Природне катастрофе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ерупција вулкана на планини Пинатуба 1991. године
Мећава у Мериленду 2009. године
Левак торнада у свом дисипационом ступњу, Текамси (Оклахома).
Бакарна гравура из 1755. приказује Лисабон у рушевинама и у пламену након земљотреса. Цунами преплављује бродове у луци.

Природне катастрофе настају деловањем природних сила, а манифестују се као настајање земљотреса, пожара (укључујући и шумске пожаре), поплаве, суше, лавине, олујног невремена, одрона и клизања тла, орканских ветрова, вулканских ерупција и др. Природна катастрофа може да узрокује губитак живота и оштећења имовине,[1] и типично оставља за собом знатну економску штету, величина које зависи од отпорности угрожене популације, или способности да се оправи, као и од доступне инфраструктуре.[2] Једна од заједничких карактеристика природних угрожавања која се односи на већину њих, је изненадност настанка (нпр. земљотреси, одрони и клизање тла, пожари отвореног простора и др.) иако се кроз научна достигнућа и модерну технологију, данас већ може предвидети настанак неке од природних угрожавања по месту и времену (нпр. поплаве, урагани, ниске температуре, суша и сл.).

Нежељени догађај неће произвести катастрофу ако се то деси на подручју без подложне популације.[3][4] У рањивој области, међутим, као што је на пример Непал током земљотреса из 2015, земљотрес може да има катастрофалне последице и да остави трајну штету, која поправку које могу да буду неопходне многе године.

Геолошке катастрофе[уреди]

Лавине и клизишта[уреди]

Клизиште, Сан Клементе, 1966

Клизишта се описују као кретање ка спољашњости и низ падину знатне количине површинског материјала укључујући стене, земљиште, вештачке конструкције, или њихове комбинације.[5]

Током Првог светског рата, по неким проценама 40.000 до 80.000 војника је погинуло услед лавина током планинске кампање у Алпима на аустријско-италијанском фронту. Многе лавине су биле узроковане алтиљеријском паљбом.[6][7]

Земљотреси[уреди]

Земљотрес је резултат наглог ослобађања енергије у Земљиној кори чиме настају сеизмички таласи. На земљиној површини, земљотреси се манифестују у виду вибрација, потреса, и понекад премештања тла. Земљотреси су узроковани проклизавањем унутар геолошких раседа. Подземна тачка порекла земљотреса названа је сеизмички фокус. Тачка директно изнад места фокуса на површини назива се епицентар. Сами земљотреси ретко убијају људе или дивље животиње. Смртни случајеви су обично последица секундарних догађаја које они покрећу, попут колапсирања зграда, пожара, цунамија (сеизмичких морских таласа) и вулкана. Многе од ових последица је могуће избећи бољом изградњом, сигурносним системима, раним упозорењем и планирањем.

Вртаче[уреди]

Кад природна ерозија или људске рударске активности ослабе површинске слојеве земљине коре до те мере да више не могу да подржавају поршинске структуре, земљиште може да колапсира и тиме се формирају вртаче. На пример, вртача формирана у граду Гватемала 2010. године је однела петнаест људских живота, а била је узрокована тешком кишом из тропске олује Агата. Вода је била преузмерена оштећеним цевоводом у пловућасто стеновито тло, што је довело до наглог колапса земљишта испод фабрике.

Вулканске ерупције[уреди]

Уметнички утисак вулканске ерупције која је формирала Деканске трапе у Индији.

Вулкани могу да узрокују широку деструкцију и консеквентне катастрофе на више начина. Њихови ефекти обухватају саме вулканиске ерупције које могу да узрокују штету након експлозије вулкана или падања стена. Друго, може дођи до избијања лаве током ерупције вулкана, која при изливу из вулкана уништава на свом путу мноштово грађевина, биљака и животиња, услед њене ектремне топлоте. Треће, волкански пепео може да формира облаке, који се слежу у дебелим наслагама на оближњим локацијама. Кад се помешају са водом оне формирају материјал сличан бетону. Кад је присутан у великим количинама, пепео може да узрокује колапс кровова под својом тежином, а чак и мале количине могу да повреде људе ако се удишу. Пошто пепео има конзистенцију млевеног стакла он узрукује абразивна оштећења у покретним деловима машина. Главни узрочник смртности људи у непосредној близини вулканских ерупција је пирокластични ток, који се састоји од облака топлог вулканског пепела који се накупља у ваздуху изнад вулкана и пада низ обронке планине када ерупција више не подржава подизање гасова. Сматра се да су Помпеји били уништени пиролитичким током. Лахар је вулкански ток муља или клизиште. Године 1953. Тангивајска катастрофа је била узрокована лахаром, као и трагедија у Армеру из 1985. у којој је град Армеро био сахрањен и око 23.000 људи је погинуло.

Специфичан тип вулкана је супер вулкан. Према Тобанској теорији катастрофа, пре 75.000 до 80.000 година супер вулкански догађај код језера Тоба је редуковао људску популацију до 10.000 или чак 1.000 узгојних парова, стварајући уско грло у еволуцији човека.[8] Такође је дошло до уништења три четвртине биљног живота на северној хемисфери. Главна опасност од супер вулкана је огромни облак пепела, који има катастрофални глобални ефекат на климу и температуру током дугог низа година.

Хидролошке катастрофе[уреди]

Хидролошка катастрофа је насилна, изненадна и деструктивна промена било у квалитету земаљске воде или у дистрибуцији или кретању воде на копну испод површине или у атмосфери.

Поплаве[уреди]

Поплава је прелив воде која потопи земљу.[11] Директива о поплавама Европске уније дефинише поплаву као привремено покривање водом земљишта које обично није покривено водом.[12] У смислу текуће воде, реч се исто тако може применити на уливање воде током плиме. До поплава може доћи услед повећања запремине стајаће воде, као што је река или језеро, које могу да се излију узрокујући стање у коме је вода изван својих уобичајених граница.[13] Док величина језера или другог воденог тела варира у складу са сезонским променама преципитације и топљења снега, то није значајна поплава уколико вода не покрије земљишне површионе које људи користе, као што су села, градови или друге настањене области, путеве, пољопривредне површине, etc.

Лимничке ерупције[уреди]

Лимничка ерупција се јавља кад гас, обично CO2, одједном избије из дубоке језерске воде, те представља опасност јер може доћи до гушења дивљих животиња, стоке и људи. Таква једна ерупција исто тако може да узрокује цунамије у језерима, пошто гас при подизању помера знатне количине воде. Научници сматрају да клизишта, вулканска активност, или експлозије могу да подстакну такве ерупције. До данас су само две лимничке ерупције биле уочене и забележене. Године 1984, у Камеруну, лимничка ерупција у језеру Манун је узроковала смрт 37 приобалских становника, и у оближњем језеру Ниос 1986. године је знатно већа ерупција узроковала између 1.700 и 1.800 смртних случајева услед асфиксије.

Цунами[уреди]

Цунами (множина: цунамији; од јапанског: 津波, дословно „лучки талас”, такође познат као сеизмички морски талас или плимни талас, је серија таласа у воденој маси узрокована померањем велике запремине воде, генерално у океану или великом језеру. Цунамији могу да буду изазвани подводним земљотресима као што је земљотрес и цунами у Индијском океану 2004., или клизиштима као што је онај из Литујског залива у Аљасци 1958., или вулканским ерупцијама као што је древна Минојска ерупција. Дана 11. марта 2011. се догодио земљотрес и цунами у Тохокуу 2011. у близини Фукушиме[14][15][16] и проширио се широм Пацифика.

Метеоролошке катастрофе[уреди]

Млади бик након близарда, март 1966

Мећаве[уреди]

Близарди су јаке зимске олује карактерисане огромним количинама снега и јаким ветровима. Кад јаки ветрови подигну снег који је већ пао, то је познато као површински близард.[17][18] Близарди могу да утичу на локалне економске активности, посебно у регионима где снег ретко пада. Велики близард из 1888. имао је погубан ефекат на Сједињене Државе, када су уништене многе тоне пшеничних усева, и у Азији, Афганистански близард из 2008. и Ирански близард из 1972 су исто тако били значајни догађаји. Суперолуја из 1993. је започела у Мексичком заливу и кретала се ка северу, узрокујући више од 300 смртних случајева, и штету у 26 држава, као и Канади.[19]

Циклонске олује[уреди]

Циклон, тропски циклон, ураган, и тајфун су различита имена истог феномена, који је циклонски олујни систем који се формира над океанима. Одлучујући фактор при извору назива је локација на којој олуја започиње. У Атлантику и Северном Пацифику обично се користи термин „ураган”; на северозападном Пацифику се користи термин „тајфун”, док се „циклони” јављају на јужном Пацифику и Индијском океану.

Најсмртоноснији ураган свих времена је био циклон Бхола из 1970.[20][21]; најубитачнији Атлански ураган је био Велики ураган из 1780.[22][23][24] који је девастирао Мартиник, Светог Еустахија и Барбадос. Још један значајан ураган је био ураган Катрина,[25][26][27] који је девастирао обалу Мексичког залива Сједињених Држава 2005. године.

Суша[уреди]

Суша је неуобичајена сувоћа земљишта узрокована нивоима падавина који су знатно нижи од просечног нивоа током дужег временског периода. Топли суви ветрови, недостатак воде, високе температуре и консеквентна евапорација влаге из земљишта могу исто тако да допринесу сушним околностима. Суше узрокују пропадање усева и несташице воде.

Добро познате историјске суше обухватају 1997–2009 Миленијумску сушу у Аустралији[28][29] која је довела до кризе у снабдевању водом у највећем делу земље. Консеквентно су изграђене многе десалинационе фабрике. Године 2011, у држави Тексас је била на снази хитна декларација о суши током целе календарске године, и нанесени су знатни економски губици.[30] Суша је била узрок Бастропских пожара.[31][32][33][34]

Олује са грмљавином[уреди]

Тешке олује, облаци прашине и вулканске ерупције могу генерисати муње. Поред штете која се типично повезује са олујама, као што су ветрови, град и поплаве, саме муње могу да оштете зграде, започну пожаре и убију директним контактом. Посебно смртоносни инциденти муња обухватају удар из 2007. у Ушари Дара, удаљеном планинском селу на северозападу Пакистана, при које је погинуло 30 особа,[35] удес LANSA лета 508 у коме је страдала 91 особа, и експлозија горива у Дронки у Египту узрокована муњом 1994. године, која је имала за последицу 469 смртних случајева.[36] Највећи број смртних случајева услед муња се догађа у сиромашним земљама Америке и Азије, где су муње честе, а зграде од ћерпичне цигле пружају мало заштите.[37]

Велики комад града са око 6 cm у пречнику

Олује с градом[уреди]

Олује с градом имају кишне капи које падају као лед, уместо да се отопе пре пада на земљу. Изузетно јака градоносна киша је погодила Минхен у Немачкој дана 12. јула 1984, узрокујући око $2 милијарде у потраживањима осигурања.

Топлотни таласи[уреди]

Топлотни талас је период необично и прекомерно топлог времена. Најгори топлотни талас у записаној историји је био топлотни удар у Европи 2003..[38][39] Летњи топлотни талас у Викторији у Аустралији, је креирао услове за избијање масивних шумских пожара 2009. године.[40][41][42][43] У Мелбурну су три дана заредом забележене температуре које су прекорачивале 40 °C (104 °F) при чему су у неким регионима забележене знатно више температуре. Шумски пожари, колективно познати као „Црна недеља”, су делом били узроковани акцијама пиромана. Лето 2010. на северној хемисфери имало је неколико топлотних таласа, што је узроковало смрт преко 2.000 особа. То је исто тако довело до стотина пожара узрокујући широко распрострањено загађење ваздуха, и спаљивање хиљада квадратних миља шуме.

Класични и јасно развијени Cumulonimbus incus у облику наковња

Торнада[уреди]

Торнадо је силовита и опасна ротирајућа колона ваздуха која је у контакту са површином земље и кумулонимбусним облаком, или основом кумулусног облака у ретким случајевима. Он се такође назива твистер или циклон,[44] мада се реч циклон користи у метеорологији у ширем смислу, за означавање било које затворене циркулације ниског притиска. Торнада се јављају у многим облицима и величинама, али типично имају облик видљивог кондензационог левка, чији уски крај додирује површину земље и обично је окружен облаком дебриса и прашине. Већина торнада имају брзину ветра мању од 110 mph (177 km/h), апроксимативно су широки 250 ft (80 m), и путују неколико километара пре дисипације. Најекстремнија торнада могу да достигну брзине ветра од више од 300 mph (480 km/h), да имају више од две миље (3 km) у пресеку, и да остану на земљи стотинак километара.[45][46][47]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. U.S. Billion-Dollar Weather and Climate Disasters
  2. G. Bankoff; G. Frerks; D. Hilhorst, ур. (2003). Mapping Vulnerability: Disasters, Development and People. ISBN 1-85383-964-7. 
  3. D. Alexander (2002). Principles of Emergency planning and Management. Harpended: Terra publishing. ISBN 1-903544-10-6. 
  4. B. Wisner; P. Blaikie; T. Cannon & I. Davis (2004). At Risk – Natural hazards, people's vulnerability and disasters. Wiltshire: Routledge. ISBN 0-415-25216-4. 
  5. Highland, Lynn. „Landslide Hazard Information”. Geology.com. Geology.com. Приступљено 26. 2. 2017. 
  6. Davis, Lee Allyn (2010). Natural Disasters. Infobase Publishing. стр. 7. ISBN 978-1-4381-1878-9. 
  7. „Avalanche!”. WorldWar1.com. Приступљено 12. 1. 2015. 
  8. Gibbons, Ann (19. 1. 2010). „Human Ancestors Were an Endangered Species”. ScienceNow. 
  9. Floods take a serious economic toll Archived 2007-01-11 at the Wayback Machine., Africa Recovery, 14(3):13
  10. Frances Christie and Joseph Halon (2001). Mozambique & the Great Flood of 2000. Indianan University Press. 
  11. MSN Encarta Dictionary. Flood. Retrieved on 2006-12-28. Archived 2009-10-31.
  12. Directive 2007/60/EC Chapter 1 Article2
  13. Glossary of Meteorology (June 2000). Flood. Retrieved on 2009-01-09.
  14. „M 9.1 – near the east coast of Honshu, Japan”. United States Geological Survey (USGS). Архивирано из оригинала на датум 4. 4. 2011. Приступљено 9. 11. 2016. 
  15. Reilly, Michael (11. 3. 2011). „Japan's quake updated to magnitude 9.0”. New Scientist (Short Sharp Science изд.). Архивирано из оригинала на датум 4. 4. 2011. Приступљено 11. 3. 2011. 
  16. „New USGS number puts Japan quake at 4th largest”. CBS News. Associated Press. 14. 3. 2011. Архивирано из оригинала на датум 4. 4. 2011. Приступљено 15. 3. 2011. 
  17. „Blizzard at the US National Weather Service glossary”. Weather.gov. 2009-06-25. Приступљено 2012-08-18. 
  18. Blizzards
  19. „Natural Hazards – Snow & Hail Storms”. www.n-d-a.org. Приступљено 2017-02-26. 
  20. „CONCERT FOR BANGLADESH”. The Daily Star. 29. 10. 2016. Приступљено 13. 11. 2016. 
  21. „45 Years Ago: George Harrison Stages Concert for Bangladesh”. Ultimate Classic Rock. Приступљено 13. 11. 2016. 
  22. Orlando Pérez (1970). „Notes on the Tropical Cyclones of Puerto Rico” (PDF). San Juan, Puerto Rico National Weather Service. Приступљено 12. 2. 2007. 
  23. Edward N. Rappaport; Jose Fernandez-Partagas; Jack Beven (1997). „The Deadliest Atlantic Tropical Cyclones, 1492–1996”. NOAA. Приступљено 2. 1. 2007. 
  24. Hurricane Research Division (2006). „Re-Analysis Project”. NOAA. Приступљено 30. 4. 2007. 
  25. Blake, Eric S; Landsea, Christopher W; Gibney, Ethan J; National Hurricane Center (август 2011). The Deadliest, Costliest, and Most Intense United States Tropical Cyclones from 1851 to 2010 (And Other Frequently Requested Hurricane Facts) (PDF) (NOAA Technical Memorandum NWS NHC-6). United States National Oceanic and Atmospheric Administration's National Weather Service. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 27. 11. 2012. Приступљено 27. 11. 2012. 
  26. Knabb, Richard D; Rhome, Jamie R; Brown, Daniel P; National Hurricane Center (20. 12. 2005). Hurricane Katrina: August 23 – 30, 2005 (PDF) (Tropical Cyclone Report). United States National Oceanic and Atmospheric Administration's National Weather Service. Приступљено 8. 1. 2016. 
  27. Rappaport, Edward N; National Hurricane Center (10. 12. 1993). Hurricane Andrew: August 16 – 28 (Preliminary Report). United States National Oceanic and Atmospheric Administration's National Weather Service. Приступљено 1. 1. 2013. 
  28. Agency, Digital Transformation. „Natural disasters in Australia - australia.gov.au”. 
  29. „Rural News 03/09/2003: Worst drought on record”. ABC. 3. 9. 2003. Приступљено 2006-11-17. 
  30. Billion-Dollar Weather and Climate Disasters: Table of Events
  31. „Firefighters gain some control over Texas blaze”. Reuters via KGMI. 8. 9. 2011. Приступљено 8. 9. 2011. 
  32. Mashhood, Farzad (19. 9. 2011). „With Bastrop fire 95 percent contained, recovery is new focus for fire crews”. Austin American-Statesman. Приступљено 19. 9. 2011. 
  33. „Current Texas Wildfire Situation”. Texas Forest Service. Приступљено 6. 7. 2013. 
  34. "Texas fire destroys 1,554 homes, 17 people missing" Archived 2012-01-14 at the Wayback Machine.. Associated Press. September 11, 2011. Retrieved July 6, 2013.
  35. „Lightning kills 30 people in Pakistan's north”. Reuters. 2007-07-20. Приступљено 27. 7. 2007. 
  36. Evans, D. „An appraisal of underground gas storage technologies and incidents, for the development of risk assessment methodology” (PDF). British Geological Survey. Health and Safety Executive: 121. Приступљено 2008-08-14. 
  37. Nina Lakhani (31. 7. 2015). „Deadly lightning strike in Mexico reveals plight of poorest citizens”. The Guardian. Приступљено 2016-03-18. 
  38. WMO: Unprecedented sequence of extreme weather events – News – Professional Resources – PreventionWeb.net
  39. Robine, Jean-Marie; Cheung, Siu Lan K.; Le Roy, Sophie; Van Oyen, Herman; Griffiths, Clare; Michel, Jean-Pierre; Herrmann, François Richard (2008). „Death toll exceeded 70,000 in Europe during the summer of 2003”. Comptes Rendus Biologies. 331 (2): 171—178. ISSN 1631-0691. PMID 18241810. doi:10.1016/j.crvi.2007.12.001. 
  40. Zwartz, Barney (9. 2. 2009). „Counting the terrible cost of a state burning”. Fairfax Media. Melbourne: The Age. Приступљено 15. 2. 2009. 
  41. Huxley, John (11. 2. 2009). „Horrific, but not the worst we've suffered”. Fairfax Media. Sydney Morning Herald. Приступљено 11. 2. 2009. 
  42. Victoria Police, Press conference: Bushfires death toll revised to 173, Release date: Mon 30 March 2009 http://www.police.vic.gov.au/content.asp?Document_ID=20350
  43. „Bushfire death toll revised down”. News Limited. 30. 3. 2009. Приступљено 30. 3. 2009. 
  44. merriam-webster.com
  45. Wurman, Joshua (2008-08-29). „Doppler On Wheels”. Center for Severe Weather Research. Приступљено 2009-12-13. 
  46. „Hallam Nebraska Tornado”. National Weather Service. National Oceanic and Atmospheric Administration. 2005-10-02. Приступљено 2009-11-15. 
  47. Roger Edwards (2006-04-04). „The Online Tornado FAQ”. National Weather Service. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 2006-09-08. 

Литература[уреди]

  • B. Wisner; P. Blaikie; T. Cannon & I. Davis (2004). At Risk – Natural hazards, people's vulnerability and disasters. Wiltshire: Routledge. ISBN 0-415-25216-4. 
  • D. Alexander (2002). Principles of Emergency planning and Management. Harpended: Terra publishing. ISBN 1-903544-10-6. 
  • G. Bankoff; G. Frerks; D. Hilhorst, ур. (2003). Mapping Vulnerability: Disasters, Development and People. ISBN 1-85383-964-7. 

Спољашње везе[уреди]