natural disasters and measuring the resilience of the communities before disasters happens - Establishing proposal variables". Paper presented at the 7th International Scientific Contemporary Trends in Social Control of Crime.
  11. ^ Cvetković, V. (2015). Fenomenologija prirodnih katastrofa – teorijsko određenje i klasifikacija prirodnih katastrofa. Bezbjednost, policija i građani, 3 - 4, 311-335.
  12. ^ Cvetković, V. (2014). Uloga policije u prirodnim katastrofama. In N. Petrović, D. Todić, & D. Mlađan (Eds.), Elementarne nepogode i vanredne situacije (pp. 215-243). Beograd: Institut za uporedno pravo i Kriminalističko-policijska akademija.
  13. ^ Cvetković, V. (2015). Spremnost za reagovanje na prirodnu katastrofu - pregled literature. Bezbjednost, policija i građani, 1-2/15(XI), 165-183.
  14. ^ Cvetković, V. (2016). Uticaj demografskih faktora na nivo informisanosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama. Bezbednost, u štampi.
  15. ^ Cvetković, V. (2016). Uticaj demografskih faktora na nivo informisanosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama. Bezbednost, u štampi.
  16. ^ vetković, M. V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Inquiring of knowledge of secondary school students as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME
  17. ^ Cvetković, M. V. (2016). The impact fo demographic factors on the expetation of assistance from the police inn natural disaster. Serbian Science Today, 1(1), 8–17.
  18. ^ Cvetković, V. (2016). Influence of employment status on citizen preparedness for response to natural disasasters. NBP – Journal of criminalistics and law, in press.
  19. ^ Cvetković, M. V. (2016). Influence of Income Level on Citizen Preparedness for Response to Natural Disasters. Vojno delo, 2016/4.
  20. ^ Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015). Uticaj statusa regulisane vojne obaveze na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Ecologica, 22(80), 584-590.
  21. ^ Cvetković, V. (2016). Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2/2016).
  22. ^ Cvetković, V. (2016). Uticaj motivisanosti na spremnost građana Republike Srbije da reaguju na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom. Vojno delo, 3/2016.
  23. ^ Cvetković, V. M., Ivanov, A., & Milojković, B. (2016). Influence of parenthood on citizen preparedness for response to natural disaster caused by floods. Paper presented at the VI Internationa scientific conference Archibald Reiss days, Belgrade.
  24. ^ Cvetković, M. V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Inquiring of knowledge of secondary school students as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME.
  25. ^ Cvetković, V., & Stanišić, J. (2015). Relationship between demographic and environmental factors with knowledge of secondary school students on natural disasters., SASA, . Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, 65(3), 323-340.
  26. ^ Cvetković, V. (2015). Faktori uticaja na znanje i percepciju učenika srednjih škola u Beogradu o prirodnim katastrofama izazvanim klizištima. Bezbednost, LVII(1/2015), pp. 32–51.
  27. ^ Cvetković, V. (2016). Nivo spremnosti građana za reagovanje u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama u Republici Srbiji. Vojno delo, U štampi
  28. ^ Cvetković, M. V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Inquiring of knowledge of secondary school students as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME.
  29. ^ Cvetković, V. (2015). Spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. (Doktorska disertacija), Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti.
  30. ^ Cvetković, V. (2014). Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. Paper presented at the International scientific conference Archibald Reiss days Belgrade.
  31. ^ Gačić, J., Jakovljević, V., & Cvetković, V. (2014). Floods in the Republik of Serbia - vulnerability and human security. In Ivica Đorđević, Marina Glamotchak, Svetlana Stanarević, & Jasmina Gačić (Eds.), Twenty Years of Human Security: Theoretical Foundations and Practical Applications (pp. 277-286). Belgrade: University of Belgrade – Faculty of Security Studies.
  32. ^ Cvetković, V., & Dragicević, S. (2014). Spatial and temporal distribution of natural disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 64(3), 293-309. . doi:10.2298/ijgi1403293c.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  33. ^ Cvetkovic, V., & Mijalkovic, S. (2013). Spatial and temporal distribution of geophysical disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 63(3), 345-359. . doi:10.2298/ijgi1303345c.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  34. ^ Cvetković, V., & Stojković, D. (2015). Analysis of geospatial and temporal distribution of storms as a natural disaster International scientific conference - Criminalistic education, situation and perspectives 20 years after Vodinelic. Skopje: Faculty of security, University St. Kliment Ohridski - Bitola in collaboration with Faculty of detectives and security, FON University.
  35. ^ Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015). Impact of climate change on the distribution of extreme temperatures as natural disasters. Vojno delo, 6/2015, pp. 21–42.
  36. ^ Cvetković, V. (2014). The impacts of climate changes on the risk of natural disasters. In T. Batkovski (Ed.), International yearbook of the Faculty of security (pp. 51-62). Skopje: Faculty of security.
  37. ^ Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015). Geoprostorna i vremenska distribucija šumskih požara. Vojno delo, 2(2016), pp. 108–127.
  38. ^ Cvetković, V. (2014). Geoprostorna i vremenska distribucija vulkanskih erupcija NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 2/2014, pp. 153–171.
  39. ^ Cvetković, V. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije klimatskih katastrofa. In S. Milašinović (Ed.), Tranzicija i ekonomski kriminal (pp. 163-183). Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теорија_катастрофе&oldid=26092064”